У Украјини „такт ударају” професионалне „патриоте” које добро живе а ништа не раде

БИВША РЕПУБЛИКА СССР ИМА 19 МИЛИОНА ГРАЂАНА СПОСОБНИХ ЗА РАД, А ПОСАО ИМА – САМО 9 МИЛИОНА

• Пре две године су једва три милиона Украјинаца радила у реалној економији, у производњи. Највећи број њих - у Донбасу. А сви остали су били - трговци, фризери, конобари и остали званични планктон, који ништа не производи
• Џон Смит је с разлогом тврдио да „просперирају народи који производе”. А у Украјини је сада у производњи – после отцепљења Донбаса – једва 1,5 до 2 милиона
• За Украјину важи крилатица: „Један за плугом, седам са кашиком”. Они који раде - раде за мизерне плате, а још су приморани да хране стотине хиљада „професионалних патриота” који „не ору, не сеју, не граде, већ се поносе друштвеним уређењем”

         Пише: Александар РОЏЕРС

         МЕЂУНАРОДНО признатим прихватљивим роком за тражење посла се сматрају два до четири месеца. У Украјини, тражење посла, према званичним подацима, траје око девет месеци. Према незваничним - много дуже.

         Не волим никакве илузије. Посебно не оне које шапућу „све ће се само средити” или – „странци ће нам помоћи”.

         Свака таква илузија доводи само до тога да се, када се ситуација предвиђено погорша, то за милионе „позитивно мислећих појединаца” сваки пут дешава „изненада” и трауматично, што доводи до депресије и суицида.

         Један од кључних економских показатеља у сваком западном економском схватању (које се традиционално игнорише у украјинском) - јесте однос запослености и незапослености. И то је нормално, јер број запослених у производњи одређује величину створене вредности и потенцијални обим домаћег тржишта.

         А шта видимо у Украјини? Званични подаци (немојте ме питати како се до њих дошло, када је свима јасно, да су, најблаже речено, нетачни) нам говоре:

         - укупан број становника - 42,9 милиона;
         - економски активно становништво (од 15 до 70 година) - 19 милиона;
         - запослених - 17,2 милиона;
         - незапослених - 1,85 милиона (9,7%);
         - регистровано незапослених лица - 458.000 (и број се стално смањује).

         Просечна величина накнаде за незапослене је тренутно 1196 гривни (довољно да плате комуналије и умиру од глади).

         Па, почнимо од краја. Како се, при значајном погоршању економске ситуације, број регистрованих незапослених лица смањује?

         Постоје два разлога за то:

         - прво, време регистрације је ограничено, и када оно истекне, регистровано незапослено лице постаје једноставно незапослено;

         - друго, регистрована незапослена лица морају да плате накнаду, тако да се могућност регистрације намерно блокира десетинама различитих несхватљивих норми, предлога и других трикова.

         Опет, важно је не само постојање незапослених (на нивоу од 4-6% оно се сматра нормалним - многи једноставно привремено не раде због потраге за бољим условима/понудама), већ и дужина времена које је потребно да се нађе посао.

         Узећемо податке о дужини тражења посла међу евидентираним незапосленим лицима:
         - до три месеца - 33,1%;
         - од три до шест месеци - 26,4%;
         - преко годину дана - 20.1%.

         еђународно признатим прихватљивим роковима за тражење посла се сматрају два до четири месеца. У Украјини, просечно време тражења посла, према званичним подацима износи око девет месеци.

         А сада пређимо на незваничне податке.

         За почетак узмимо неколико изјава представника Федерације синдиката Украјине (ФПУ) који камен на камену не остављају од званичне статистике.

         Према речима шефа антикризног центра ФПУ Сергеја Кондрука, за годину дана 2,5 милиона Украјинаца је изгубило радна места. А у исто време се наводи да је укупан број незапослених само 1,85 милиона?

         Како то? Зар је остатак запослен? Да нисте чули нешто о отварању нових радних места у Украјини у последњих годину дана? И то не појединачних радних места, већ неколико милиона радних места? Ја нисам чуо. А да се нешто тако десило, власт би о томе брујала као о највећем достигнућу (и била би у праву).

         Али не говори ништа, тишина. То значи да стварна армија незапослених није мања од четири милиона, а то није стопа незапослености од 9,7%, већ преко 21%. Мислим да је заправо још и већа, али и ова „оптимистична” цифра је ужасна.

         Руслан Собол, шеф Удружења власника малих и средњих предузећа, такође сматра да би до краја 2015. године број незапослених могао достићи четири милиона.

         Поред тога, споразумом са ММФ-ом предвиђено је тропроцентно смањење броја запослених у јавном сектору, што ће додатно утицати на повећање броја незапослених.

         Потврђујући моје наводе, нови шеф ФПУ Григориј Осовој је изјавио: „Од 26 милиона радноспособног становништва сада ради, има посао, само девет милиона. Стога је најважнији проблем - отварање радних места”.

         Стварно не знам откуд је Собол узео цифру од 26 милиона, ако Државни завод за статистику говори о 19 милиона (можда је рачунао и Донбас и Крим, нисам сигуран), али чак и ако од 19 милиона радноспособних ради свега девет милиона – то је значи мање од половине.

         Али и то је, да тако кажем, „бруто”. Пре две године је „нето”  три милиона Украјинаца је радило у реалној економији, у производњи. И то лавовски део њих - у Донбасу. А сви остали су - трговци, фризери, конобари и остали званични планктон, који ништа не производи.

         Никад не престајем да понављам речи Џона Смита да „просперирају народи који производе”. За Украјину, где на 19 милиона радноспособног становништва свега три (а сада вероватно 1,5 до 2) милиона ради у производњи - то сигурно не важи. Заиста, „Један с плугом, седам с кашиком”. У таквој размери, просперитет не треба да Украјину плаши.

         Посебно сада када су они који раде за мизерне плате приморани да хране још и стотине хиљада „професионалних патриота” који „не ору, не сеју, не граде, већ се поносе друштвеним уређењем”.

         Не изненађује што је око 74% младих Украјинаца спремно да напусти земљу због немања посла и перспективе.

         Превод: Срђан Ђорђевић