Римски клуб упозорава: Свет је у проблемима због 30 година глобализације и економског раста
У БЕРЛИНУ ПРЕДСТАВЉЕНО ИЗДАЊЕ КЛУБА „ДОВОЉАН ЈЕ ЈЕДАН ПРОЦЕНАТ“ (ЕКОНОМСКОГ РАСТА)
Јорген Рандерс и Грејем Мекстон
- Обојица аутора књиге Римског клуба, Јорген Рандерс и Грејем Мекстон, констатују: након тридесет година глобализације и раста, ситуација се погоршала, милиони људи су изгубили послове, јаз између сиромашних и богатих је све већи
- МЕКСТОН (генерални секретар Римског клуба): Систем се мора променити. Привредни систем који захтева непрекидан раст није решење, већ узрок проблема. Грешка лежи у неодступању од неолиберализма, који је многима испрао мозак
- На представљању књиге, уводни говор је одржао немачки министар за развој Герд МИЛЕР и рекао да по његовом мишљењу „не би требало да се ради о мањем расту, већ о другачијем“. Министар се ипак сложио са оценом да се свет налази на „раскрсници“
- НЕКИ ПРЕДЛОЗИ КЛУБА: Безусловни основни доходак, пре свега за оне којима је најпотребнији: за старе, болесне и незапослене; повећања прага за одлазак у пензију на 70 година, како би људи што дуже могли дуже сами за себе да се старају; виши порези за богате и компаније, како би се праведније поделио профит, нарочито имајући у виду роботизацију
- Римски клуб засад на удару критике највише због захтева да цео свет води политику једног-детета и да се та политика подстиче и у западним земљама. На те критике Рандерс одговора: једно дете у индустријској земљи троши ресурсе тридесет пута више од детета у Индији - зато би Запад би требало да буде пример и да мање деце „доноси на свет“; жене са само једним дететом би требало да буду награђене са новчаном премијом
У СВОЈОЈ новој књизи „Римски клуб“ предлаже како да се реше проблеми у свету: Између осталог политиком једног детета у целом свету, ограничавањем раста на један проценат, продужавањем радног века до 70-те године...
Тринаест - делимично радикалних - захтева упућених индустријским земљама садржи нови извештај „Римског клуба“, труста мозгова, који је у Берлину представљен и објављен као књига. Предлози не стижу од непознатих: још 1972. године књига „Границе раста“ била је светски позната. Чланови овог труста мозгова су предузетници, научници, индустријалци и друге познате личности. Из Немачке су ту, између осталих, Лиз Мон (Бертелсман), Волфганг Закс (Гринпис), Еберхард фон Кербер (BMW) и научник и политичар СПД-а Ернст Улрих фон Вајцзекер.
Од 2012. он је председник Римског клуба чије је главно седиште у Швајцарској.
Испирање мозга кроз неолиберализам?
Обојица аутора књиге Римског клуба, Јорген Рандерс и Грејем Мекстон констатују: након тридесет година глобализације и раста, ситуација се погоршала, милиони људи изгубили су послове, јаз између сиромашних и богатих је све већи.
Систем се мора променити, захтева Мекстон, генерални секретар клуба. Привредни систем који захтева непрекидан раст није решење, већ узрок проблема. Грешка лежи у неодступању од неолиберализма, који је, сматра Мекстон, многима испрао мозак.
Како би промена система требало да изгледа, аутори су сажели у каталогу захтева, чији назив гласи: „Један проценат раста је довољан“. Нису сви предлози нови, попут захтева за подстицајни пакет, виши праг одласка у пензију, виши потрошачки порез или безусловни основни доходатак за све. Поједини предлози су међутим радикални, попут политике једног детета или захтева за дужи плаћени годишњи одмор.
Ево листе предлога:
1. Зелени подстицајни пакети - финансирани кроз веће суме новца или више порезе, као мера против климатских промена
2. Виши порези на фосилна горива као што је угаљ, са циљем подстицаја алтернативних енергија
3. За време еколошке трансформације: субвенције за запослене који прелазе на еколошкије послове
4. Реформа пореског система: да се мање опорезују приходи од рада, а више потрошња сировина, пре свега са еколошким циљем. То значи: скупљи авио летови и грејање.
Герд Милер
5. Огромно повећање пореза на наследство, како би се смањила неједнакост и повећали приходи државе
6. Више дана за одмор, како би се радницима омогућило више слободног времена и како би посао био боље расподељен
7. Безусловни основни доходак, пре свега за оне којима је најпотребнији: за старе, болесне и незапослене
8. Повећања прага за одлазак у пензију на 70 година, како би људи што дуже могли дуже сами за себе да се старају
9. Виши порези за богате и компаније, како би се праведније поделио профит, нарочито имајући у виду роботизацију
10. Политика једног детета, са циљем смањења раста светског становништва
11. Нова дефиниција „плаћеног рада“, којом би требало да буде обухваћена и нега чланова породице
12. Јачање синдиката са циљем повећања плата и смањења незапослености
13. Ограничавање трговине тамо где су угрожена радна места
Немачка може да помогне са технологијама и иновацијама
На представљању књиге, уводни говор је одржао немачки министар за развој Герд Милер (CSU). Он је рекао да по његовом мишљењу „не би требало да се ради о мањем расту, већ о другачијем“. Министар се ипак сложио са оценом да се свет налази на „раскрсници“.
Да ли човечанство срља у пропаст или ће успети да оствари одржив раст? Министар Милер је оптимиста сматрајући да је Немачка - као и читава Европа - врстан регион. Постоји довољно иновација и технологија како би се рецимо решио проблем глади у свету. У свету има места за десет милијарди људи, сматра Милер, али само под условом да се привредни раст снажније одвоји од потрошње ресурса.
Западни модел потрошње - „наши аутомобили, наш животни стил“ - не може бити модел будућности за Индију или Африку, јер он троши превише ресурса и енергије. Министар није одговорио на питање из публике, зашто људима у тим деловима света жели да ускрати добар живот.
Мање деце у свету
Римски клуб има и критичаре који указују на то да привредни систем није заказао на свим странама: милиони људи су ослобођени из апсолутног сиромаштва, неки су пронашли пут до средње класе, као што показују примери Кине или Индије.
Критике се посебно односе на захтев за политиком једног-детета, која би према оцени Римског клуба требало да буде подстицана и у западним земљама. На те критике Јорген Рандерс одговора да једно дете у индустријској земљи троши ресурсе тридесет пута више од детета у Индији. С тим у вези Запад би требало да буде пример и мање деце доводи на свет. Жене са само једним дететом зато би требало да буду награђене са новчаном премијом.
Позив на више дискусије
А како министар Милер мисли да смањи разлике између сиромашних и богатих земаља у свету? Развојна помоћ морала би глобално да буде удвостручена, сматра Милер, и глобалну трговину би требало да замени праведни модел трговине, са фер платама и приступима тржишту. Земљама у развоју је потребно више иновација и боља образовна политика.
Милер је поздравио извештај Римског клуба, оценивши да су конкретни предлози за решавање проблема увек потребни и да о њима треба разговарати. Јер, само упозорења од апокалипсе - не помажу.
