Свет ће морати коначно да Американцима саопшти да су и њихови злочини - злочини

ПАРИЗ ЈЕ '68. ИМАО СВОЈ МАЈДАН СА 10.000.000 УЧЕСНИКА,

АЛИ СССР НИЈЕ НИ ПОКУШАО ДА  ГА ИСКОРИСТИ

Сцена из филма „Вод” Оливера Стоуна

• Москва није у Париз послала своју Викторију Нуланд (као Американци своју у Кијев), није затражила од КП Француске да изведе државни преврат. Није, јер Француска није била социјалистичка земља
• СССР је 1968. послао тенкове у Чехословачку, резултат је био - 72 погинула. Американци су 1968. у селу Сонгми напалмом убили 173 детета и 183 жене (укупно 504 жртве). Американци су те исте 1968. побили 46 људи, а још 2.500 ранили, приликом гушења нереда после убиства заштитника права црнаца Мартина Лутера Кинга. Амерички полицајци знају свој посао, али су о „совјетским тенковима“ написане тоне књига, а они су фини и филмски „хероји“ са фацама Данијела Дефоа и Чарлија Шина
• Расно, бескрајно, непрекидно, незаустављиво и бестидно фарисејство демонстрирала је и демонстрира руска буржоаска интелигенција

Пише: Захар ПРИЛЕПИН, писац (Москва)

        ДЕСЕТ милиона људи је 1968. године у Француској учествовало у штрајковима и демонстрацијама. Париз је могао да падне сваког часа.

        Совјетски генерални секретари су имали одличну прилику да се на тим демонстрацијама појаве са својим „кексом“ (као Викторија Нуланд у Кијеву) и да француској комунистичкој партији наложе да започне државни преврат.

        Уместо тога, совјетски генерални секретари су „остали да седе“, а компартији Француске су наредили да ништа не покушава.

        Зато што Француска није била социјалистичка земља, па су рачунали - нека сами са тим изађу на крај, а и да потом не буде окапања.

        Сећате ли се свега тога? Не.

        Али, зато су о „тенковима у Прагу“ - у тој истој години - издате тоне књига.

        Постоји ли у Русији и један једини либерал који тим поводом „тенкова“ није лио крокодилске сузе.  А колико је само емисија снимљено на ту тему, колико је било изговорених „ах“, колико је било уздаха.

        А и САД су 1968. (16. марта) извеле војну операцију за време које су напалмом убиле 173 детета и 183 жене (свега: 504 становника села Сонгми). Документи су случајно откривени касније. Иначе нико ништа не би сазнао.

        Како ми, а и остатак света, себи представљамо вијетнамске догађаје?

        Преко филмова  и остале моћне филмске продукције: са Данијелом Дефоом и Чарлијем Шином и осталима који се боре против косооких - а косооки су нам сви исти, ко може да их разликује: жена ли је, дете ли је...

        То још разумем: пропаганда.

        Али, те 1968. је (у априлу) убијено 46 људи, а још 2.500 рањено, приликом гушења нереда после убиства заштитника права црнаца Мартина Лутера Кинга. Амерички полицајци знају свој посао.

        Те исте године је око 300 студената који су штрајковали било убијено - захваљујући америчкој провокацији - у Мексику (ситуација је била потпуно успоредива са нашим слањем војске у Чехословачку - Мексиканци су били кренули улево, а Јенки су их брзо научили памети на веома суров начин - да подсетим, у Прагу су погинула 72 човека).

        Пажња: ево питања - када 2018. буду обележавали „јубилеј“ уласка совјетских трупа у Праг - ко ће од наших златокосих... макар успут споменути село Сонгми, Мексико и Мемфис?

        Одговарам одмах: нико.

        А ако их упитају: зашто вам је памћење тако селективно - они ће узвратити својим вечитим одговором: нас интересује само оно што је чинила наша земља, а делима Американаца нека се баве сами Американци.

        А присетите се како су ти исти, цмокћући због саосећања из дубине срца, понављали: 1968-ма је целом свету показала да је СССР осуђен да нестане.

        А зашто 68-ма није показала свету да су САД осуђене на пропаст? Јер, оне су обијале и отворено, и тајно, и туђим рукама, и својим, а убијале су и своје и кога су стигле, па су изашле суве из воде. Несхватљиво.

        А онда нас још наши пастири питају: а зашто ви не волите истину?

        Па како не волимо? Веома је волимо, чак се Јевтушенкових стихова сећамо: „Тенкови иду по Прагу, тенкови иду по правду...“

        А због чега ви волите само део истине, и то њен мањи део - то је много важније питање. А одговор је познат.

        Чисторасно, бескрајно, непрекидно, незаустављиво и бестидно фарисејство демонстрирала је и демонстрира наша буржоаска интелигенција