THE TELEGRAPH: Еврозона и G7 постају жариште светске дужничке кризе

БЕЗМАЛО ТРЕЋИНА СВИХ ОБВЕЗНИЦА ЗЕМАЉА ЕВРОЗОНЕ

ИМА НЕГАТИВНУ КАМАТНУ СТОПУ

Европска централна банка

• Губици еврозоне на вредносним папирима достигли 2 билиона евра, јер се - према подацима инвестиционе банке Jefferies - безмало 70 одсто немачких обвезница продаје се по цени мањој од номинала. У Француској је тај показатељ чак минус 50 одсто
• Само у земљама које чине G7 - упркос томе што се раст државних дугова полако зауставља - обим тих дугова повећао се безмало за 40 одсто и сада је на нивоу 120 одсто њиховог укупног БДП у моменту почетка кризе

        ВИШЕ од 30 одсто свих државних обвезница земаља еврозоне има негативну каматну стопу. То је у вредносним папирима равно суми од два билиона евра. Овакво стање ствари додатно оптерећује макроекономску ситуацију и доводи у питање финансијску стабилност еврозоне - објавио је британски The Telegraph.

        Аутор текста је заменик главног уредника једног од водећих економских и бизнис издања Велике Британије Џереми Ворнер.

        Он је упозорио да је „негативни темпо раста државних обвезница попримио карактер лавине од како је Европска централна банка почела да води политику квантитативног омекшавања“ (читај: штампања и упумпавања новца).

         „Ако се погледа свака земља посебно - статистика плаши још више. Према подацима инвестиционе банке Jefferies, безмало 70 одсто немачких обвезница продаје се по цени мањој од номинала. У Француској је тај показатељ чак минус 50 одсто“ - предочио је Ворнер.

        Истовремено је навео пример Шпаније за коју се до пре неку годину сматрало да је платно апсолутно несолвентна, а тај показатељ је у њеном случају само - минус 17 одсто.

        Ворнер тврди да никада до сада ничег сличног таквих размера није било и упозорава да - с обзиром на разгоревање кризе у еврозони - простор за маневрисање постаје све мањи, а изгледи за дефолт појединих држава све извеснији.

        Ворнер сматра да се у светској економији множе забрињавајући сигнали. Један од њих је: тражња постаје све зависнија од повећања нивоа државних дугова.

        Према његовим речима, финансијска криза је морала довести до пуцања кредитног мехура, али мало шта наговештава да ће се ситуација даље развијати баш тако.

        Ворнер такође подвлачи да је само у земљама које чине G7 - упркос томе што се раст државних дугова полако зауставља - обим тих дугова повећао безмало за 40 одсто и да је сада на нивоу 120 одсто њиховог укупног БДП у моменту почетка кризе. Овоме је још додао: да је укупни дуг приватног нефинансијског сектора у свету порастао за 30 одсто, а централне банке - једна за другом - почињу да штампају новац. То су већ урадиле САД, Велика Британија, Јапан, земље ЕУ...

        Све ово ће, закључује Ворнер довести до даљег смањења финансијске стабилности у свету.