Поводом Украјине сви троше време, једино Кијев не зна да ли ће јести или бити поједен

АМЕРИКАНЦИ ОДУГОВЛАЧЕ ЗАТО ШТО ИМ ЈЕ ПОТРЕБНО ВРЕМЕ ДА БИ ОЈАЧАЛЕ СТАБИЛНОСТ „НОВЕ ВЛАДЕ УКРАЈИНЕ”

• Можда су споразуми из Женеве за Украјину више повољни него неповољни, али тамо њу нико није ништа питао. Јер, док је трајао разговор Сергеја Лаврова и Џона Керија иза затворених врата, шеф МИП Украјине, Андреј Дешица, чекао је по страни

         Пише: Јуриј РОМАЊЕНКО, украјински политиколог, лидер покрета „Хвиља”

         У ЖЕНЕВИ је пописан споразум о Украјини који је означио неке оквире стабилизације политичке ситуације у околностима када је земља већ доспела до стања грађанског рата.

         Кратак осврт на мотиве страна споразума:

         - САД одуговлаче зато што им је потребно време да би ојачале стабилност „нове владе Украјине”.

         - Европа одуговлачи зато што води политику дубоке забринутости.

         - УНР 2.0 одуговлачи зато што је потрајати још један дан– напросто радост.

         - Партија региона одуговлачи зато што је открила да већ на мало шта утиче, чак и на Истоку и да се у случају радикалније варијанте догађаја она претвара у пети точак. Време је – шанса да се скочи на папучицу воза који одлази. 

         - Русији није потребно да одуговлачи, с једне стране, зато што и очување постигнутог темпа разбија власт у Кијеву. Међутим, с друге стране, она неће много изгубити ако потроши време на учвршћивање позадине уочи нове офанзиве.

         Очигледно је да су САД предочиле Лаврову претњу трећим степеном санкција као „веома високу”. Тактика Москве састојаће се у томе да показује да Јацењук и Турчинов нису способни да реализују споразуме, као што Јанукович зимус није био способан да их реализује.

         Уопште, ситуација изгледа потпуно супротно од оне када се Мајдан борио са Јануковичем. Тада су после сваке наредне ескалације опозиција и Јанукович излазили на плато, ишли на некакве договоре који су поново неминовно доводили до погоршања ситуације.

         Узимајући у обзир расподелу у игри, споразуми су за Украјину вероватно више повољни него неповољни. Истина, то и није баш тачно. Њу нико није ништа питао.

         Шта је Украјина као субјект? Како се може говорити о повољности ако се то не дефинише?

         Ову тезу потврђује и разговор Сергеја Лаврова и Џона Керија иза затворених врата, док је шеф МИП Украјине, Андреј Дешица, чекао по страни.

         Као што је приметио министар спољних послова Пољске, Радослав Сикорски, у политици је све као за трпезаријским столом: или једеш ти, или тебе једу. Углавном, разумели сте.