„Пут свиле“ је кинеско-британски пројекат, Лондон се већ назива „природним савезником Пекинга“

ПЕКИНГ ВЕЋ ЛОБИРА ГРАДЊУ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ КОРИДОРА МЈАНМАР-КИНА-БАНГЛАДЕШ-ИНДИЈА

„Пут свиле“
  • Кина од 2014. до 2016. закључила инфраструктурних уговора за $304,9 милијарди. А у наредних пет година ће у 65 држава инвестирати до $500 милијарди
  • САД је на пекиншком форуму „Један појас, један пут“ представљао директор источноазијских програма Савета националне безбедности САД Метју ПОТИНГЕР који је одиграо главну улогу приликом разраде азијске стратегије изјавио: „Америчка предузећа имају вишегодишње искуство успешног учешћа у глобалним инфраструктурним пројектима. Спремни смо да учествујемо у градњи Економског појаса Пута свиле. Корпорације САД могу понудити најбоље цене за робу и услуге“
  • Кина и САД су 12. маја потписале по размерама историјски трговински споразум који је америчким рејтинг-агенцијама и банкама отворио приступ кинеском тржишту. Тако ће Fitch, Standard & Poor’s и Moody’s открити у Кини отворити филијале у Кини, а JPMorgan Chase и Citibank добиће до 16. јула ексклузивне лиценце за емитовање и дистрибуцију вредносних папира на тржишту Кине, што неће бити просто „гест добре воље“, већ стратешко зближавање Кине са магнатима са Вол-Стрита
  • Индија љубоморно мотри на активности Кине и бојкотује форум „Један појас, један пут“, прогласивши за разлог то што је Пекинг изградио економски коридор кроз Пакистан вредан 57 милијарди долара чије саобраћајнице пролазе кроз конфликтну зону Кашмира
  • Британски Telegraph пише о намери Лондона да пређе на зону слободне трговине са Пакистаном, Нигеријом и Бангладешом, а после окончања процедуре Brexit и да влада Терезе Меј планира да се „фокусира на развој трговинских односа са Канадом, Кином, Индијом и Израелом

Пише: Саркис ЦАТУРЈАН

        У ПЕКИНГУ се данас завршава дводневни форум „Један појас, један пут“ који је окупио госте из 29 земаља.

        Кина је привлачна. Само од 2014. до 2016. године закључила је инфраструктурних уговора на $304,9 милијарди, тврди ирански телеканал Press TV. А у наредних пет година ће у 65 држава инвестирати до $500 милијарди.

        Није случајно што је САД на пекиншком форуму представљао директор источноазијских програма Савета националне безбедности САД Метју Потингер, аутор - заједно са Мајклом Флином - извештаја из 2010. о проблемима америчке шпијунаже у Авганистану, који је (по процени New York Times) одиграо главну улогу приликом разраде азијске стратегије Беле куће.

        „Америчка предузећа имају вишегодишње искуство успешног учешћа у глобалним инфраструктурним пројектима. Ми смо спремни да учествујемо у градњи Економског појаса Пута свиле. Корпорације САД могу понудити најбоље цене за робу и услуге“, - цитира Потингера хонгконшки лист South China Morning Post.

        Међутим, улогу „прве виолине“ игра Велика Британија, која себе назива „природним савезником“ Кине, шаљући на тај начин неформални сигнал САД.

        Занимљиво је да је Форум у главном граду Кине почео само дан након дводневног самита министара финансија „Велике седморке“ у италијанском граду Барију, а 11 дана пре почетка самита NATO у Бриселу, на којем Доналд Трамп треба да се помири са растућом економском моћи Кине или да јој нешто конкурентно супротстави.

        Тренутно преовлађује тенденција економског зближавања две земље: 12. маја су (паралелно са министарским самитом G7 у Италији) Кина и САД потписале по размерама историјски трговински споразум који је америчким рејтинг-агенцијама и банкама отворио приступ кинеском тржишту.

        Тако ће Fitch, Standard & Poor’s и Moody’s открити у Кини отворити филијале у Кини, а JPMorgan Chase и Citibank добиће до 16. јула ексклузивне лиценце за емитовање и дистрибуцију вредносних папира на тржишту Кине, што неће бити просто „гест добре воље“, већ стратешко зближавање Кине са магнатима са Вол-Стрита.

        Интересантно, зар не?

        Идемо даље.

        Одсад ће се компаније Visa, Master Card и American Express, које „штампају“ кредитне картице, у Кини осећати комотно, а Пекинг је још укинуо и ограничења за америчке извознике компримованог гаса.

        Ово ће смањити дефицит платног биланса САД, али се неће битно одразити на отварање нових радних места у Америци - изјавио је шеф кинеског бироа консултантске агенције APCO Worldwide Џејмс Макгрегор.

        Ради поређења: Барак Обама није успевао да стигне до оваквог нивоа односа са Пекингом. Уосталом, Бела кућа је 2012. тужила Кину суду, оптуживши је да крши норме Светске трговинске организације. А то се догодило управо због кинеских ограничења уперених против Visa, MasterCard и American Express.

Једна од саобраћајница кинеско-пакистанског коридора

        „Рубикон“ је пређен. Кинези отварају своје тржиште за америчке банкарске услуге и говедину, а обавезали су се да ће у САД испоручивати пилетину.

         Министар трговине САД, Вилбур Рос, нада се да ће на овај начин до краја 2017-те смањити платни дефицит у односима са Кином. Сарадња се проширила чак и на тако осетљиву (за Кинезе) област сарадње као што је генетски модификовано семе.              

        Трамп открива Кину за Monsanto, DuPont и Dow Chemical, а то је ново тржиште са 1,3 милијарде људи.

         Кинези су задовољни јачањем економског савеза са Сједињеним Државама.

         „Председник Трамп је уман. Он тражи глобалне инвеститоре, укључујући и кинеске. То ће економији САД омогућити да реши инфраструктурна питања, да изгради луке, мостове, железнице и аутомобилске путеве. Где су Американци слаби - јаки су Кинези. Ми смо у стању да повећамо инвестиције у инфраструктурне пројекте на територији САД“ - изјавио је економиста Кинеског центра за међународну економску размену Сиу Гончај.

         Индија љубоморно мотри на активности Кине и бојкотује форум „Један појас, један пут“, прогласивши за разлог то што је Пекинг изградио економски коридор кроз Пакистан вредан 57 милијарди долара чије саобраћајнице пролазе кроз конфликтну зону Кашмира.

         „Ни једна земља не може прихватити пројекте који игноришу питања повезана са њеним суверенитетом и територијалном целовитошћу“ - објаснио је британској агенцији Reuters портпарол Министарства спољних послова Индије Гопал Баглај.

         Само, дипломатски демарши не сметају Пекингу да лобира градњу железничког коридора Бангладеш-Кина-Индија- Мјанмар. Учесници тог пројекта су се срели 26. априла у Калкути и размотрили рад заједничке истраживачке групе (Joint Study Group, JSG). Како изгледа, кад су у питању велике паре - чак је и Њу Делхи спреман да зажмури на своје историјске размирице са Исламабадом.

         Индија и нема куд. Британски Telegraph пише о намери Лондона да пређе на зону слободне трговине са Пакистаном, Нигеријом и Бангладеша, а после окончања процедуре Brexit - влада Терезе Меј планира да се „фокусира на развој трговинских односа са Канадом, Кином, Индијом и Израелом“.

         Бивши амбасадор Индије у Пекингу - Ашок Канта - покушао је да „поправи утисак“, па је на страницама South China Morning Post написао да ће 2030. године САД, Кина и Индија бити највеће економије планете и да ће много шта у глобалној економији зависити од тога како ће Кина и Индија искористити плодове свог развоја.

         Индија ће прокинески Пакистан морати да прихвати као економску и политичку реалност. Утолико пре што њихов главни партнер на Средњем Истоку, Иран, такође полаже велике наде на Пекинг.

         Ирански министар економије и финансија, Али Тајебни, већ је изјавио: „Иран ће искористити све могућности ради ефикасне сарадње у оквиру „Пута свиле“ јер сматрамо да тај пројекат игра важну улогу у глобалном развоју и односима између земаља“.

         Кина наступа на више фронтова и присиљава ЕУ да заузме активнију позицију. Зато председник Трговинске коморе ЕУ за односе са Кином - Јорг Вутке - звони на узбуну: „Сваке недеље из Чунцина у Немачку се упућује по пет комплетно натоварених возова, а само један одлази у правцу Кине. Међутим, да би трговина била економски оправдана и политички прихватљива у земљама, кроз које ти возови пролазе, она мора бити двосмерна“.

         Вутке је у Financial Times нагласио да се европски бизнис жали да се суочава са законским баријерама и ограничењима на кинеском тржишту.

         Шта ће бити даље?

         Испоставља се да је трговински споразум између Кине и САД од 12. маја - покушај Вол-Стрита да претекне развој економских односа између Пекинга и Брисела.

         Вашингтон и Њујорк настоје да одвоје Кину од Европске уније. Међутим, тај задатак је сваке године свет тежи јер је 2016-те трговинска размена између Кине и Немачке сумарно премашила америчко-кинеску размену.

         Ситуацију може спасити једино савез САД и Русије, без којег Американци неће бити у стању да „преломе тенденције“, па ће се и даље мотати на репу кинско-британског пројекта Пут свиле“.

         Жалосно је, али је чињеница: тренутно је савез транснационалних корпорација и америчке државе јачи од савеза америчке државе и национално оријентисаног капитала. А то значи да ће Русија у наредних неколико година бити присиљена да наступа сама. И са ослонцем само на властите снаге.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари