Путин ће у Сирији највероватније оставити 20 од 60 борбених авиона

ШТА ПОДРАЗУМЕВА ПУТИНОВА НАРЕДБА О ПОВЛАЧЕЊУ „ОСНОВНИХ СНАГА“?

• Процењено да за даљу подршку сиријској армији нису потребни тешки ловци-бомбардери, нити ловци Су-34
• „Процурило“ је да у Сирији по свему судећи остају руски ПВО/ПРО системи С-400 и Панцир С-1, а вероватно и неке армијске јединице за подршку, рецимо - атриљеријске

Пише: Петар СКОРОБОГАТИЈ

        НАРЕДБА из Кремља да одмах почне повлачење из Сирије руских „основних снага“ затекла је Запад и арапске непријатеље Сирије једнако неспремне као и улазак Руса у ту блискоисточну земљу.

        Независно од тога, главно питање је: шта се подразумева под „основним снагама“, односно - кад оду „основне“, шта ће ипак остати? За шта ће то бити довољно?

        Посебно: без масивне руске подршке из ваздуха - хоће ли сиријска армија моћи да настави офанзивна дејства? Другим речима: неће ли Асадови противници - иза којих стоје и Американци, и Турци и сунитске монархије Персијског залива - поново кренути у „тотални рат“, таквих размера да ће Москва бити присиљена да Асада спасава по други пут?

        Мноштво питања поводом „основних снага“, своди се на једно -шта ће тачно значити повлачење „основних снага“?

        Ово је утолико значајније што је сам Путин истовремено говорио о повлачењу „основних снага“ и о томе да ће авио-база Хмејмим функционисати „као досад“.

        Појавиле су се претпоставке да ће Москва у Сирији оставити 20-ак борбених авиона, док их сада има око 60.

        Наглашава се да за подршку сиријској армији нису потребни тешки ловци-бомбардери, нити ловци Су-34.

        „Процурило“ је такође: да ће руски ПВО/ПРО системи С-400 и Панцир С-1 највероватније остати у Сирији.

        Вероватно ће остати и неке армијске јединице за подршку, рецимо - атриљеријске.

        Другим речима: објава о повлачењу „основних снага“ је политичка декларација у функцији решавања дипломатских задатака. Подршка сиријској армији ће се наставити у суженом оквиру.

        Осим овога, могуће је да ће наше „основне снаге“ заменити други партнер из коалиције: стари - Иран, или нови - Кина. Те земље могу на себе преузети и бреме обезбеђивања Асаду финансијске имиџ-подршке.

        Друго, цела ситуација донекле подсећа на стратегију Русије за време кримске операције. Прво прикривена припрема, па муњевити напад и преузимање иницијативе. Затим: присиљавање на мир, ако затреба - и са повременом применом силе.

        Нешто од овога видели смо и у Донбасу.

        Неки сматрају да је повлачење „основних снага“ и део договора са САД.

        Постоје и друге верзије које су мало вероватне. Једна од њих је: претња Турске и Саудијске Арабије да ће ући у рат...

        Русија је последњих година показала да добро издржава спољне притиске, да не пада пред провокацијама и притисцима, да игра суптилније и далековидије.

        Повлчење „основних снага“ то потврђује.