Русија мора прећи на мобилизацијски колосек јер јој Запад и даље намеће рат

„НАЈВЕЋА ГРЕШКА БИ БИО ПРЕЛАЗАК НА ТАКТИКУ ПОПУШТАЊА ПРОТИВНИКУ”

• Нема сумње да условно примирје које траје у Донбасу има привремени карактер. Рат је геополитички програмиран и зато је неопходно престројавање руске државе на војни, мобилизацијски колосек
• За рат је програмирана савремена украјинска држава конструисана на митолошкој матрици Евромајдана. Заправо, она је и стварана за наум ратног притиска на Русију
• Или ће Украјина ратовати, или ће као пројекат престати да постоји. У другом својству - Украјина није потребна Западу, а није ни у стању да преживи и без Запада и без Русије

         Пише: Вардан БАНДАСАРЈАН, доктор историјских наука

         „РУСИ! Сада обраћам свим Русима, житеље Украјине и Белорусије на Балкану такође сматрају Русима.  Погледајте нас и запамтите – с вама ће да ураде исто овако кад се разједините и покажете слабост. Запад – тај бесни пас на ланцу, шчепаће вас за грло. Браћо, памтите судбину Југославије! Не дозволите да с вама исто тако поступе!”

         Ово су речи Слободана Милошевића, које су се показале пророчанским. Југословенски сценарио пренесен је у Украјину. И нема сумње да Украјина није последња.

         Рускоцентрични свет, као сваки геополитички систем, укључивао је центар – управо Русију, као и цивилизацијску периферију – крајине СССР-а и територије историјских савезника.

         Периферија у овом случају није значила лошији квалитет живота или нижи статус. Међутим, чињеница је да се спајање тог света могло изводити само уз присуство руског центра.

         Рускоцентрични систем био је когнитивно погођен у сам центар, после чега је и почео његов распад и предаја позиција. У војном погледу, супротно од тога, геополитички противник се кретао од периферије према центру.

         Прво је нанет ударац историјским савезничким режимима Русије/СССР-а. Друга фаза почела је развијањем ратног сценарија у Јужној Осетији, сада – у Украјини. Али, према логици тог сценарија, биће и трећа фаза – пораз цивилизацијског центра.

         На нивоу америчког генералитета већ се воде разговори о томе да нуклеарне снаге потенцијално може да примени једна од страна у конфликту без адекватног узвратног удара са друге стране. Наравно, примена нуклеарног удара садржи значајне ризике и зато ће противник покушати да по могућности обичним средствима реши руско питање.

         Нема сумње да условно примирје које траје у Украјини има привремени карактер. Рат је геополитички програмиран и зато је неопходно престројавање руске државе на војни, мобилизацијски колосек.

         Највећа грешка данас би била кренути са попуштањем противнику и посегнути за тактиком смиривања. „Енглеској је био понуђен избор између рата и понижења. Она је изабрала понижење и добиће рат” – тако је својевремено Черчил коментарисао потписивање Минхенског споразума. 

         За рат је програмирана савремена украјинска држава конструисана на митолошкој матрици Евромајдана. Заправо, она је и стварана за наум ратног притиска на Русију.

         Или ће Украјина ратовати, или ће као пројекат престати да постоји. У другом својству Украјина није потребна Западу, а није ни у стању да преживи и без Запада и без Русије.

         Према подацима за 2013, 61 одсто извоза Украјине чинили су индустријски производи. Али, индустријски производи доминирају и у извозу Европске уније – 80,8 одсто. Према томе, Украјина објективно не може економски да се уклопи у Европу. Украјинска индустријска роба могла је да нађе тржиште само у Русији, чији 76 одсто извоза одређује компонента сировина.

         Такав положај био је последица регионалне усредсређености у оквиру јединствене совјетске економије (индустријска Украјина, сировине Сибира). Дакле, у новој геополитичкој реалности Украјина може да се налази само на издржавању Запада. Али, Запад неће тек тако, из љубави према украјинском народу кренути да издржава више од четрдесет милиона становника.

         Накнада за Украјину биће њено коришћење као потрошног материјала за одржавање ратног конфликта уз границу са Русијом. У суштини, ради се о новом издању стратегије „санитарног коридора„ између Европе и Русије.

         Рат је политички користан за нови украјински режим. Рат је данас једино могуће средство за одржавање новог политичког тима на власти. У стању мира у први план ће неминовно избити социјалне противречности које су принципијелно нерешиве у оквиру постојећег модела украјинске државе.

         Уз ратне трошкове лакше је изводити „сечење” буџета. Под изговором рата такође је лакше спроводити политику гушења унутрашње опозиције и дискриминацију оних који се противе украјинском пројекту идентитета.  

         Настављање рата, враћање и проширивање територија захтевају и националисти који стоје иза Порошенкове фотеље и приватне армије које су се претвориле у независне снаге. Независно од његовог личног става, председник Украјине реално је постао талац партије рата.

         Превела:

         Ксенија Трајковић