Русија треба да чека тренутак када ће 90 одсто Украјинаца мрзети власт у Кијеву

БИВША КИЈЕВСКА ХУНТА ПОКУШАВА ДА НАПРАВИ СВЕТСКИ УКРАЈИНСКИ РАТ, АЛИ...

  • Нико не сумња да руска армија може за неколико недеља да заузме Украјину. Међутим, проблеми би почели кад би требaло да се толика територија држи под контролом. Украјинских фанатика нема тако много, највише 5-8%, али их је довољно за организовање терористичких аката
  • После „окупације“ Украјине почео би нови „хладни рат“ који апсолутно није потребан Русији, а ЕУ би се поново нашла под чврстом контролом САД
  • Док год део Украјинаца клевећу Путина и мрзи Русију - Москва не треба да се меша у конфликт у Украјини. Задатак Русије је да сачека тренутак када ће кијевска власт изазивати мржњу код 90% становништва Украјине
  • До тада нема ко да сe спасава у Украјини, нема ни смисла. Русији није потребна окупација. Русији је потребно окупљање изгубљених руских земаља
Пише: Сергеј БЕЛОВ
 

        УКРАЈИНСКЕ власти у Кијеву саопштавале су десетине пута о инвазији руских трупа на њихову територију. Американци су десетине пута понављали њихова саопштења. Уверљивих доказа о инвазији руских трупа још увек нема.

        Наравно, присутни су добровољци из Русије и то нико не крије, али нема јединица регуларне армије. „Руско-украјински рат“ претворио се у мучан фалсификат. Међутим, док Украјинци ратују са Русијом у виртуелном простору, дотле је грађански рат у Украјини сасвим реалан.

        Кијевска власт не може да постоји без рата који представља објашњење и оправдање за све унутрашње проблеме земље.

        Министар социјалне политике Украјине, Павел Розенко, убеђује Украјинце да због рата у Донбасу пате пензионери. „Ми немамо могућности да повећамо пензије јер се за одбрану земље троше рекордне суме - 90 милијарди гривна“ - изјавио је Павел Розенко приликом недавне посете Виници.

        Министар такође није пропустио прилику да фактички „хушка“ Украјинце против миграната изДонбаса. „Ми имамо непланиране расходе за социјалну заштиту миграната. Држава је издвојила 4 милијарде гривни. Ако се условно израчуна, онда би та средства била довољна да се сваком пензионеру пензија повећа за 50-70 гривни“ - нагласио је министар.

        Није тешко претпоставити какве емоције изазивају такве изјаве код осиромашених украјинских пензионера. Наравно, они ће рачунати да је сваки мигрант из Донбаса украо из њихових џепова по 50-70 гривни.

        Ратом у Донбасу лако може да се објасни одсуство могућности за укидање безвизног режима са земљама Европске уније. „Неке регионе Доњецке и Луганске области контролишу терористи и у ЕУ страхују да би бојовници могли да користе безвизни режим. Дакле, питање није у томе колико успешно ми спроводимо реформу… У европским престоницама кажу: како можемо Украјини да дамо безвизни режим, ако не контролише границе? - изјавио је шеф МИП-а, Павел Климкин, у марту у интервјуу часопису „Фокус“. У ствари, ако потписивање споразума о асоцијацији од самог почетка није претпостављало постојање безвизног режима и било само уобичајена лаж лидера евромајдана, онда зашто данас не би наставили да лажу и сву кривицу пребаце на становнике Донбаса?!

        Логика таквих изјава представника кијевске власти скандалозно је дрска: Украјинци страдају због рата који, према њиховој верзији, води Русија. На тај начин приморавају Украјинце да мрзе Русију, да покорно иду у Донбас и умиру и да трпе постојећи нацистички режим. Треба ли се онда чудити што украјински медији врве од прогноза о предстојећем распаду Русије, а многи Украјинци нестрпљиво очекују тај распад?

        Примирје које је постигнуто захваљујући напорима и посредовању Русије, Немачке и Француске у Минску, само је изнуђени корак украјинских власти. Ипак, у Берлину и Паризу одлично разумеју да се савремена Украјина претворила у европско „буре барута“. Сем тога, у ЕУ су свесни да су финансијско-економске санкције које је под притиском САД увела против Русије, де-факто санкције против Европе.

        Поред свих прича о „евро-атлантском партнерству“ Берлин и Париз имају своје националне интересе, а Европска унија има много својих проблема. На крају, није због „лепог живота“ 18. априла у Немачкој одржано више од 200 антиамеричких демонстрација под паролом „Прекините Трансатлантски споразум“ и „Доле NATO“.

        У евроатлантској породици неће се, наравно, десити отворено неслагање, Европа никада неће постати проруска, али неће ни сама себе шкодити због америчких интереса. Због тога ће Берлин и Париз захтевати од Кијева остварење „минских споразума“, а Вашингтон ће са своје стране покушати да их осујети. Америци је потребан рат и повод који ће омогућити да се Русија увуче у конфликт у Украјини.

        Међутим, до сада нису успели да приморају Москву да се отворено умеша у украјинско „демонтирање“. Сем тога, Путин као и раније назива Украјинце и Русе „истим народом“. Русија не одустаје од испорука енергената у Украјину, не тражи враћање ранијих дугова, само подсећа на њих. Па ипак, могао је и то не једном, Владимир Путин да уведе војску, да доведе Украјину до банкротства и да „замрзне“ Украјинце ограничењем испоруке гаса и угља. Таква политика озлојеђује не само противнике Путина него и његове присталице. Неке елите озлојеђује то што Русија не даје повода да је прогласе за агресора, друге - што Русија одбија да спасава Донбас. Нико не зна шта је наумио Путин…

        Нећемо погађати шта планира Путин, али да погледамо за шта се припрема Кијев уз подршку америчких ментора.

        Недавно је први човек државне безбедности Украјине, Валентин Наливајченко, у интервјуу листу „Дан“ изјавио да ће обавештајна служба којом руководи наставити традицију у приступима и раду Службе безбедности ОУН-УПА. „СБУ не треба ништа ново да измишља - важно је да као основу узме традицију и приступ раду СБ ОУН-УПА. Она је радила против агресора у условима привремене окупације територије, била је патриотски васпитана, имала је контраобавештајну службу и ослањала се на цивилно украјинско становништво користећи његову подршку“ - изјавио је Валентин Наливајченко.

        У ствари, искуство ОУН-УПА може бити од користи украјинским специјалним службама само у случају ако Украјина буде окупирана од стране Русије. Такозвани „бандеровци“ постали су познати по терору против цивилног становништва Западне Украјине: Пољака, Јевреја и Руса. Да ли Валентин Наливајеченко за такве сценарије припрема специјалне службе? Ако је тако, онда је његов једини проблем само у томе што се у Украјини окупатор није појавио и режим ће морати да терорише сопствене грађане. Уосталом, за садашњу кијевску власт и то је оправдано - де-факто геноцид руског становништва Украјине, по њиховом мишљењу, мора подстаћи Путина да уведе војску.

        Нико не сумња да руска армија може за неколико недеља да заузме украјинску територију. Међутим, проблеми почињу онда кад буде потребно да се држи под контролом. Заправо, украјинских фанатика нема тако много, највише 5-8%, али их је довољно за организовање терористичких аката. Сем тога, непосредно учешће у украјинском конфликту војника регуларне руске армије довешће до хиљада њених жртава.

        Није тешко претпоставити како ће ту чињеницу искористити „пета колона“ у самој Русији. Исто тако предвидљива је реакција Европске уније која ће бити приморана да дуго година заборави на сарадњу са Русијом. После „окупације“ Украјине почеће нови „хладни рат“ који апсолутно није потребан Русији, а ЕУ ће се поново наћи под чврстом контролом САД. Најгоре од свега је то што у случају „окупације“ Украјине све постојеће проблеме Украјинци могу да припишу Русији. Није ли доста Русима да спасавају од невоље оне који не желе да се спасавају? Можда треба причекати док се Украјинци међусобно и сами са собом не разаберу.

        Без сумње, тешко је остати равнодушан видећи страдање десетина хиљада Украјинаца у братоубилачком рату. Такође, терор против цивилног становништва Украјине може да радује само изроде.Међутим, увлачење Русије у конфликт и јесте жељени сценарио за Американце. Нажалост, Украјинци се још нису заситили горчине данашњих власти.

        Док год део Украјинаца клевеће Путина и мрзи Русију - Москва не треба да се меша у конфликт у Украјини. Задатак Русије је да сачека до тренутка када ће кијевска власт изазивати мржњу код 90% становништва Украјине. До тада нема ко да са спасава у Украјини, нема ни смисла.

        Русији није потребна окупација.

        Русији је потребно окупљање изгубљених руских земаља.

        Превела Ксенија Трајковић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари