Си поред Путина на Црвеном тргу - доказ и за дебиле око Обаме да САД нису једина суперсила

„ДЕМОКРАТСКИ КАПИТАЛИЗАМ” ЈЕ ВАРИЈАНТА ФАШИЗМА – ЗАТО ЈЕ ПОТРЕБНА ПРОМЕНА РЕЖИМА У САД

  • Свечаности у Москви за Дан победе показале су да је Вашингтон срамно доживео неуспех у свом настојању да изолује Русију. Јер, резултат тога било је још чвршће повезивање земаља БРИКС
  • Може се само замислити шта то значи за главни ослонац Америчке Империје за – вазалне државе Европе. Европљани одлично знају да су две најмоћније војне силе у историји човечанства – Наполеонова Француска и Хитлерова Немачка - претрпеле пораз после напада на Русију
  • Пошто се суочио са несумњивим поразом своје политике изолације Русије, као и са испољавањем независности у спољној политици европских земаља, Вашингтон је у својству молиоца послао Керија код Путина ради припреме потеза у циљу деескалације украјинске кризе
  • Обама, Кери и Камерон мораће да постану мађионичари. Мораће на магичан начин да се претворе из љутих непријатеља који демонизују Путина у „колеге” за преговарачким столом. После неуспеха у деловању на Русију путем силе - Запад ће сада користити метод заваравања
  • Ако грађани западних земаља желе да Полицијска Држава Вашингтона, која је читав западни свет прикљештила, тај свој „угриз ослаби”, онда треба да се моле да Путин одоли искушењима и мамцима САД

         Пише: Пол Крејг РОБЕРТС

         ПОЈАВИЛО се много хипотеза о томе шта је био циљ посете државног секретара САД, Џона Керија Русији, одмах после одлично реализоване московске прославе Дана Победе.

         Кери је 9. маја још једном са омаловажавањем исказао своје мишљење о Русији, а већ након два дана почео да се договара о посети. Путин је пристао да се сусретне с њим 12 маја.

         Није прошло много времена и сазнали смо зашто је Кери 9. маја дозволио себи да оптужује председника Путина, а већ након три дана критиковао вашингтонски марионетски режим у Украјини.

         Једно од постојећих објашњења налази се у томе што Вашингтон почиње да долази себи.

         Ако сте гледали пренос војне параде на Црвеном тргу, онда сте сигурно схватили да је прослава била испуњена снажним идејним набојем који је садржан у томе да је Русија одлична војна сила и да се ослања на подршку Кине и Индије чији су војници на паради марширали заједно са Русима.

         Док се Запад - све више се удаљавајући од стварности и обузет идејом о својој „величини” презриво окренуо од учешћа у прослави победе над Хитлером, коју му је донела Црвена Армија - у Москви су се окупиле три највеће земље света. Русија има огромну територију, а Кина и Индија које такође имају велику територију, по броју становника су водеће земље у свету.

         Свечаности у Москви показале су да је Вашингтон срамно доживео неуспех у свом настојању да изолује Русију. Јер, резултат тога било је још чвршће повезивање земаља БРИКС-а. Слика председника Кине који је седео раме уз раме са Путином за време Параде Победе, уверила је чак и најдебилније представнике Обаминог режима да Вашингтон више није једина суперсила.

         Може се само замислити шта то значи за главни ослонац Америчке Империје за – вазалне државе Европе. Европљани одлично знају да су две најмоћније војне силе у историји човечанства претрпеле пораз после напада на Русију.

         Наполеон је изгубио своју Велику Армију, а Хитлер – свој Вермахт.

         Европљанима почиње да допире до памети да њих увлаче у конфликт са Русијом у интересу Вашингтона који не крије своје претензије на улогу Светског Хегемона.

         Европљани су, наравно, навикли да се потчињавају Вашингтону, али када их на силу увлаче у рат са Русијом ипак почињу да показују незадовољство.

         Појавили су се први знаци независности спољне политике – са Путином су се срели Меркел и Оланд ради разрешења украјинског конфликта који је изрежирао Вашингтон.

         Пошто се суочио са несумњивим поразом своје политике изолације Русије, као и са испољавањем независности у спољној политици европских земаља, Вашингтон је у својству молиоца послао Керија код Путина ради припреме потеза у циљу деескалације украјинске кризе.

         Као миротворац, Путин ће омогућити Вашингтону да „сачува образ”. Међутим, то се уопште неће свидети америчким неоконзервативцима, лобистима војне индустрије и специјалним службама. Сви они уложили су огромна средства у политику „Amerika UberAlles” и вапе да извуку огромну добит од новог Хладног или Врелог рата.

         Обама, Кери и Камерон мораће да постану мађионичари. Мораће на магичан начин да се претворе из љутих непријатеља који демонизују Путина у „колеге” за преговарачким столом. После неуспеха у деловању на Русију путем силе, Запад ће сада користити метод заваравања.

         Ако грађани западних земаља желе да Полицијска Држава Вашингтона, која је читав западни свет прикљештила, тај свој „угриз ослаби”, онда треба да се моле да Путин одоли искушењима и мамцима САД.

         У ствари, Запад више није светски лидер и не може да претендује на светско лидерство. Ту су само егоизам и надменост. Западно „лидерство” се састоји од свестране немилосрдне експлоатације. Запад пљачка сав остали свет, а сад је већ почео да краде у својим сопственим границама, „гули” Ирску и Грчку и нишани на Шпанију и Португалију. Сам амерички народ постао је објекат пљачке, губећи радна места, перспективе у каријери, грађанска права и слободе.

         Како се показало, западни модел „демократског капитализма”  није ни демократски ни капиталистички. То је једна од варијанти фашизма на челу са олигарсима. Оно што је сада заиста потребно јесте – промена режима у самим Сједињеним Државама.

         Превела

         Ксенија Трајковић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари