Светска економија ускоро улази у „циклус судњег дана”

УПОЗОРЕЊЕ ПИТЕРА БУНА ИЗ ЛОНДОНСКЕ ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ И САЈМОНА ЏОНСОНА ИЗ СЛОАН ШКОЛЕ ЗА МЕНАЏМЕНТ У МАСАЧУСЕТСУ

  • Поновни „циклус судњег дана” ће највероватније опет најжешће ударити по већ настрадалој Европи и при том - још јаче него раније јер еврозона сада представља главну претњу светском финансијском систему
  • Класичан пример погубности политике попустљивости према финансијском систему је Јапан који у последњих 30 година убрзано повећава свој државни дуг који је сада, са 235,8 одсто бруто домаћег производа (БДП), највећи на свету
  • У САД је сутуација сасвим другачија, али и она у суштини представља „циклус судњег дана”. Удео кредита у националном дохотку расте, велики играчи на тржиштима су постали превише крупни да би банкротирали, па влади, као резултат, не остаје ништа друго него да их субвенционише, али она то у једном моменту више неће моћи да даље спасава банке

         СВЕТСКА економија ушла је у „циклус судњег дана" - када јој никакав раст неће помоћи да се разрачуна с дуговима и почне нови живот, упозорили су економисти.

         До новог таласа кризе није далеко, а политичари се и даље претварају да виде светлост на крају тунела и да знају како ће да нас спасу, указали су Питер Бун из Лондонске економске школе и Сакмон Џонсон из Слоан школе за менаџмент Технолошког института Масачусетс (МИТ).

         Неодговорно понашање регулатора финансијског тржишта и највећих банака умногоме је било покретач садашње кризе. Уместо да их казне, владе и централне банке су реаговале новим и новим уливањем новца и "развезивањем руку" финансијских регулатора, објављено је на Интернет страни Финмаркет.ру.

         Резултат такве политике је погубан - Грчка, Португал и Ирска опстају на рачун новца Европске уније (ЕУ) и Међународног монетарног фонда (ММФ).

         Уз то је и сутуација у Италији и Шпанији и даље тешка.

Питер Бун

         По Буну и Џонсону, „циклус судњег дана" поново добија на снази - заоштравају се проблеми у Јапану и Сједињеним Америчким Државама, а при том политичари у обе земље не показују већу забринутост, што такође изазива страховање.

         Поновни „циклус судњег дана" ће највероватније опет најжешће ударити по већ настрадалој Европи и при том - још јаче него раније, упозорили су поменути аутори.

         Финансијски систем земаља еврозоне изазива све већу забринутост, с обзиром да нема економског раста, а програми за смањење буџетских расхода остају неиспуњени.

         Класичан пример погубности политике попустљивости према финансијском систему је Јапан који у последњих 30 година убрзано повећава свој државни дуг који је сада, са 235,8 одсто бруто домаћег производа (БДП), највећи на свету.

         За сада је 95 одсто јапанског дуга у рукама домаћих инвеститора који су, како се чини, задовољни ниским каматним стопама.

         У САД је сутуација сасвим другачија, али и она у суштини представља "циклус судњег дана".

         Удео кредита у националном дохотку расте, велики играчи на тржиштима су постали превише крупни да би банкротирали, па влади, као резултат, не остаје ништа друго него да их субвенционише.

         Влада, међутим, у једном моменту једноставно неће моћи да дозволи себи да даље спасава банке јер ће бити недовољно оних који су спремни да купују америчке обвезнице и тада ће доћи до колапса, упозорила су ова двојица економиста.

Сајмон Џонсон

         Половина федералног дуга САД је сада у власништву странаца и они ће га држати све гок буду веровали у долар као у сигурну активу, а ова земља на том плану нема конкуренте у свету.

         Распламсавање кризе у еврозони би, уз то, подстакло људе на прибављање доларске активе.

         Кад је реч о еврозони, за сада нема ниједног знака да је тај монетарни регион способан да се одупре предстојећој кризи и у том светлу проблеми САД и Јапана падају у други план.

         Ситуација када су 17 националних регулатора и 17 националних влада обједињени у јединствени систем где је увек могуће свалити одговорност на неког другог и затражити помоћ, представља прави финансијски и регулаторски кошмар и није могуће да такав систем не буде подложан кризама.

         По Бун и Џонсону, еврозона сада представља главну претњу светском финансијском систему.

         Распад еврозоне био би ударац за цео светски банкарски систем који далеко више зависи од тог монетарног региона него што указују регулатори.

         А трагедија еврозоне већ се чини неизбежном, али је најгоре што се она може пренети на САД и Јапан, као и на друге развијене економије, закључили су Бун и Џонсон.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари