Тирански самоубица - Француска - хистерично инфицира читав свет својом смрћу

УПОЗОРЕЊА  ФРАНЦУЗА - ДОЦЕНТА НА КАТЕДРИ ЗА РУСКУ КЊИЖЕВНОСТ У НИЦИ

• Два века после париског пуча, фрацуска република коначно се претворила у Потемкиново село слободоумља и остварила наде Волтера - клеветника, плагијатора и улизице свих деспота на континенту - којег је Франсоа Оланд, још као студент Националне административне школе, заједно са колегама званично прогласио за свог идола
• Дух Француске изгубио је ренесансно и хеленско осећање мере развијено генијем средњевековних аскета. То осећање се више не може вратити: „револуција“ је физички уништила потомке оснивача пост-гало-романске културе - франачког света постепено испуњавајући демографске празнине афричким екстрактом
• Владари две последње републике издресирани су самомржњом, апсолутно све доказе старе славе отаџбине циљно су искорењивали из сећања младих генерација, а сама реч „патриотизам“ у француском језику већ пола века се сматра за увредљиву реч. Чак и помахнитала психопатологија данашње Француске - русофобија - није ништа више од њене сопствене жеље за самоуништењем

Пише: Анатол ЛИВРИ, доцент на катедри за руску књижевност у Ници

        У МОЈОЈ земљи, у Француској, не престају злочини - злочини против човечанства, који су постали свакодневица!

        Будући да сам француски држављанин свестан сам кривичне одговорности због „прекршаја“ који сада чиним: треба само неки француски професор да ме пријави - например, због моје тврдње да је хомосексуалност супротна људској природи, да представљати је деци предшколског узраста као правило, значи морално изопачавати децу или да ће (извините због тривијалности расуђивања!), ако читав људски род постане изопачен, човечанству доћи крај - и мене ће осудити на затворску казну, не само због увреде свемоћних мањина, него и због ометања профитабилног бизниса који се припрема да у епруветама гаји будуће европске хуманоиде.

        Два века после париског пуча, фрацуска република коначно се претворила у Потемкиново село слободоумља и остварила наде Волтера - клеветника, плагијатора и улизице свих деспота на континенту - којег је садашњи председник Оланд, још као студент Националне административне школе,  заједно са колегама званично прогласио за свог идола.

        Зато што се „револуција“ пуначких и апатичних француских буржуја ни за тренутак није прекидала!

        Нису одредили празник „слоге и помирења“, нису се покајали због злочина против монархове породице и стога се земља комада на све мање и мање комаде, а свака „општина“ испуњена завишћу и жељом да се освети због „прошлих неправди“ искључиво настоји да тријумфује над конкурентским групама, расним, класним, етничким и … сексуалним: недавно легализовани истополни „бракови“ у Француској - само су једна од последица „перманентне револуције“, настале на крви првог геноцида Европе - вандејског - а коју је касније уздигао у псеудо-систем љубимац француских филистара, Троцки. 

        Дух Француске изгубио је ренесансно и хеленско осећање мере развијено генијем средњевековних аскета. То осећање се више не може вратити: „револуција“ је физички уништила потомке оснивача пост-гало-романске културе - франачког света постепено испуњавајући демографске празнине афричким екстрактом.

        Пета република у агонији постала је интелектуални Бантустан континента, а њени академици и ректори - проповедници најпрофитабилнијих доктрина (са становишта милијарди донација убризгаваних иза океана).

        Стога се не треба чудити што та „отаџбина слободе и права“ (шизофрене „елите“ у Паризу своје снове заиста схватају као реалност) - не поштује потписане међународне уговоре, забрањује америчком дисиденту, који је касније добио уточиште у Русији, прелетање изнад своје територије, или одбија да прихвати статус политичког емигранта Аустралијанца који је доказао прислушкивање од стране обавештајних служби САД тројице председника лингво-француске, одавно банана-републике - за коју се та „верна савезница NATO-а“, са свим атрибутима девојке лаког морала, потрудила да истог часа заборави.

        Свака одлука француских „градитеља Европе“ одређена је животињским рефлексом. Зато је узалудно позивање „елита“ Француске на, тобоже, за њих драгоцено здраво расуђивање: ко може да пробуди бригу о будућности континента  у слуганима дресираним на „добаченим комадима“, који од сваког контакта  очекују само бакшиш?!

        Не вреди подсећати париске миљенике ни на благостање сопственог народа, он им се гади: владари две последње републике издресирани су самомржњом, апсолутно све доказе  старе славе отаџбине они циљно искорењују из сећања младих генерација, а сама реч „патриотизам“ у француском језику већ пола века се сматра за увредљиву реч.

        Чак и помахнитала психопатологија данашње Француске - русофобија - није ништа више од њене сопствене жеље за уништењем: Француз у Русу види себе самог, већ скоро заборављеног средњевековног Европљанина, који живи у слози са својом земљом и са Богом своје земље.

        Отуда захтев Француза да „усаврши“ Руса као што су њега некад „усавршавали“ непрекидним демократским муштрањем које га је постепено лишило људске суштине. И ево, тиранска самоубица Француска хистерично инфицира читав свет својом - толико жељеном! - смрћу.

        Превела Ксенија Трајковић