Први донбаски рат се приводи крају, Други донбаски рат је неизбежан

УКРАЈИНА НАСТАВЉА ДА ИДЕ КА РАСПАДУ И ТАЈ ЈЕ ПРОЦЕС НЕМОГУЋЕ ЗАУСТАВИТИ

• Русију је у сличној ситуацији од распада спасло то што се нашао Путин, који је искористио проблем „незалежне” Чеченије за ликвидацију пећинске владавине олигарха, који су изједали земљу, а уз помоћ Другог чеченског рата успео је да уједини Русију која се распадала
• Питање је: да ли ће се у Украјини наћи свој Путин. Али, чим се нађе – Други украјински рат постаје неизбежан
• Ако се не нађе – Украјина ће се распасти сама од себе
• Додуше, САД су сасвим задовољне постигнутим – Русија и Украјина су непријатељи заувек, НАТО базе под Харковом постају реалност. Ако не сада, онда мало касније. Вашингтон уме да не жури, тамо где може да се чека 

         Пише: Анатолиј Ел-МЈУРИД (Москва)

         И КИЈЕВ и Москва су веома заинтересовани за прекид ватре, у сваком случају, за привремени прекид ватре. Свако за то има своје разлоге.

         Кијев се налази на ивици војне катастрофе, која би се завршила катастрофом политичком.

         Порошенко је успео да током ратних дејстава преполови „залихе олоша”, мада је њихов број и даље поприличан. Али, тај олош сада не држи у рукама штапове и калдрму, већ аутомате, које му још треба некако одузети.  

         Задатак Кијева је да држи под контролом своје територијалне банде. Већина територијалних батаљона, колико год то чудно звучало, није учествовала у антитерористичкој операцији - њихов задатак је од почетка био – очување реда на територијама уместо урушеног система МУП. Зато су у борбама учествовале углавном терористичке јединице, формиране на територији Донбаса, плус специјалне јединице олигарха.

         У њима је окупљен најгори олош, он је углавном и трпео поразе.

         Батаљони „Виница” и „Хортица”, који се сада налазе у Мариупољу, били су послати као појачање и нису се истицали у биткама за разлику од, рецимо, „Азова”.   

         У том смислу, Порошенка је свој задатак изгледа остварио.  

         Други задатак Кијева је „препород војске”.

         Ако је судити према изјавама, тежиште ће бити на мобилној и компактној војсци. Јер, управо су се аеромобилне јединице показале као најозбиљнији део кијевске казнене експедиције – њихови потези су били осмишљени и баш су оне постизале релативно прихватљиве резултате.      

         Сада су разбијене јединице стекле искуство и мржњу и добар су материјал за обликовање у искусним рукама. По свему судећи, тиме ће се позабавити професионални и инструктори из NATO.  

         Имајући у виду да је војна техника Украјине углавном остала на пољима Донбаса, САД ће и овде добити мали „гешафт”, па наоружавати Оружане снаге Украјине у складу са стандардима NATO.  

         Москва је такође сада заинтересована за прекид ватре.

         Отворене су могућности за преговоре о гасу, јер празна складишта гаса у Украјини изазивају озбиљну забринутост за зимску сезону испорука гаса у Европу.

         Интереси Европе за прекид ватре у овој фази имају чисто утилитарни карактер, али њој до пролећа рат није потребан.

         И САД су сасвим задовољне постигнутим – Русија и Украјина су непријатељи заувек, НАТО базе под Харковом постају реалност. Ако не сада, онда мало касније. Вашингтон уме да не жури, тамо где може да се чека.  

         Донецк и Луганск су се нашли у не баш згодној ситуацији. Али, њима ће бити бачена коска – фактичка независност у саставу Украјине, право на одржавање избора под условом одржавања избора у Раду, ограничена буџетска самосталност – овим територијама ће оставити порезе који су раније ишли у Кијев. Подразумева се, не све.  

         На сусрету у Минску је већ донета одлука о формирању фонда за обнову Донбаса. Тај фонд ће се, највероватније, формално налазити у Белорусији, али пуниће се углавном из Москве, наравно и они који распоређују та средства такође ће бити из Москве.

         Устаници ће бити изједначени у правима са украјинским територијалним батаљонима, они ће се формално потчињавати МУП-у – али највероватније, у првој фази гледаће се кроз прсте на њихову „самостијност”.

         У Донецку се фаза рата између команданата већ завршава, у Луганску је та борба у самом јеку. Зато ће се оданост устаника регулисати помоћу најпослушнијих команданата у борби са мање послушном конкуренцијом.  

         Идеја Новоросије на тај начин ће лебдети у ваздуху – испод ње неће бити оног главног – људи. Остаће идеја, а оних који ће ту идеју спроводити у дело – биће све мање.

         Вероватно ће оставити да се за њу бори неколико медијских ликова попут Павла Губарева. Како би симболизовали победу Донбаса – не више од тога.  

         На томе ће Први Дднбаски рат бити у суштини завршен.

         Али, Други донбаски рат је неизбежан – то је чињеница.

         Украјина наставља да иде ка распаду и тај је процес немогуће зауставити.

         Русију је у сличној ситуацији од распада спасло то што се нашао Путин, који је искористио проблем „незалежне” Чеченије за ликвидацију пећинске владавине олигарха, који су изједали земљу, а уз помоћ Другог чеченског рата успео је да уједини Русију која се распадала.  

         Питање је: да ли ће се у Украјини наћи свој Путин. Али, чим се нађе – Други украјински рат постаје неизбежан.

         Ако се не нађе – Украјина ће се распасти сама од себе.

         Размере њеног распада у овом тренутку је немогуће предвидети, зато и нема смисла сада то разматрати.  

         Превела

         Марија Петрова