Шојгу предао Роханију „Путинову посланицу” за преговоре о Сирији

РУСКИ МИНИСТАР ОДБРАНЕ СТИГАО У ТЕХЕРАН САМО НЕКИ ДАН НАКОН БОРАВКА ДЕХГАНА У МОСКВИ

• Русија и Иран не крију да на Блиском Истоку имају „заједничке изазове и претње којима се могу супротставити само заједно”. Запад тренутно највише брине што су према Ирану већ кренуле прве две батерије руских зенитних рактених система С-300 ВМ
• У чланку написаном за Stern, војни експерт Гернот Кампер оценио је да већ испорука тих првих осам С-300 Ирану значи „крај ере неприкосновених авио-удара”. Оценио је: „Ако одсад више нико не може заћи у ваздушни простор Ирана, онда више нико не може ни спречити Техеран да инсталира ракете средњег домета на својој територији или да развија опасну војну производњу. Наравно, само ракете С-300 не могу направити непробојни „кишобран” над Ираном, али једна, а поготово две, батерије тих руских ПВО-система фактички искључују могућност прецизних удара по одређеним објектима у Ирану”

         ПРЕДСЕДНИК Ирана Хасан Рохани примио је у Техерану руског министра одбране – генерала армије Сергеја Шојгуа.

         До ове посете је дошло само неколико дана након што је у Москви боравио његов ирански колега Хосеин Дехган којег је примио и Владимир Путин.

         Портпарол Кремља Дмитриј Песков за Дехганову посету је рекао: „Разговарано је о различитим питањима војно-техничке сарадње и о сиријској проблематици”.

         Техерански електронски медији ноћас су објавили да је Шојгу Роханију предао посланицу руског лидера која се тиче „преговарачког процеса поводом Сирије”.

         Ово је и разумљиво јер је сам Шојгу, по завршетку преговора са Дехганом, изјавио да Русија и Иран на Блиском Истоку имају „заједничке изазове и претње којима се могу супротставити само заједно”.

         Дакле, прави садржај Шојгуове посете Техерану засад ће остати скривен.

         Та околност ће додатно повећати забринутост у Вашингтону и врху НАТО која се и онако осетно повећала откако је почела испорука првих руских модернизованих ракетних система С-300 Ирану.

         Шта о томе мисле у Пентагону и Стејт департману, можда говоре и јавна признања у Вашингтону да ће већ прве две батерије С-300 учинити практично немогућим прецизне и успешне авионске и ракетне ударе по неким виталним објектима у Ирану.

         Ово почињу да признају и у другим водећим земљама НАТО пакта.

         У чланку написаном за Stern, војни експерт Гернот Кампер је оценио да већ испорука првих осам С-300 Ирану за Запад значи „крај ере неприкосновених авио-удара”.

         „Ако отсад више нико не може заћи у ваздушни простор Ирана, онда више нико не може ни спречити Техеран да инсталира ракете средњег домета на својој територији или да развија опасну војну производњу. Наравно, наглашава Кампер, само ракете С-300 не могу направити непробојни „кишобран” над Ираном, али једна, а поготово две, батерије тих руских ПВО-система фактички искључују могућност прецизних удара по одређеним објектима у Ирану”.

         На Западу претпостављају да ће Иран добити модернизовану верзију ових зенитно-ракетних система С-300 ВМ које је у стању да уништава циљеве на великим висинама (до 200 километара), укључујући ракете средњег домета.

         Сам Кампер указује да С-300 ВМ ловце обарају са успешношћу 80-93 одсто и да изузетак могу бити само најновији амерички стелс-авиони.

         Овај експерт упозорава да ће свако ко буде хтео да атакује стратешке објекте у Ирану прво морати да избаци из игре системе С-300.  А то неће бити могуће без „широке размене удара”.

         Иначе, руски медији пишу да Иранци желе да купе и системе „Панцир-С” и обалске ракетне системе „Бастион” који би морску границу Ирана штитили на удаљеностима до 600 километара.

         Сам  Stern процењује да би Владимир Путин – чисто војно-технички гледано – могао да у било ком тренутку прогласити бар неке делове ваздушног простора Сирије зоном забрањеном за летове јер сада на територији те земље Русија има ракетне системе С-4оо и Панцир С-1, а у Источном Медитерану ратне бродове са поморском верзијом С-300.