Распад глобалног тржишта ни Меркел, ни Макрон - чак ни Си Ђинпинг - нису у стању да зауставе

ШТА ЈЕ ОСТАЛО ПОСЛЕ САМИТА G7 У КАНАДИ: 6+1, 5+1+1, 4+2+1, 4+1+1+1, ИЛИ МОЖДА 3+1+1+1+1?

• Емануел МАКРОН је себи дозволио и ове речи: “Тврди се да је председнику САД свеједно. Али, нико од лидера није вечан... Можда се председник САД уистину не прибојава изолације (унутар G7) . Шта да се ради, ни ми се не бојимо да останемо ушесторо. И зато што управо наша шесторка оличава (западне) вредности и тржишну економију и представља главну силу међународног нивоа“
• Засад европска елита ипак још покушава и да наговори Вашингтон да се врати у корито глобализма и да убеди бираче да треба „преживети Трампа“ па ће опет све бити у реду. Њихов је проблем што динамика процеса на Западу говори о обрнутом
• Трампове речи о повратку Русије у G8 уопште нису плод намере да се поново успостави глобални поредак – само без Трудоа и Макрона, а са Владимиром Путином и Си Ђинпингом
• Ако Седморка нестане за коју годину, многи ће о томе такође говорити као о катастрофи. Само, и у историји и у природи – катастрофе су увек почетак нечег новог. Данас је на смену удобној глобализацији дошло ново индустријско-економско надметање    

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИЈ

          КАНАДСКИ премијер Џастин Трудо и председик Француске Емануель Макрон увелико говоре о спремности да западне земље функционишу без Доналда Трампа. Само, да ли су Канада и ЕУ баш решиле да наступају без САД?

          Самит G7, одржан у канадском градићу Ла Малбе, показао је на 500-ти дан од Трамповог уласка у Белу кућу да 45-те председник Сједињених Држава заиста има намеру да се одрекне многих принципа глобализма.

          Неки новинари су Трампа већ назвали „Трговинским ратом“.

          Ни представници европских структура NATO не осећају се безбедно упркос томе што је америчко војно присуство на Старом континенту на максималном нивоу за протеклих најмање десет година.

          Светски лидери су се до пре месец дана уздржавали од отвореног критиковања Трампа. Помињали су разногласја и изражавали наду да ће доћи до разумевања са Вашингтоном и подвлачили „важну улогу САД као гаранта савременог светског поретка“.

          Али, већ уочи самита у Канади је реторика постала жестока, готово непомирљива. Амерички лидер је плашен „изолацијом у Ла Малбеу“, али се он није дао заплашити.

          Макрон је тада себи дозволио и ове речи: “Тврди се да је председнику САД свеједно. Али, нико од лидера није вечан... Можда се председник САД уистину не прибојава изолације. Шта да се ради, ни ми се не бојимо да останемо ушесторо. И зато што управо наша шесторка оличава вредности и тржишну економију и представља главну силу међународног нивоа“.

          Добро речено и смело. Али, да ли је ЕУ баш јединствена у својој решености да – заједно са Канадом и Јапаном – иде даље без САД? Могу ли лидери шесторке сачувати светски либерални поредак без САД? Поготово што је Италија добила владу популиста-евроскептика, па је јединство ЕУ почело да пуца по шавовима... Јер, нова влада у Риму жели већу самосталност од предвиђене у оквирима глобалистичког модела.

          Симптоматично је да је Ђузепе Конте истовремено објавио и да је неопходно укинути санкције Русији и да су Сједињене Државе за његову земаљу „традиционално привилеговани партнер“.

          Зато су светски медији још уочи самита у Канади писали да се „Седморка“ распала на „шест плус Трамп“, али је то била веома улепшана слика ствари. Јер, Италија се не може сврставати у „шесторку“, а ни у стопостотне савезнике Беле куће.

          Дакле, шта је права формула? „5+1+1“?

          Само, ни ту није све баш просто. Токио јесте огорчен Трамповим протекционистичким мерама, али су САД једини поуздани војни савезник Јапана.

          Ово би могло да значи: 4+2+1 или 4+1+1+1. А, можда и 3+1+1+1+1 – ако Канада, којој су најважнији односи са САД, ипак не приступи европској тројци.

          Ни Макрон, ни Меркелова не желе никакве велике промене. Сасвим обрнуто, обоје се наксимално супротстављају променама коеј траже бирачи који гласају за евроскептике. Колико ће то супротстављање бити успешно – показаће време.

          Засад европска елита покушава и да наговори Вашингтон да се врати у корито глобализма и да убеди бираче да треба „преживети Трампа“ и да ће опет све бити у реду.

          Њихов је проблем што динамика процеса на Западу говори о обрнутом.

          Трампове речи о повратку Русије у G8 уопште нису плод намере да се поново успостави глобални поредак – само без Трудоа и Макрона, а са Владимиром Путином и Си Ђинпингом.

          Ла Малбе се налази у области Шарлевуа коју је пре 300 година погодио метеорит пречника 50 километара. Уништио је све живо десетине километара уоколо.     

          Ако Седморка нестане за коју годину, многи ће о томе такође говорити као о катастрофи. Писаће се да је то била „Друга кастатрофа у Шарлевуа“.

          И у историји у природи – катастрофе су увек почетак нечег новог.

          Данас је на смену удобној глобализацији дошло ново индустријско-економско надметање у којем је задатак Русије – не заостати.  У томе је главни смисао Путиновог „Пробоја“.

          Краткорочни је задатак минимизовати штету коју ће са собом донети распад глобалног тржишта који ни Меркел, ни Макрон, чак ни Си Ђинпинг - нису у стању да зауставе.