Судбину света одредиће судар или сарадња Западне коалиције и Источне коалиције

КИНА, РУСИЈА И ЗЕМЉЕ BRICS НУДЕ ЗАПАДУ НОВА ПОШТЕНА ПРАВИЛА ИГРЕ

• Постојећи систем међународних економских односа формирао се после Другог светског рата. Његову архитектуру и правила функционисања одредила је тада најјача земља - САД, која се потом повезала са земљама Западне Европе. Најважније одлуке доношене су у оквиру неформалних дискусија у Билдербершком и Римском клубу, у Организацији за економску сарадњу и развој, а затим су формализоване у виду заједничких саопштења G7. Спроводе их ММФ, Светска банка, Међународна банка за реконструкцију и развој и Светска трговинска организација
• Запад је изградио џиновску финансијску пирамиду: укупна вредност имовине финансијских установа достигла је огромних 306 билиона долара, уз светски (стварни) БДП нешто већи од 70 билиона
• Државни дуг земаља „Велике седморке“ у последњих седам година порастао је безмало за 40 одсто, и износи 120 одсто БДП. Државни дуг САД по глави Американца износи 56,2 хиљаде долара, а укупно, рачунајући финансијске обавезе владе, предузећа и домаћинстава он износи 400 одсто БДП
• Појава BRICS-а почела је да мења однос снага у свету. Томе је допринео његов укупни потенцијал - 26 одсто светске територије, 43 одсто становништва планете, готово трећина светског БДП, 1/5 међународне трговине и 43 одсто светских девизних резерви.
• BRICS значи формирање условне Источне коалиције. Наспрам ње је Западна коалиција коју чини 37 индустријски развијених земаља на челу са тандемом САД-ЕУ. Схватајући да је упућен изазов америчкој доминацији, САД покушавају на све начине да поделе и дискредитују Источну коалицију. Са Индијом флертују, Кину „обуздавају“, а на Русију врше директан притисак

        КО ЗНА, није ли дошло време да се оповргне поетски аксиом Киплинга, који је тврдио да се Запад и Исток никад срести неће? Тим пре што један слаби, а други јача.

        Тектонске покрете у светској привреди обични грађани доживљавају кроз кризне потресе у свом животу. Међутим, дубински процеси су претеча кардиналне промене изгледа међународног економског система.

        Тој теми је посвећен аналитички извештај Руског института за стратешка истраживања: „Исток против Запада: битка за реформисање светке економије“.

        О његовим закључцима говори један од аутора - начелник сектора за међународне економске организације РИСИ Вјачеслав Холодков.

Лидери се мењају, а владају једни те исти

        Постојећи систем међународних економских односа формирао се после Другог светског рата. Његову архитектуру и правила функционисања одредила је тада најјача земља - САД, која је нешто касније успоставила везу са земљама Западне Европе. Захваљујући Бретонвудском систему, фамозна „златна милијарда“ стала је за кормило глобалног управљања светском привредом.

        Најважније одлуке доношене су у оквиру неформалних дискусија у Билдербершком и Римском клубу, у Организацији за економску сарадњу и развој, а затим су формализоване у виду заједничких саопштења „Велике седморке“. Спроводили су их Међународни монетарни фонд, Светска банка, Међународна банка за реконструкцију и развој, Генерални споразум о тарифама и трговини - данашња Светска трговинска организација.

        Земљама у развоју, које су изопштене из процеса доношења одлука, преостајало је само да их послушно спроводе. Правила међународне трговине обезбеђивала су услове за неједнаку размену. Вредност готових производа из западних земаља била је неоправдано виша, а вредност сировина - основа извоза привреда у развоју - неоправдано нижа.

        Али, што се каже, није сваки дан Бадњи дан. Равнотежу снага променило је премештање производње роба из западних земаља у земље у развоју (условно - „Исток“). Јефтина радна снага, ниски порези и трошкови пословања учинили су их повољним местом за улагање капитала.

        Пре четврт века на развијене земље Запада отпадало је 80 одсто светског БДП, а сада - 55,1. По паритету куповне моћи (рачунајући разлике у унутрашњим ценама), БДП привреда у развоју већ чини више од половине светског.

        Међутим, Запад још увек чврсто контролише светску привреду захваљујући привилегованом положају у свим главним финансијским организацијама.

        На Западу се налази сва финансијска инфраструктура - најјаче банке, робно-сировинске и девизне берзе и берзе хартија од вредности, водеће рејтинг, брокерске, ревизорске, консултантске и осигуравајуће компаније и друге пословне институције.

Виртуелне финансије и кризе новог типа

        Са развојем и диверсификацијом комерцијалног финансијског сектора расте и број и вредност хартија од вредности на тржишту - акција, облигација, меница, заложница, депозитарних признаница и њихових деривата, фјучерс уговора, опција и свопова.

        Нови моменат је повећање улоге „банкарства у сенци“ у финансијском сектору. Његова имовина је почетком 2015. године била већа од 75 билиона долара, при чему 4/5 отпада на САД, ЕУ и Велику Британију.

        Суштински, Запад је изградио џиновску финансијску пирамиду: укупна вредност имовине финансијских установа достигла је огромних 306 билиона долара, уз светски (стварни) БДП нешто већи од 70 билиона.

        Револуција у средствима и начинима комуницирања и проналазак Интернета донели су могућност моменталног пребацивања краткорочног капитала. Размере прикупљеног капитала, брзина његовог пребацивања и одвојеност од реалног сектора донели су кризе нове врсте.

        Класичне циклусе хиперпродукције роба замениле су кризе хиперпродукције финансијских инструмената - регионалне или чак глобалне, као 1997-1998. и 2008-2009. године.

        Да би се спречио колапс финансијског система и учестале рецесије и стагнација привреде, владе западних земаља принуђене су да повећавају државни дуг ради убацивања новца у финансијски сектор како би га спасиле.

        Државни дуг земаља „Велике седморке“ у последњих седам година порастао је безмало за 40 одсто, и износи 120 одсто БДП. Државни дуг САД по глави Американца износи 56,2 хиљаде долара, а укупно, рачунајући финансијске обавезе владе, предузећа и домаћинстава он износи 400 одсто БДП.

        Већ је свима јасно да се прави узроци финанијских криза крију у моделу развоја, за који је карактеристична апсолутизација „тржишне економије“, вера у њену способност да се саморегулише и тежња да се максимално смањи мешање државе.

        Свету га је наметнула „златна милијарда“, а испаштају сви народи.

        Спорадични покушаји привреда у развоју да заштите своја права путем формирања регионалних интеграционих групација типа ASEAN, MERCOSUR или оснивање организација за поједина сировинска тржишта (OPEC, Форум земаља-извозница гаса) нису могли да промене суштинско устројство света.

BRICS упућује изазов

        Тек после стварања BRICS, у борби против економског диктата „златне милијарде“, почео је да се назире осмишљени системски и глобални карактер. Његове чланице - Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република јавно су рекле да је униполарни свет неправедан и да је потребно полицентрично устројство света.

        Утицај нове организације повезан је са њеним укупним потенцијалом - 26 одсто светске територије, 43 одсто становништва планете, готово трећина светског БДП, 1/5 међународне трговине и 43 одсто светских девизних резерви.

        Кроз учешће Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике у различитим облицима удруживања земаља у развоју догађа се формирање условне „Источне коалиције“. Наспрам ње је „Западна коалиција“ коју чини 37 индустријски развијених земаља на челу са тандемом САД - ЕУ. Схватајући да је упућен изазов америчкој доминацији, САД покушавају на све начине да поделе и дискредитују „Источну коалицију“. Са Индијом флертују, Кину „обуздавају“, на Русију врше директан притисак.

        Међутим, санкције нису застрашиле, већ су чак ојачале антиамеричко расположење у BRICS. Информативна агенција Синхуа објавила је чланак „Кина не треба да верује Западу који гуши Русију“ (!). У њему се наводи да Пекинг треба да извуче поуке, пошто ће, у случају да Москва изгуби, он бити следећи.

        Сукоб „Источне“ и „Западне“ коалиције води се у свим сегментима светске економије и на свим географским правцима, како на глобалном, тако и на регионалном нивоу. Између осталог, у оквиру СТО.

        Петнаестогодишња рунда мултилатералних трговинских преговора у Дохи показала је да постоје озбиљне несугласице између развијених земаља и земаља у развоју о трговини пољопривредним производима, обиму пољопривредних субвенција, формулама и коефицијентима смањења тарифа на индустријске и пољопривредне производе.

        Немоћан да наметне кроз механизам СТО одлуке о реформи светске трговине које би биле повољне за њега, Запад је изабрао заобилазни пут закључивања билатералних и мултилатералних регионалних споразума о слободној трговини. У последњих 15 година њихов број је порастао са 92 на 270, услед чега они регулишу практично половину светске трговине.

Изданци нове светске „архитектуре“

        После кризе 2008-2009. Године, BRICS се заложио за суштинску реформу међународног финансијског система. Тако је настала „Велика двадесеторка“.

        Група BRICS је добила могућност да штити интересе земаља у развоју у новом органу - Савету за финансијску стабилност, као и у Базелском комитету за банкарски надзор. Она је поставила питање њиховог утицајнијег учешћа у процесу доношења одлука у ММФ и Светској банци.

        Под притиском BRICS, на сеулском самиту „Двадесеторке“ је 2010. године донета одлука о реформи ММФ, између осталог, о прерасподели квота и гласова у корист земаља у развоју. BRICS је кренула путем стварања сопствених међународних финансијских центара и институција - Нове развојне банке са капиталом у износу 100 милијарди долара и Пула условних девизних резерви. Недавно им се прикључила Азијска банка за инфраструктурне инвестиције основана на иницијативу Кине, еквивалент и конкурент Азијске банке за развој, где доминирају САД и Јапан.

        Државе које су се прикључиле AIIB, њих 57, привукла је демократска природа њеног статута, у којем нема права вета.

        Бивши министар финансија САД Лоренс Самерс прокоментарисао је формирање три нове институције као „крај финансијске хегемоније у свету“.

        Земље у развоју, укључујући чланице групе BRICS, предузимају мере за реформу светског монетарног система. Донета је одлука о постепеном потискивању долара путем преласка на обрачуне у националним валутама.

        Брзо се повећава коришћење јуана у међународним плаћањима у трговинским и капиталним операцијама. У последње две године јуан се померио са 13. на 5. место на ранг-листи међународних валута после америчког долара, евра, британске фунте и јапанског јена.

        Централне банке земаља BRICS повећавају резерве „жутог метала“, по којима је Русија прошлог јула заузимала 6. место на свету, претекавши Швајцарску. Кина се налази на степеници изнад, што тера западне аналитичаре да гатају да ли се Москва и Пекинг припремају за увођење јуана обезбеђеног златом? Исти је, узгред, укључен у резервну корпу светских валута.

Борба за регионална тржишта и позиције у области високих технологија

        Још једна кључна тенденција данас је нагли пораст директних производних инвестиција привреда у развоју у иностранству: оне су 2014. порасле за 30 одсто - на 486 милијарди долара. Њихов удео у светском обиму директних страних инвестиција је у последњих седам година порастао три пута.

        Куповином имовине, највеће компаније земаља у развоју потискују традиционалне западне нафтне компаније. Међу главним циљевима инвестиционе политике је стабилан приступ лежиштима нафте и другим изворима стратешких сировина.

        Земље BRICS су се сигурно утврдиле на територији Црног континента. По обиму трговине с државама Африке, Кина је претекла САД 2,5 пута. Своје присуство у региону повећава и Индија.

        Јачање позиција BRICS у Азији повезано је са реализацијом кинеског пројекта „Економског појаса пута свиле“. Посебан значај има споразум са Русијом о његовом повезивању са Евроазијском економском унијом. Државе BRICS теже да смање заостајање развијајући везе у областима високих технологија самостално и билатерално.

        Импресивне резултате је постигла Кина, која је престигла САД у светској трговини робом са високим уделом науке: њене проценат је у периоду 2000-2013. године порастао са 4,2 на 14,5 одсто у односу на 12,1 одсто у САД.

        Русија и Индија раде на напредним ракетним технологијама у оквиру програма „БраМос“, на пројектима вишенаменског и мултифункционалног транспортног авиона. Важно је да тема високих технологија постаје један од приоритета и мултилатералне сарадње у оквиру BRICS. Дефинисано је 11 најперспективнијих праваца - аеронаутике до био и нано технологија.

Алтернатива неолибералној парадигми

        У економском такмичењу велики је значај модела развоја који „Источна коалиција“, пре свих Кина, може да понуди свету.

        Кина се претворила у „светску фабрику“ и брзо сустиже САД. У периоду 2000-2015. године кинески БДП просечно је растао 9,5 одсто годишње, а амерички - два одсто. Кина је постала светски лидер по обиму спољне трговине, извозу високотехнолошких производа и капитала, девизним резервама, производњи аутомобила (23,7 милиона у односу на 11,7 у САД) и многим другим показатељима.

        Такав нагли раст показао је да постоји алтернатива неолибералној парадигми. Пут Кине је у одређеном смислу спровео у пракси теорију „конвергенције“, која предлаже рађање новог, хуманијег цивилизацијског модела као симбиозе најбољих страна планске и тржишне економије.

        „Западна коалиција“ тежи да поврати изгубљене позиције и учврсти своју владавину у економији путем стварања два џиновска економска блока - Трансатлантског трговинског и економског партнерства и Транспацифичког партнерства. Барак Обама је директно рекао да управо САД, а не Кина и друге земље BRICS треба да формулишу нова правила светке економије.

        Став Русије у кличну између „Источне“ и „Западне“ коалиције за реформу међународног економског система се мењао током времена. Русија се политички залагала за изградњу мултиполарног света. Међутим, слеђење неолибералних принципа Вашингтонског консензуса у унутрашњој економској политици учвршћује сировинску природу привреде и њену опасну зависност од робних и финансијских тржишта Запада, мада су у последње време донете хитне мере у циљу диверсификације спољних економских веза у правцу „источног вектора“. Остало је да се они потврде кардиналним мерама у области унутрашње економске политике.

        Криза нису само губици. Криза ствара и нове шансе и могућности за реформу наше привреде. Посебна улога Русије се састоји у томе што је она, уз Кину, стална чланица Савета безбедности УН и може да врши велики утицај на доношење одлука о многим светским проблемима, укључујући реформу светске привреде. Ми треба да активно користимо наш утицај на Блиском Истоку и на простору ЗНД за обезбеђивање подршке оним идејама које предлажу земље у развоју у циљу успостављања праведнијег устројства света.