Пола Европе страхује од новог хладног рата и разлаза Русије и Запада

РУСИЈА ОПОЗВАЛА ИЗ БРИСЕЛА СВОГ ГЛАВНОГ ВОЈНОГ ПРЕДСТАВНИКА ПРИ НАТО - ГЕНЕРАЛА ВАЛЕРИЈА ЈЕВЊЕВИЧА

• Помоћник министра одбране РФ Анатолиј АНТОНОВ: „Замрзавање сарадње своди на нулу све што су Русија и НАТО заједно постигли последњих година. Наши даљи војни односи са алијансом зависиће од практичних корака партнера по „обуздавању” Русије. Желимо да се надамо да се надамо да су у Бриселу добро израчунали последице таквог свог корака по безбедност у Евроатлантику”
• Грчки вицепремијер и пеф дипломатије Евангелос ВЕНИЗЕЛОС: Сада би повратак хладном рату могао да буде историјски коначним зато што нова конфронтација Запада и Русије више не би била конфронтација два идеолошка, економска и социјална система већ трајна конфронтација, структурна, то јест – географска и национална

         МИНИСТАРСТВО одбране Русије – реагујући на одлуку алијансе да са РФ замрзне војну сарадњу - повукло је у Москву „на консултације” свог главног војног представника при НАТО генерал-пуковника Валерија Јевњевича.

         Објављујући ову одлуку, помоћник министра одбране РФ Анатолиј Антонов рекао је:

         „Политика вештачког заоштравања ситуације није наш избор. Упркос томе, не видимо могућност да наставимо војну сарадњу као досад. Зато смо генерала Јевњевича позвали на консултације”.

         Антонов је посебно нагласио: „Замрзавање сарадње своди на нулу све што су Русија и НАТО заједно постигли последњих година. Наши даљи војни односи са алијансом зависиће од практичних корака партнера по „обуздавању” Русије. Желимо да се надамо да се надамо да су у Бриселу добро израчунали последице таквог свог корака по безбедност у Евроатлантику”.

         Према његовим речима, НАТО – мичим испровоциран - гомила трупе и војну технику поред граница Русије па изјаве из брисела не доприносе деескалацији напетости у Европи, на шта су Русију упорно протеклих дана позивали „амерички и европски партнери”.

         Претходно је руски вицепремијер Дмитриј Рогозин натовско замрзавање односа са Русијом објаснио „хладним ратом” и додао да је чланицама алијансе 2008. Године било „хладно” цела три месеца.

         Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен изјавио је да алијанса  „јачањем одбране земаља источне Европе” не крши принципе сарадње са Русијом

         Ово је била његова реакција на упозорење шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова да – према Римској декларацији и Темељном акту  Русија-НАТО – не сме да буде сталног допунског војног присуства на територији источноевропских држава.

         Расмусен је подвукао: „Не кршимо ништа. Наши последњи потети се уклапају у појам колективне одбране путем њеног јачања. Ми смо појачали своју ваздушну полицију у три прибалтичке земље и користимо AWACS ради бољег извиђања. Само, све је то у складу са принципима које смо потписали”.

         Иначе, грчки вицепремијер и министар спољних послова, Евангелос Венизелос, апеловао је да се избегне нови хладни рат са Русијом. Притом је упозорио да би довео до коначне поделе европског континента.

         „Нама је, очито, потребан стратешки приступ Русији, ослобођен свих илузија и наивности. Поштујем историјско искуство и осетивост свих наших савезника, свих држава чланица НАТО. Сматрам ипак да данас не треба објављивати повратак хладном рату. Чак ни варијанти која би изгледала као регионални, ограничени хладни рат” – упозорио је Венизелос министре спољних послова земаља алијансе у Бриселу.

         „Сада би повратак хладном рату могао да буде историјски коначним зато што нова конфронтација Запада и Русије више не би била конфронтација два идеолошка, економска и социјална система већ трајна конфронтација, структурна, то јест – географска и национална. А таква конфронтација би довела у дилему велику групу држава са којима ЕУ жели да развија сарадњу” – подвукао је Венизелос.

         Он је истовремено истакао да је НАТО  потребна „разумна одбрана”, а да је разумној одбрани потребна – разумна доктрина.

         Шеф грчке дипломатије је закључио: „Ако дође до раздвајања Русије и Запада – НАТО ће морати да се помири са тим да међународни систем регулисања конфликата у Уједињеним нацијама – с обзиром на право вета у СБ УН – више неће функционисати. Осим овога, НАТО мора озбиљно узимати у обзир економску и енергетску димензију односа ЕУ са Русијом”.