Тилерсон говори о „руској опасности” и обећава подршку САД и НАТО Украјини

ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР САД ОБЈАВИО ДА ЋЕ САНКЦИЈЕ САД ОСТАТИ СВЕ ДОК МОСКВА НЕ ВРАТИ КРИМ КИЈЕВУ

• Министарство иностраних послова Русије: „Нама фактички намећу конфронтациону парадигму односа, засновану на логици војног супротстављања. Закључак може бити само један: потребна је коренита промена природе те војне алијансе која се безнадежно заглибила у сопственој”

          СЈЕДИЊЕНЕ Државе ће задржати санкције против Русије све док Москва не врати Крим Укрјини – изјавио је Рекс Тилерсон.

          Нови амерички државни секретар притом је нагласио:

          „Подршка Украјини са стране САД и НАТО остаје непромењена. Земље НАТО остају одлучне у својој подршци суверенитету и територијалној целовитости Украјине”.

          Тилерсон је додао да ће Вашингтон инсистирати да Русија „реализује минске споразуме”:

          „Наше санкције остаће на снази све док Москва не опозоце своја дејства која су довела до увођења санкција”.

          На овај наступ шефа америчке дипломатије на заседању Савета НАТО, који је искористио да говори о „руској опасности”, одреаговало је Министарство иностраних послова Русије:

          „Одржавање јединства у структури каква је НАТО  није лако, па заједнички мотив за државе чланице нађен у миту о руској опасности, у клевети о руској агресији и бесконачним заклињањима у неопходност колективног (натовског) супротстављања Москви”.

          После оваквог `увода`, под рефлектором се нашао сам Тилерсон:

          „Недоумице посебно изазивају такве изјаве државног секретара САД Тилерсона. Са жаљењем указујемо да су се такве оцене појавиле само дан након заседања Савета Русија-НАТО, за које је генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг, рекао да је протекло у „отвореној и конструктивној атмосфери”. Изгледа да та оцена нема никакве везе са ритуалним плесом који су натовци извели у свом кругу”.

           МИП РФ посебно указује да НАТО наставља да појачава своје војно присуство уз границе Русије:

          „Нама фактички намећу конфронтациону парадигму односа, засновану на логици војног супротстављања. Закључак може бити само један: потребна је коренита промена природе те војне алијансе која се безнадежно заглибила у сопственој прошлости јер само она може дати шансу променама набоље на плану европске безбедности”.