Сиво банкарство се по моћи већ изједначило са класичним банкарством

ЕКОНОМСКИ ПРОБЛЕМИ КИНЕ МОГУ ПОСТАТИ ОКИДАЧ НОВЕ СВЕТСКЕ КРИЗЕ

• Сиво банкарство (СБ) једном руком подржава привреду, а другом припрема услове за други талас финансијске кризе. Шоу и скандали око СБ су неизбежни. Али, време за то још увек није дошло
• Кина је 2013. године заузимала треће место по обиму операција СБ, одмах иза Сједињених Америчких Држава (14 билиона долара) и Велике Британије (4,7 билиона долара). Обим трансакција СБ у Кини је био процењен на 2,7 билиона долара
• У Кини, укључујући и посебне регионе Хонг Конг и Макао, сиве банке цветају. У 120 градова у Кини функционише више од 3.350 таквих банака. У њима је ангажовано 120 до 150 хиљада запослених, профит од незаконитог обрта новца у овим банкама износи од 4% до 15%. Кинеске банке из подземља имају блиске везе са државним банкама и иностраним финансијским институцијама, па су им чак и непосредно потчињене
• СБ по инерцији наставља да надувава „мехур“ на кинеском тржишту некретнина. Пуцање „мехура“ може довести до тога да кинеска економија по први пут у последњих неколико деценија уђе у зону негативног економског раста и постане детонатор светске кризе. За сигурно измиривање  укупног кинеског дуга, који ће се на крају ове године приближити 300% БДП, по мишљењу аналитичара рејтинг агенције Fitch, неопходан је раст БДП-а од 15%, а не садашњи звнанични 7%
• Неодлучност Пекинга у борби против СБ је лако објаснити: ако власти почну да активно уводе ред у сектор небанкарског кредитирања, уместо очекиваних 7% раста БДП - Кина ће се одмах суочити са економским колапсом. Плус, уследиће социјално незадовољство десетина милиона обичних Кинеза који ће изгубити свој новац поверен трустовима. Земља је упала у „дужничку замку“

Пише: Валентин КАТАСОНОВ

        ВЕЋ дуже време кинеска економија је „прегрејана“. На тржишту некретнина и финансијском тржишту формирани су „мехури“.

        Овог лета, кинеска берза је два пута била на ивици колапса. Путем најтежих мера, које су отворено имале административну нијансу, Пекинг је успео да заустави напредовање финансијске кризе у земљи. Међутим, то би, с друге стране, могло да постане „окидач“ за почетак другог таласа глобалне финансијске кризе.

        Главну одговорност за то, по мишљењу већине стручњака, сноси такозвано сиво банкарство (СБ).

        Већ сам писао о томе, да је у XXI веку СБ постало глобални феномен. По својој величини (имовини, обиму операција, приходима, запослености) СБ је постало упоредиво са класичним банкарским бизнисом.

        Не мислим да СБ учествује искључиво у подземним структурама које су укључене у криминалне операције типа прања новца, финасирања трговине дрогом и тероризма. Постоји, наравно, и такво СБ. Али, већи део СБ односи се на потпуно легалне, респектабилне и често веома велике структуре.

        Оне не само да се не крију од људских очију, већ често рекламирају своје услуге. А услуге су исте оне, које пружају обичне банаке - кредити, инвестиције, плаћања и трансакције, итд.

        СБ структуре се зову на различите начине: инвестициони фондови, хеџ фондови, трустови, финансијске компаније, итд. Основна разлика између структура СБ, јесте то што са правне тачке гледишта - нису банаке. То им омогућава да буду изван крутог банкарског надзора, омогућава им обављање ризичних операција, смањује трошкове пословања (на пример, немају дужност држања обавезних резерви). Осим тога, они још увек нису стекли лошу репутацију.

        Ово последње је изузетно важна конкурентска предност СБ. Ствар је у томе што су традиционалне банке одиграле главну улогу у настанку првог таласа финансијске кризе. Током и непосредно после кризе, оне су активно биле укључене у разне манипулације (нпр, ЛИБОР, курсне листе, цене злате, и др.), као и у кршење закона (прање новца, нарушавање економских санкција итд.) . За све ове „грехове“ традиционалне банаке сада морају да плате казне у милијардама долара.

        Међутим, не треба мислити да су традиционалне банке и структуре СБ - нужно конкуренти. Нису. Често структуре СБ креирају саме банке. Ако их и не праве, онда активно користе услуге СБ. Такође не треба мислити да су структуре СБ - зато још увек нису предмет истражних радњи и гоњења - у односу на традиционалне банаке „беле и паперјасте“.

        Не, СБ институције се такође „баве сумњивм пословима“. Једноставно, оне су погодне банкама за обављање неких врста „деликатних“ послова.

        Власти одређених земаља се прилично толерантно односе према СБ. Из разлога што СБ макар минимално подржавају њихову реалну економију.

        Традиционалне банке данас то веома нерадо раде. Очигледно је, међутим, да СБ једном руком подржавају привреду, а другом припремају услове за други талас финансијске кризе. Шоу и скандали око СБ су неизбежни. Али време за то још увек није дошло.

        Све горе наведено се у потпуности односи на Кину.

        Према истраживању Одбора за финансијску стабилност (ОФС), организације креиране од „Велике двадесеторице“, Кина је 2013. године заузимала треће место по обиму операција СБ, одмах иза Сједињених Америчких Држава (14 билиона долара) и Велике Британије (4,7 билиона долара). Обим трансакција СБ у Кини је био процењен на 2,7 билиона долара. Међутим, постоје и много веће процене величине СБ у Кини. Овај сектор у Кини представљају неформални кредитори, као што су осигуравајуће компаније, инвестициони фондови и лизинг фирме, које узимају новац од инвеститора, обећавши им високе профите, и кредитирају често ризичне пројекте. Обичне банке никада не би одобриле кредите за такве пројекте.

Кинеска централа банка

        У кинеском закону, такође постоји „сиво банкарство“ у ужем смислу - као отворено незаконита делатност („прање“ новца и друге операција опслуживања сиве економије, изношења новца у иностранство, заобилажење државне контроле прекограничног кретања капитала, и др.). При чему се таквим активности могу бавити како неформални кредитор и тако и обичне банаке.

        За „беле  банаке“ то су неретко ванбилансне, или тајне операције, које оне скривају од Народне банке Кине и Комисије за регулацију банкарског пословања.

         „Сиво банкарство“ је постало права главобоља за партијско и државно руководство Кине. Часопис „Дунсјан“ из Хонг Конга у свом септембарском издању је објавио, да је 2. септембра Државно веће НРК одржало трећи овогодишњи састанак посвећен сивој делатности банака - прању новца и изношењу новца преко границе.

        Састанку су присуствовали руководиоци Народне банке Кине, Министарства финансија, Комисије за регулисање банкарског система, четири највеће државне банке Кине итд. Састанком је председавао премијер Ли Кећјанг. Он је рекао да су такозване подземне банке заправо постале формалне финансијске институције у земљи,  да је то свима јасно и да је то још једна манифестација „корупције и декаденције финансијског система и владе“.

        Даље је премијер затражио објашњење како се десило да подземне банке незаконито послују практично отворено и без икаквих ограничења у последњих 16 година, почевши од 1999. године?

        У чланку се такође наводи да у Кини, укључујући и посебне регионе Хонг Конг и Макао, сиве банке цветају. У 120 градова у Кини функционише више од 3.350 таквих банака. У њима је ангажовано 120 до 150 хиљада запослених, профит од незаконитог обрта новца у овим банкама износи од 4% до 15%. Кинеске банке из подземља имају блиске везе са државним банкама и иностраним финансијским институцијама, па су им чак и непосредно потчињене.

        Подземне банке се тренутно углавном баве незаконитим извлачењем новца из земље. Износе се како јуани, тако и инострана валута. Према проценама наведених у хонгконгшком часопису, у периоду 2000-2004. године кроз подземне банке из Кине је изнешено од 450 до 800 милијарди јуана (70-125 милијарди долара); у периоду 2007-2012. године - 3 билиона јуана (475 милијарди долара); 2013-2014. године - 6 билиона јуана (950 милијарди долара). Аутори чланка такође извештавају да је ове године за три недеље, од 24. јула до 14. августа (у време када је на берзи почео колапс), из Кине у иностранству отишло више од 824 милијарди јуана (више од 130 милијарди долара), при чему је 70% овог капитала изнесено управо преко сивих банака.

        Министарству јавне безбједности Кине је овог лета наложено да се хитно позабави подземним банкама. Они су на свом сајту 30. септембра 2015. године објавили извештај о борби против „сивих банака” за два месеца (август и септембар): оптужено је 37 сивих банака за назаконити обрт средстава у износу од 240 милијарди јуана (38 милијарди долара), ухапшено је 75 људи.

        На састанку кинеског Државног савета 2. септембра, расправљало се само о оном делу СБ, који је повезан са кршењем закона, и који отворено представља криминални бизнис. Али, већи део СБ је потпуно легалан и респектабилан.

        Горе смо већ приметили да обим легалних СБ у Кини знатно заостаје за САД и Великом Британијом и упоредив је са Јапаном (у Земљи излазећег сунаца обрт СБ варира - од 2,5 до 6 билиона долара). Али према стопи раста СБ Кина престиже економски развијене земаље. Према проценама The Financial Times (FT), у периоду 2008-2013. године обим пословања „сивог банкарства“ у Кини је порастао око четири пута и достигао 20 милијарди јуана. Ово је еквивалентно 3,2 билиона долара и 40% кинеског БДП-а.

        Године 2013. главни учесници на тржишту СБ - трустови - располагали су укопном имовином од 1 билион долара. Према оцени KPMG, ове структуре су по обиму имовине претекле локална осигуравајућа друштава и постале друге по величини финансијске институције одмах после кинеских банака.

        Новац у трустове доносе обични грађани, исто као и у „беле банке“. Важно је напоменути да трустови прикупљање депозита грађана обично обављају у канцеларијама обичних банака преко својих агената. Већина клијената су неискусни и наивни људи који верују да дају новац банкама. То јест, они рачунају на неку врсту гаранција од стране државе. Међутим ово је отворена обмана. У случају губитка новца клијената банке и Влада ће направити изненађено лице и рећи да немају никакве везе са трансакцијама трустова са физичким лицима.

        Пре или касније то ће се десити, укупан губитак физичких лица - клијената трустова - ће се мерити стотинама милијарди долара.

        Главни примаоци кредита трустова су постале грађевинске компаније и други учесници на тржишту некретнина. Важна карактеристика кинеских трустова је - потпуна нетранспаретнтост операција. Нико не зна где и под каквим условима се инвестирају огромне суме новца. Кинеске власти су гледале кроз прсте трустовима и другим организацијама „сивог банкинга“ из разлога што су они помагали раст тржишта некретнина и одржавали високи темпо привредног раста Кине.

        Почетком ове године, компанија McKinsey Global Institute објавила је истраживачки извештај о светском дугу и његовој структури по земљама и секторима. У периоду од 2007. године (уочи светске финансијске кризе) до 2014. године светски дуг је повећан за 57 билиона долара и достигао је вредност од 199 билиона долара.

        Важно је напоменути да скоро 2/5 укупног повећања светског дуга у овом периоду отпада на Кину. Укупан дуг Кине (сви економски сектори, укључујући и сектор државне управе) од 2007. године порастао је четири пута - до 282% БДП-а.

        Релативни ниво укупне задужености Кине је данас већи него у САД и Немачкој. По мишљењу стручњака, то је произашло због сивог банкарског система и неконтролисаног развоја сектора некретнина. Према њиховим речима, око половине укупног дуга Кине, на овај или онај начин, повезано је са тржиштем некретнина, сивом банкарском активношћу и дугом локалних власти (према неким проценама, последњи износи више од 3 билиона долара, ретко се наводи у званичним статистикама, а његова отплата је веома проблематична).

        Данас кинеске власти виде да су се трустови и друге небанкарске структуре трансформисале од фактора економског раста у фактор економске нестабилности и стога покушавају да ограниче „сиво банкарство“. За сада су успеси кинеских власти у овом смеру више него скромни.

        СБ по инерцији наставља да надувава „мехур“ на кинеском тржишту некретнина. Пуцање „мехура“ може довести до тога да кинеска економија по први пут у последњих неколико деценија уђе у зону негативног економског раста и постане детонатор светске кризе. За сигурно измиривање  укупног кинеског дуга, који ће се на крају ове године приближити лествици од 300% БДП-а, по мишљењу аналитичара рејтинг агенције Fitch, неопходан је раст БДП-а од 15%, а не садашњи звнанични 7%.

        Неодлучност Пекинга у борби против СБ је лако објаснити: ако власти почну да активно уводе ред у сектор небанкарског кредитирања, уместо очекиваних 7% раста БДП - Кина ће се одмах суочити са економским колапсом. Плус, социјално незадовољство десетина милиона обичних Кинеза који ће изгубити свој новац поверен трустовима. Земља је упала у „дужничку замку“.

        Превео: Срђан Ђорђевић