Србија ће до 2050. изгубити 17,2%, Бугарска 27,9%, а Хрватска 16,2% становништва

У СВЕТУ СЕ БРОЈ СТАНОВНИКА СВАКЕ ГОДИНЕ ПОВЕЋА ЗА 83 МИЛИОНА

• Због опадања броја становника и продужења животног века -становништво Србије је све старије. Просечна старост тако је повећана са 30,9 година из 1980. на 40,6 у 2015, а очекује се даље старење на 46,8 у 2050. и 48,4 у 2100.

​​        СРБИЈА је наиме међу 11 земаља у којима ће број становника опасти за најмање 15% до 2050, и налази се на 8. месту са падом од 17,2% - показао је извештај Уједињених нација „Изгледи за становништво у свету: Ревизија 2015“.

        На челу ове листе је Бугарска са очекиваним падом од 27,9% следе Румунија (22,1%), Украјина (21,7%), Молдавија (20,3%), Босна и Херцеговина (19,5%), Летонија (19,1%), Литванија (17,5), Србија (17,2%), Хрватска (16,2%), Мађарска (15,6%) и Јапан (15,1%).

        Стопа плодности је ипак у благом порасту са 1,56 детета по жени у периоду 2010-2015. на 1,73 до 2050. То је и даље далеко од стопе од 2,1 која је потребна за обнављање становништва. У Србији је тај ниво 1980. износио 2,37.

        Неки показатељи за Србију крећу се у добром правцу. Очекивани животни век, иако је за две године краћи од просека за Европу и износи 75 година, продужиће се на 79,5 година у периоду 2045-2050, а у паду је и стопа смртности међу бебама са тренутних 8,4 на 1.000 на очекиваних 5,4 до 2050.

        Због опадања броја становника и продужења животног века -становништво Србије је све старије. Просечна старост тако је повећана са 30,9 година из 1980. на 40,6 у 2015, а очекује се даље старење на 46,8 у 2050. и 48,4 у 2100.

        Број становника у свету средином 2015. достигао је 7,3 милијарде, што значи да је у претходних 12 година повећан за око милијарду. Пораст се наставља, мада је темпо смањен са 1,24% годишње у 2005. на 1,18%, што значи да сваке године свет има додатних 83 милиона људи.

        Очекује се да ће у 2030. број становника достићи 8,5 милијарди, у 2050. години 9,7 милијарди, а 2100. године 11,2 милијарде.

        Демографски трендови у свету су, међутим, далеко од уједначених, па ће тако око половине додатних становника бити у Африци, која има и највишу стопу раста становништва од 2,55% годишње. До 2050. у Африци ће бити додатних 1,3 милијарде становника.

        На другом месту је Азија са 0,9 милијарди до 2050, а прате је Северна Америка, Латинска Америка и Кариби и Океанија са много мањим растом.

        Раст је посебно изражен у групи 48 земаља које су УН квалификовале као најмање развијене земље, од којих је 27 у Африци. У неким од тих землаја ће се становништво до 2100. године у најмању руку упетостручити. Таква ситуација је у Анголи, Бурундију, Конгу, Малавију, Малију, Нигеру, Сомалији, Уганди, Танзанији и Замбији.

        У извештају УН се упозорава да ће концентрација раста у најсиромашнијим земљама отежати задатак владама тих држава које треба да искорене сиромаштво и неједнакост, као и глад и нехрањеност, да побољшају приступ образовању, ојачају здравствене системе, као и унапреде основне услуге грађанима и примене друге елементе одрживе развојне агенде.

        Када је реч о најмногољуднијим земљама, Индија ће за седам година преузети ту титулу од Кине. Данас Кина има 1,38 милијарди становника, а Индија 1,31 милијарди. Број становника ове две земље ће се до 2022. изједначити на по 1,4 милијарде. Становништво Индије тада ће наставити да расте на 1,7 милијарду у 2050, док се у Кини не очекују промене до 2030, након чега ће уследити благи пад.

        Данас најмногољуднија Азија са 4,4 милијарде становника остаће на првом месту и 2050. са 5,3 милијарди, али након тога јеочекује пад на 4,9 милијарди у 2100. У међувремену раст у Африци ће бити драстичан са 1,2 милијарде у 2015. на 2,5 милијарди у 2050. и 4,4 милијарде становника у 2100.

        Европа ће треће место препустити Латинској Америци и Карибима до 2050. У Европи ће до дата број становника опасти са 738 милиона на 707 милиона, док ће у Латинској Америци и на Карибима порасти са 634 на 784 милиона.

        Садашњи ниво миграција у свету није довољан да надомести пад броја становника у регионима са ниском стопом плодности.

        Процењује се да ће између 2015. и 2050. године у Европи бити 63 милиона више умрлих него новорођених, док се предвиђа да ће бити око 31 милион миграната. То значи да ће се становништво Европе смањити за 32 милиона.

        Европа се зато суочава и са старењем становништва, па је 24% становника већ старо 60 година и више, а тај удео ће 2050. достићи 34%, док ће се пораст касније успорити па ће 2100. старијих од 60 година бити 35%.

        Просечна старост повећава се и у свету, великим делом због повећања очекиваног животног века на рођењу, који је у периоду од 2000. до 2005. био 67 година, а периоду 2010. до 2015. порастао на 70 година. Највећи пораст забележен је у Африци, где је током 2000-их година очекивани животни век повећан за 6 година, па сада износи 60.

        То је међутим и даље мало у односу на друге делове света, пошто у Азији износи 72, у Латинској Америци и на Карибима 75 година, у Европи и Океанији 77 година, а у Северној Америци 79.

        Процењује се да ће очекивани животни век до 2050. порасти са 70 из периода 2010-2015. на 77. У Африци, у којој је животни век најкраћи, очекује се да ће достићи 70 година до 2050, великим делом захвајујући даљем зауздавању инфекције HIV и борби против других инфекција, али и незаразних болести.