Украјина губи све: трку са Русијом, рат у Донбасу, државност, чак и саму украјинску идеју

ПОСТОЈАЊЕ ДЕСЕТИНА ИЛИ ЧАК СТОТИНА ХИЉАДА СПРЕМНИХ ДА СЕ БОРЕ – НИШТА НЕ МЕЊА

• Украјина је постала зомби, којег још можемо да посматрамо између Црног мора, Пинских блатишта, Карпатских планина и народних република Донбаса — већ одавно није држава, чак није ни друштво
• То што међу њима постоје десетине или чак стотине хиљада  адекватних људи који схватају ли слуте у какву провалију сада лете остаци Украјине, ништа не мења. Чак и ако су такви спремни да се боре
• Сличан период је Украјина у својој историји већ прежвела у 17. веку, у периоду такозване Руине. Пољске државне структуре су се у то време већ биле повукле из Украјине, руске још нису биле стигле, а сопствене нису пустиле корен. Гетманска војна управа можда је била ефикаснија од садашње украјинске власти, али је све ипак функционисало као велики „офис“ преко којег се скупљао и делио плен         

Пише: Ростислав ИШЋЕНКО

          УКРАЈИНА је изгубила све.

          Конкуренцију са Русијом, рат у Донбасу, сопствену државност, чак и саму украјинску идеју.

          Зомби, којег још можемо да посматрамо између Црног мора, Пинских блатишта, Карпатских планина и народних република Донбаса — већ одавно није држава, чак није ни друштво.

          То је велика (неколико десетина милиона људи) апсолутно атомизована група индивидуума, које брине само како да преживе.

          То што међу њима постоје десетине или чак стотине хиљада  адекватних људи који схватају ли слуте у какву провалију сада лете остаци Украјине, ништа не мења. Чак и ако су такви спремни да се боре.

          Као прво, тих људи је крајње мало с обзиром на то да је Украјину већ напустило десетак милиона, а да је још најмање десет милиона спремно да је напусти.

          Познато је да људска популација организовна у државу – чим број њених припадника падне испод одређеног нивоа (израженог у процентима, а не у апсолутним бројкама) – више није у стању да опстане, нити да се поврати.

          На тај критични праг се стаје када на терторији остане 30-50 одсто од становништва које је на њој првобитно живело. Тада процес постају неповратни, а групе ентузијаста могу гинути у борбама, могу правити разбацана насеља, у којима ће живети до бољих времена, али све то више не може да измени судбину већ бившег друштва.

          Уосталом, сличан период је Украјина у својој историји већ прежвела у 17. веку, у периоду такозване Руине.

          Пољске државне структуре су се у то време већ биле повукле из Украјине, руске још нису биле стигле, а сопствене нису пустиле корен. Гетманска војна управа можда је била ефикаснија од садашње украјинске власти, али је све ипак функционисало као велики „офис“ преко којег се скупљао и делио плен.    

          „Евроинтегратори“ су желели да по сваку цену уђу у Европску унију. Не да створе Европу у Украјини – него да себе инсталирају у Европској унији- Са Украјином или без ње.

          За то време су су проруски активисти у Украјини – зависно од тога да ли су били леве или десне оријентације –тежили васкрснућу СССР или успостављању природних граница Русије.

Украјински војници

          Украјина је, све у свему, пре 25 година била просперитетна земља са јаким институцијама државне власти која је имала пуну контролу над друштвом (чак ни украјинску независност нису прогласили националисти него комунисти), са развијеном индустријом, моћном трговачком морнарицом и десетинама великих лука у којима се вода никада не замрзава, са плодном земљом и благом климом, са трећом по моћи армијом у свету, са бројним, образованим и квалификованим становништвом и моћном академском и примењеном науком.

          Поврх свега, Украјина је била и транзитна и космичка сила.

           А сада је црна рупа која је у стању да – без икакве користи за своје становништво и кредиторе – моментално и без трага раствори у времену и простору   и најиздашније спољно финансирање.

          Погубни за Укрјину процеси били су предодређени једном неприметном и, како је у јдном моменту изгледало, небитном грешком – прецењивањем ресурсних могућности Запада.

          Та грешка је резултирала безалтернативним курсом који се све више одваја од реалности...

          (делови из ширег ауторовог текста)