САД користе војне базе за шпијунажу у Европи

АМЕРИКАНЦИ У НЕМАЧКОЈ ЈОШ ДРЖЕ 50.000 ВОЈНИКА

- ВИШЕ НЕГО ШТО ИХ ИМА ЦЕЛА АРМИЈА БЕЛГИЈЕ

Чувена база САД у Немачкој: Рамштајн

• Сандро Гајкен, информатичар са Слободног универзитета у Берлину сматра да је могуће да САД своје базе по целом свету користе како би могле да се прикључе на кабловску и интернет мрежу
• У документу немачког Министарства одбране наводи се 207 фирми које добијају повластице за своје „аналитичке услуге“ Американцима. Тако је фирма Бооз Аллен Хамилтон, за коју је радио Едвард Сноуден, добила лиценцу за „обавештајне операције“ у Немачкој
• Фирме попут ове могу да раде за америчку тајну службу NSA и из такозваног комплекса Дагер у Грисхајму код Дармштата. У том највећим делом подземном комплексу наводно за тајну службу ради 1.000 америчких службеника

          „НА немачком тлу се примењују немачки закони. То важи за све који се овде налазе“, изјавила је недавно канцеларка Ангела Меркел.

          Могуће је да се та изјава односила на евентуалне тајне активности Американаца у Немачкој.

          Након што је канцеларка отишла на годишњи одмор, британски лист „Гардијан“ је објавио један графички приказ програма америчке тајне службе NSA под називом X-Keyscore, на којем се види да се подаци прикупљају и са сервера у Немачкој. До сада је било познато да су америчке тајне службе филтрирале само податке који циркулишу преко америчких сервера.

          Приступ немачким подацима је како се претпоставља, могао да буде организован из америчких база у којима су смештене војне снаге. У Немачкој је стационирано још увијек 50.000 америчких војника, што је више од укупног броја војника неке мале земље попут Белгије. САД широм света имају више центара што представља свеобухватну мрежу.

          Сандро Гајкен, информатичар са Слободног универзитета у Берлину сматра да је могуће да САД своје базе по целом свету користе како би могле да се прикључе на кабловску и интернет мрежу. „Корисно је када сте физички близу центара података које желите да нападнете. Стога је то сасвим могуће“, каже овај информатичар у разговору за DW.

          Може ли један такав напад да буде изведен без знања немачке владе? „Може, али је то мало вероватно“, каже Гајкен. „Ако се сервер налази код савезника онда је могуће да имате директан приступ подацима захваљујући одредбама из одређених уговора. То значи да бази података приступате практично легално.“

          Постоје споразуми између Немачке и САД којима се регулишу тајне активности Американаца у немачким војним базама. Основа тих споразума је такозвани Статут о трупама NATO из 1951. Године 1968. је у законској форми регулисано да немачке тајне службе могу да надгледају проток поште и телекомуникација.

          У једном документу тог закона се савезницима даје право да и сами прислушкују и надгледају, уколико је то потребно, како би заштитили своје трупе. Тај договор је, како је саопштило немачко министарство спољних послова, у петак споразумно поништен.

          Немачки шеф дипломатије Гвидо Вестервеле је одлуку назвао „неопходном последицом најновијих дебата о заштити приватне сфере.“

          Ово саопштење није међутим довело до даљег разјашњења. Јер, фактички како је саопштено, споразум више нема значаја и већ деценијама није примењиван.

          Зато се даље спекулише о томе шта Американци легално или илегално раде у Немачкој.

          Немачка влада генерално зна да су америчке тајне службе активне у америчким војним базама на немачком тлу.

          То је видљиво из одговора које је министарство одбране 2011. послало посланичкој групи странке Левице. У њему је било речи о олакшицама за особе и фирме које раде за САД.

          У документу министарство наводи 207 фирми које добијају те повластице за своје „аналитичке услуге“. Тако је фирма Бооз Аллен Хамилтон, за коју је радио Едвард Сноуден, добила лиценцу за „обавештајне операције“ у Немачкој.

          Фирме попут ове могу да раде за америчку тајну службу NSA и из такозваног комплекса Дагер у Грисхајму код Дармштата. У том највећим делом подземном комплексу наводно за тајну службу ради 1.000 америчких службеника.

          „Немачка влада има могућност да од Американаца затражи затварање базе попут Грисхајма, ако утврди да Американци крше грађанска права“, рекао је експерт за питања тајне службе Ерих Шмит-Енбом.

          (Deutsche Welle)