STRATFOR: Ако Русија нападне Украјину - САД ће је атаковати са најмање 360 авиона

ЕВО КАКО АМЕРИЧКИ ЦЕНТАР ЗА СТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ

ВИДИ МОГУЋИ РАТ САД И РУСИЈЕ

Руски војници на маневрима у Ставропољу

• Пентагон би - већ током првих 24 сата - у Украјину, пре свега на аеродроме у њеним западним областима и у суседним источно-европским земљама, пребацио 66 ловаца-бомбардера. Током првих осам дана на аеродромима источне Европе и Украјине нашло би се укупно 360 војних авиона. Од тога - 72 F-16CG, 48 F-16C, 72 F-16CI, 72 F-15E, 24 F-15C/D, 72 F-22A
• Stratfor је потом изложио војни потенцијал ловачке и јуришне авијације САД и указао на њене блиставе мобилизационе могућности ради учешћа у војном конфликту у Украјини. Потенцијална претња овде је више него очевидна
• Руски публициста и аналитичар Дмитриј СЕМУШИН: Цела Stratfor-ова анализа је отворена уцена са стране Американаца. Они покушавају да Русију упозоре на последице ескалације ратног конфликта у Украјини
• СЕМУШИН: Аналитичка мисао Американаца све више се креће ка размишљањима о могућности рата са Русијом уз коришћење класичног наоружања

        АМЕРИЧКИ приватни центар за стратешке студије Stratfor објавио је како би изгледало могуће америчко мешање у сукоб у Украјини. Сасвим конкретно: како би изгледао руско-амерички сукоб у Украјини.

        Објавио је да би Пентагон - већ током првих 24 сата - у Украјину, пре свега на аеродроме у њеним западним областима и у суседним источно-европским земљама, пребацио 66 ловаца-бомбардера (F-16CG, F-16C, F-15E).

        Потом би им већ следећег дана додао нових 66 авиона истих типова. Сви би они долетели из америчких база - Лејкенхит (Велика Британија), Авиано (Италија) и Шпангдалем (Немачка).

        Трећег дана, тврди Stratfor, њима би се прикључило 18 ловаца пете генерације F-22A.

        Током првих осам дана на аеродромима источне Европе и Украјине нашло би се укупно 360 војних авиона. Од тога - 72 F-16CG, 48 F-16C, 72 F-16CI, 72 F-15E, 24 F-15C/D, 72 F-22A.

        Stratfor наглашава да би улога америчке ловачке авијације била да неутралише руску копнену ПВО и да се са руском авијацијом бори за доминацију у ваздуху.

        Јуришна америчка авијација - а то би били углавном „летећи тенкови“ А-10, укупно 120 летелица - имала би задатак да наноси прецизне ударе по руским тенковима и артиљеријским батеријама.

        Она би се нашла на аеродромима најкасније десетог дана од почетка сукоба.

        Stratfor процењује да би ратна дејства Украјину још више везала за Запад и убрзала њену интеграцију са ЕУ. Другим речима: да би то за Русију био - контраефекат.

        Амерички „труст мозгова“, којим руководи Џорџ Фридман, процењује да Русија располаже довољним војним потенцијалом да изврши колосан притисак на Украјину, али то Москви не мора обезбедити остваривање озбиљнијих геополитичких циљева.

        Stratfor сматра да за Русију ни једна од варијанти ратних дејстава не би била оптимална иако су све у материјално-техничком смислу оствариве.

        Најповољнија варијанта - са изласком руских трупа на леву обалу реке Дњепар - за Русију би носила ризик неуспеха јер би, тврде амерички експерти, целу територију Украјине са десне стране реке заузеле јединице NATO.

        Stratfor зато тврди да би за Русију најповољније било да Украјина остане неутрална јер би у том случају цела била тампон зона безбедности између РФ и NATO.

        Фридманови сарадници су уверени да за Русију не постоје гаранције успешног завршетка војне кампање у Украјини. Понајвише због тога што би могуће учешће снага NATO у борбама не само анулирало напоре Русије да оствари постављене циљеве, него би и нанело разорни удар по њеном војном потенцијалу.

СЕМУШИН: За Русију би рат био успешан - ако би се брзо завршио

Дмитриј Семушин

        РУСКИ публициста и војни експерт Дмитриј Семушин поводом свега овога написао је да би евентуална војна операција руских снага у Украјини била успешна „уколико би била брзо завршена“.

        Семушин је притом упозорио да би ратовање Русије у Украјини без видљивог резултата дало NATO и Американцима прилику да изведу удар на територији Русије у Закавказју или у Средњој Азији.

        По његовој процени, могуће оружано мешање САД и NATO у сукоб у Украјини представљало би „озбиљну ескалацију конфликта“. Са реалном опасношћу да се ратна дејства прошире и на балтичке земље.

        А у том случају све може брзо прерасти у широки, велики рат. А због вероватноће наношења узвратног нуклеарног удара - развој оружаног конфликта био би муњевит и непредвидив, а питање победника у таквом рату напросто би изгубило сваки смисао. 

        Семушин је даље поводом целе анализе Stratfor-а још написао:

         „То је отворена уцена са стране Американаца. Они покушавају да Русију упозоре на последице ескалације ратног конфликта у Украјини.

        Сама анализа могућих руских војних операција у Украјини прилично је површна, а приложене мапе су урађене више него шематски. Међутим, овде је важно нешто друго.

        Аналитичка мисао Американаца све више се креће ка размишљањима о могућности рата са Русијом уз коришћење класичног наоружања. Отуда и претпоставке да би у првој етапи војних операција против Оружаних снага Русије САД користиле искључиво војну авијацију.

        У овоме је садржана хипотетичка претња срачуната на парализовање могуће руске војне одлуке поводом Украјине, али постоји и потенцијална претња која је сасвим реална.

        Посматрачи поводом украјинског конфликта често постављају питање: због чега Американци не журе да изађу са доказима о учешћу руских јединица у војним операцијама у Донбасу.

        У томе постоји одређена логика ако се рачуна на могућност да за време неке наредне фазе хибридног рата на југоистоку Украјине војна авијација САД буде искоришћена за операције „принуђивања на мир“ уз наношење прецизних удара по војној техници „сепаратиста“, по појединачним тенковима, артиљеријским системима и другим оруђима.

        Такве операције не би довеле до ескалације која би подразумевала директна војна дејства између Руске Федерације и САД, пошто би се Американци уверили да Русија нема намеру да води праве и директне војне операције у Украјини.

        Могућа ваздушна операција била би за Американце нека врста теста сопственог учешћа у војном конфликту.

        Stratfor је изложио војни потенцијал ловачке и јуришне авијације САД и указао на њене блиставе мобилизационе могућности ради учешћа у војном конфликту у Украјини. Потенцијална претња овде је више него очевидна.

        У некој фази конфликта питање више не би било о подржавању хибридног рата, већ о ширењу његовог простора. Анализа Stratfor-а посредно указује на могући одговор Американаца на хибридни рат у Донбасу“.