Трамп спрема највеће кадровско тумбање у америчком правосуђу последњих деценија

ТА ПОБЕДА ТРАЈАЋЕ ДУЖЕ ОД ЊЕГОВЕ ВЛАСТИ У БЕЛОЈ КУЋИ - ЧАК И АКО БУДЕ ИМАО ДВА МАНДАТА

Врховни суд САД

• Тренутно су упражњене 103 функције федералних судија, и то не рачунајући кључно „радно место“, које потпуно мења однос снага - судије Врховног суда, упражњено после смрти легендарног судије Антонина Скалије
• Та бројка је готово двапут већа од оне коју је у наследство од Џорџа Буша добио председник САД Барак Обама када га је заменио у Овалном кабинету - тада, 2008-ме, Обама је добио могућност да именује само 54 судије
• Током првих 7 година Обаминог председниковања, када републиканци нису контролисали Конгрес и Сенат, прошло је 307 судских именовања. То кога су постављали је посебна прича, комична и трагична (за Америку) истовремено. Јер, број судија хомосексуалаца и лезбејки за тих седам година порастао 11 пута. Сасвим је могуће да су неки од њих заиста добре судије. Али, 11 пута…

Пише: Александар ШПУНТ

        СЈЕДИЊЕНЕ Државе ће 2017. године започети највећу реформу правосуђа последњих деценија - неформалну, без промене доктрине - али баш зато значајнију.

        Зато што то неће бити институционална реформа, већ кадровска.

        Када Доналд Трамп ступи на дужност следећег месеца, он ће добити јединствену могућност - да попуни више од стотину упражњених радних места у америчким савезним судовима.

        Данас нове власнике чекају укупно 103 упражњене функције федералних судија, и то не рачунајући кључно радно место, које потпуно мења однос снага - судије Врховног суда, упражњено после смрти легендарног судије Антонина Скалије.

        Троцифрени број је без преседана када је реч о Америци. Она је готово двапут већа од оне коју је у наследство од Џорџа Буша добио председник САД Барак Обама када га је заменио у Овалном кабинету - тада, 2008-ме, Обама је добио могућност да именује само 54 судије.

        Конзервативна елита већ трља руке у нади да ће нове Трампове судије бранити њихове идеале судским одлукама у целом низу кључних питања - пре свега у таквим као што су контрола над ватреним оружјем, илегалном имиграцијом и абортусима, као и ограничења на гласање недржављана.

        Судска пракса у САД је таква да даје савезним судијама широка овлашћења у доношењу одлуке - много шира него што имају судије, на пример, у Европи или Русији.

        Притом је чак и савезни судија најниже инстанце фигура од заиста свенационалног значаја.

        Нису били ретки случајеви када су судије малог провинцијалног градића на Средњем Западу због неке конкретне епизоде са страним учешћем у неким приликама приморавале

        Стејт департман мења спољну политику САД у целим регионима, а Министарство трговине - политику према индустријским гигантима.

        У таквој ситуацији, судска одлука највише зависи од личности судије и његовог система вредности. Разуме се, стотина судија које ће именовати Трамп неће добијати инструкције из Беле куће - иако Трампови опоненти већ сада убацују такве оптужбе, тестирајући реакцију друштва. Штавише, добар део њих неће делити Трампове политичке ставове нити га симпатисати лично.

        Али, Трампу то и не треба.

        Њему је потребно да нове судије деле његове вредности - а њих је Трамп током безмало двогодишње изборне кампање успео да изложи прилично јасно. А даље ће већ функционисати тај заједнички систем ставова о томе шта је добро, а шта лоше.

        Таква залиха неотворених судских одора се није формирала случајно.

        Већ две године демократе хистеришу, оптужујући Конгрес САД да конгресмени и сенатори, узевши 2015-те контролу у оба дома, отежу са именовањем нових судија у очекивању „свог“ председника.

Доналд и његова рођена сестра судија Меријен Трамп Бери

        И сада је он дошао. Можда не баш онај којег је желео републикански естаблишмент. Услед тога укупан број именованих кандидата на предлог председника Обаме у последње две године износи само 22 људи. То је најнижи показатељ у последњих 70 година - још је председника Харија Трумана.

        Само у последњој, завршној фази је „висило“ 25 кандидата - и тешко да ће они сада добити жељену одору.

        Патрик Лихи, сенатор-демократа са 42-годишњим стажом и један од лидера у борби против саботаже у именовању судија, називао је у својим интерјвуима и чланцима оно што се догађа „најсрамнијим примером опструкције и неодговорности“ који је видео током своје дугогодишње каријере.

        Наведена су и конкретна лица која су организовала саботажу - демократе упиру прстом у Мича Мекконела, вођу републиканске већине у Сенату, и председника сенатског правног одбора Чарлса Граслија. А заправо су за ситуацију криве управо демократе, којесу именовале судије баш због њихове политичке коректности, уместо радних квалитета.

        Током првих седам година Обаминог председниковања, када републиканци нису контролисали Конгрес и Сенат, прошло је 307 судских именовања. То кога су постављали је посебна прича, комична и трагична (за Америку) истовремено.

        Јер, примера ради, број судија хомосексуалаца и лезбејки за тих седам година порастао 11 пута. Сасвим је могуће да су неки од

њих заиста добре судије. Али, 11 пута…

        Обама је такође именовао рекордан број судија из редова етничких мањина и рекордан број женских судија. Услед тога је америчко правосуђе престало да буде у складу са вредностима главне групе становништва САД - генерално конзервативне и традиционалистичке, што му је и сврха - већ уместо тога некој витрини Америке, апсолутно вештачкој, која не постоји нигде осим у главама идеолога „политике вредности“.

        А управо је тај судијски састав почео да суди Америци.

        Трамп прилично добро познаје ситуацију у америчком правосуђу. Његова рођена старија сестра - Меријен Трамп Бери - већ много година је старији судија Жалбеног суда за 3. округ. На функцију федералног судије поставио ју је председник Роналд Реган, што много говори о њеним ставовима.

        По мишљењу аналитичара блиских Трамповом тиму, кандидате ће му предлагати конзервативни аналитички центри „Heritage Foundation“ и „Federalist Society“, а све ће координирати Дон Мекган, којег је Трамп поставио на функцију саветника за правна питања, односно - за адвоката Беле куће.

        Дон Мекган је човек Бушова. Али, и Трампов човек. То је Трампов мост ка традиционалистичком републиканском естаблишменту и ка несметаном пролажењу Трампових кандидата у Сенату и Конгресу.

        Када се гувернер Тексаса Џорџ Буш кандидовао за председника 1999. године, веома млади 31-годишњи Дон Мекган је био правник који је подносио његову документацију Савезној изборној комисији. Касније је Џорџ Буш именовао Мекгана за члана Савезне изборне комисије, где је и радио од 2008. до 2013-те.

        Дон Мекган је свој посао одрадио блиставо - демократе су један од главних акцената ставиле на нападе на правном фронту, и сви без изузетка су били одбијени.

        Углавном, тешко је било наћи бољег човека за проналажење заједничких интереса при именовању судија између Трампа и републиканских традиционалиста.

        Изгледа да су демократе преспавале још једну победу Доналда Трампа - али овај пут не против, већ у савезу са републиканцима-тешкашима.

        И значај те победе ће за Америку бити много дужи од председничког мандата Доналда Трампа, чак и ако их буду два.