Проамерички оријентисани либерали су модерни јањичари посејани по свим државама

„НОВИ УКРАЈИНЦИ“ СУ УВЕРЕНИ ДА СУ ЧАК И ЊИХОВИ РОДИТЕЉИ

СУВИШНИ И ТЕРЕТ ЗА ДРЖАВУ

Пише: Игор ДИМИТРИЕВ, политички емигрант из Украјине

• „Јањичари“ рођени у СССР прво су пљували у лице „Совјетима“, а сада су решили да их сахране. Труде се да за то смисле идеолошко оправдање. Индиректно тврде: ми нисмо ништа дужни родитељима. Они су баласт
• Ту ствар није чак ни у новцу. Већ у томе што „нови Украјинац“ напросто презире своје родитеље
• Турански народи имају стару традицију - узимају децу из поробљених племена и васпитавају их у посебним условима. Затим она постају непријатељи сопствених рођака. Сећате се турских јањичара? Чингиз Ајтматов је такве људе назвао манкуртима. Данас је манкурт уважени члан друштва, грађанин света
• Кијевски манкурт је прво створио слику идеалне Украјине, а сада је спреман да пусти низ воду све оне Украјинце који кваре ту слику

        ЈУЧЕ сам причао преко Скајпа са добрим пријатељом који је путовао из Италије у Одесу. Разговарали смо, јасна ствар, о Украјини и шта се догодило са нашим познаницима.

        Са многима смо изгубили заједнички језик, чак и без политике и економије, једноставно смо се настанили у различитим световима у којима се добро и зло тек понекад преплићу. Где је лошије - тамо је боље, сиромаштво води богатству, а рат - миру.

        Тај мој пријатељ је изрекао важну мисао. Да је узрок свега што се догодило - уништавање институције породице у бившем СССР. Да се у Италији, на пример, нешто такво не може догодити. Зато што је породица тамо много важнија у животу човека.

        Важнија од политике и економије.

        Од епохе горњег палеолита породица је одређивала основне етичке принципе и правила заједничког живота људи. И, што је важно, обезбеђивала је континуитет између генерација.

        Отац помаже сину да се снађе у свету, говори малом човеку ко је он и ко су они поред њега. То је она самоидентификација коју ми сада видимо као самостални избор. Данас мали човек „разговара“ о томе с телевизором и интернетом, а не са родитељима.

        Одгледао сам интервју са шармантним и паметним „новим Украјинцем“ који предлаже да се смање расходи за социјална давања, јер се не могу издржавати сиромашни. Говори самоуверено и прецизно. Са сочним метафорама и примерима из других земаља.

        Наглашава да то земљама са тањим буџетом не дозвољава да се развија.

        Али, ми знамо да се ради о платама које понижавају људско достојанство, од 60 долара. О издајничкој пензији која је мања од рачуна за гас. Управо тај баласт не дозвољава да се развија његова земља. Не банда његових кијевских пријатеља, већ ти одбојни готовани који припадају генерацији његових родитеља.

        Они су прво пљували у лице тим „Совјетима“, а сада су решили да их сахране. Труде се да за то смисле идеолошко оправдање.

        Индиректно тврди: ми нисмо ништа дужни родитељима. Они су баласт.

        И како да се не сложим с мојим пријатељом? Ту ствар није чак ни у новцу. Већ у томе што „нови Украјинац“ напросто презире своје родитеље.

        Можда не тако очигледно као пашчад која су спалила пензионере у Одеси. Овај „нови Украјинац“ не би тукао палицом по глави. Можда би се чак и узрујао - није он лош човек, али шта да радиш - тако треба.

        Тако се у друштву, поред свакога од нас, настанио непријатељ. Човек који је културан и образован, али стран. Који није везан за вас никаквим моралним обавезама.

        Сећате ли се како су пре две године многи пријатељи или комшије почели да вас гледају непријатељски? И пљунули су на године заједничких прослава, школе. Све је прецртао један разговор о политици. Испоставило се да вас више ништа не везује.

        Изгледа да Европа заиста није таква. Некада је Толкин писао: „безобално Море небројених генерација предака на Западу, бескрајна пространства (одакле се обично појављују непријатељи) на Истоку“. А не, Европљане би такође могло да чека изненађење.

        Прочитао сам у вестима: Исламска држава пребацила код Манбиџа резерве под командом абу Талха ал Алманија.

        Ал Алмани значи „Немац“. Такво име је себи изабрао немачки репер Денис Кусперт.

        Добро, он је етнички Немац само по мајци. Али, ту је интересантно да је одрастао без оца, а мајка се удала за америчког војника, и Денис је сам одређивао своје место у животу.

        Турански народи имају стару традицију - узимају децу из поробљених племена и васпитавају их у посебним условима. Затим она постају непријатељи сопствених рођака. Сећате се турских јањичара?

        Чингиз Ајтматов је такве људе назвао манкуртима. Данас је манкурт уважени члан друштва, грађанин света.

        Кијевски манкурт је прво створио слику идеалне Украјине, а сада је спреман да пусти низ воду оне Украјинце који кваре ту слику.