Руска Украјина у Запорожју добила својих „300 Спартанаца“

ОНИ БИЛИ ГОЛОРУКИ, А „СЕКТОРОВАЦА“ НАОРУЖАНИХ ПАЛИЦАМА

И ШИПКАМА - ПРИСТИГЛИХ ИЗ ДЊЕПРОПЕТРОВСКА - МНОГО ВИШЕ

• Одбили да клекну, одбили да предају руску заставу, одбили да скину Георгијевске траке и - прошли кроз пакао...

        У ГРАДУ Запорожје на југоистоку Украјине одржан је планирани „Марш финих Запорожаца“ - мирни митинг проруских присталица федерализације Украјине који су дозволиле градске власти. Део људи упутио се нa митинг директно из цркве.

        Запорошце, међу којима је било много жена и старијих људи, опколили су и блокирали бојовници профашистичког Десног сектора и такозване „Самоодбране Мајдана“ наоружани палицама и шипкама, који су аутобусима довезени из Дњепропетровска. 

        Запорошка полиција једва је задржавала масу да се не обрачуна с људима који су на грудима носили траке Светог Ђорђа које су симбол победа Русије над непријатељима.

        Неколико сати пре тога вођа запорошког Отпора фашизму Владимир Рогов упозоравао је да евронацисти припремају провокације и обраћао се властима оличеним у губернатору Запорошке области Валерију Баранову, тужиоцу Александру Шацком и начелнику Службе безбедности Украјине Александру Шмитку и захтевао да спрече крвопролиће.

        Међутим, 13 аутобуса, у којима се налазило око 500 бојовника Десног сектора из Дњепропетровска, без проблема је стигло у Запорожје.

        Фашистичка омладина опколила је групу грађана Запорожја и покушала да се обрачуна с њима због тога што су носили руску затаву и имали на грудима траке Светог Ђорђа.

        Фашисти су захтевали да Запорошци скину траке Светог Ђорђа и клекну. Али, Запорошци, којима су већ дали име „Триста Спартанаца“, опкољени разулареном гомилом, одбили су да клекну.

        Успели су да се договоре да се изведу жене и деца. Старце нису пустили. Остали су мушкарци и једна девојка. Целих осам сати у њих су бацали јаја, брашно, кесе с млеком и брашном, грудвама земље, петардама, уз псовке и повике „Русе на ножеве“. Само је захваљујући полицији избегнуто крвопролиће. 

        „Мушкарци стоје прљави, у брашну, с кишобранима у рукама, а међу њима и једна девојка. Да, тамо је остала једна девојка. Извините, можда ће звучати претенциозно, али, ако Бог заиста постоји, онда је он у том тренутку био тамо, међу тим малобројнима, које је опколила руља пуна мржње… Под градом претњи, петарди, земље, јаја и осталог оружја фашиста из Дњепропетровска момци су два и по сата држали руску заставу (склонили су је као услов да пусте жене, али је нису дали) и нису дали ниједну траку Светог Ђорђа“ - овако је описала догађаје новинарка Мирослава Бердник.

        Ради илустрације наведене су две фотографије. Једна је из Харкова, где су нешто раније проруски настројени грађани у Харкову натерали фашисте из западних области Украјине, који су били у мањини, да клекну.

        На другој фотографији су описани догађаји у Запорожју: проруски настројени Запорошци нису клекли, нису дали руске заставе и траке Светог Ђорђа.

        После осам сати од почетка сукоба профашистичка маса се разишла, вероватно због премора. И тек тада је „триста Спартанаца“ из Запорожја могло да се врати својим кућама.