Руски „православни туризам“ окренут према Јерусалиму, Метеорима, Рили и Србији

ВЕЋИНА ЖЕЛИ ДА ПРОЂЕ ХРИСТОВ ПУТ ДО ГОЛГОТЕ

И ДА СВОЈИМ ОЧИМА ВИДИ ГРОБ ГОСПОДЊИ

Голготa

        ЗА РУСКЕ ходочаснике у десет најпосећенијих земаља су Израел, Грчка, Бугарска, Италија, Русија, Украјина (Крим), Јерменија, Србија, Абхазија и Тунис.

        Ходочашћа и религиозни туризам у последњем месецу овог лета у знатном су порасту.  

        Најтраженије дестинације су путовања ка православним светињама Израела. Ходочасници желе да посете један од најдревнијих градова хришћанства - Јерусалим. Нарочито да присуствују Светој Литургији у храму Гроба Господњег, да посете место, где су према предању живели праведни Јоаким и Ана, и Цркву Рођења Пресвете Богородице.

        Већина жели и да прође Христов пут до Голготе и да својим очима види Гроб Господњи и Сионску Гору.  

        У Грчкој се налази једно од најузбудљивијих места света - манастири Метеори.

        О највећем манастирском комплексу Грчке, који се налази на стрмим стенама висине 600 метара, круже разне легенде. У преводу са грчког Метеор значи „небески“, „који лебди у ваздуху“, а и - призор који се отвара пред очима сваког путника.

        Све то сасвим одговара Метеорима. Тешко је поверовати, али пре неких 60 милиона година о те стене су ударали таласи Тесалијског мора, а затим је свет, услед природних промена, Божији добио чудо природе: гигантске сталагмите који су се винули у небо, који „лебде“ између божанског - небеског и нашег, грешног, земаљског.  

        У току више векова, за православне хришћане ходочашће у Бугарску је било и духовни и физички подвиг. Један од бедема духовног православља је планина Рила са њеним олтаром - Рилским манастиром. И, како га описује Митрополит Климент: „У Бугарској постоји диван планински кутак, где се земља сусреће са небом. Он је толико леп, да више личи на рај, него на земаљску стварност. Његови врхови су огољени зуби стена, високих као стубови, који подупиру небеску куполу и од читаве планине чине чудесан Божији храм…“

        Свети Јован је био велики чудотворац који је то био још за живота и такав и остао након смрти, настављајући да исцељује све којима је то потребно.  

        Србија се руским ходочасницима представља као земља која се одувек налазила на раскрсници путева са Истока на Запад и са Запада на Исток, успела је да сачува своје богато културно наслеђе. Од споменика средњовековне културе у Србији сачувано је много православних манастира, изграђених у периоду од XII по XVII вв., разбацаних по читавој земљи: од Фрушке горе на северу земље, преко долина река Мораве и Ибра у Централној Србији, до Косова и Метохији на југу.