Почиње рат за контролу интернета?
АМЕРИКАНЦИ И GOOGLE УСТАЛИ ПРОТИВ ПРЕЛАСКА ИНТЕРНЕТА У РУКЕ УН И ПЛАЋАЊА ЗА ТРАНСФЕР САДРЖАЈА
Учесници конференције слушају говор Хамдуна Туреа, генералног секретара ITU
ОКО 2.000 делегата из 193 земље окупило се на Светској конференцији о међународним комуникацијама (WCIT) у Дубаију ради преговора о телекомуникацијским прописима који нису мењани од 1988.(пре него што је интернет ушао у јавну употребу).
Конференцију је организовала Међународна телекомуникацијска унија (ITU), специјализована агенција УН-а, коју заговорници слободног интернета оптужују да жели преко ITU-а да „преузме контролу над интернетом".
Гоогле-ов интернет гуру и иноватор Винтон Церф, којег у Сједињеним Државама зову једним од „очева интернета", месецима лобира против Међународне телекомуникацијске уније, сматрајући је продуженом руком бројних недемократских чланица УН.
„Данас је слободни и отворени интернет у опасности", изнио је Церф у недавним јавним обраћањима.
Сједињене Државе су, као и Гоогле, устале против преласка интернета у руке Уједињених нација.
Накнаде за међународни трансфер података друга су спорна тема о којој се води расправа и на Конференцији у Дубаију.
На преговарачком столу је нови модел испоруке интернетских садржаја, популарно назван „ко шаље-плаћа" (енгл. sender pays), који се најлакше може упоредити са надокнадом за међународне телефонске позиве. Ову надокнаду би плаћали власници интернет сервиса, а надокнада би се плаћала за прекогранични пренос података. На пример, ако се неко у Србији споји на YouTube, ова би компанија морала да плати накнаду српском интернет провајдеру преко којег се дотични корисник повезао са овим сервисом, јер би се радило о међународном трансферу података. Другим речима, трошак би се зарачунавао пошиљаоцу података (YouTubeu) по једнаком принципу по којем се америчком кориснику наплаћује телефонски позив кад позива неког у Србији.
Обзиром да се на велике интернет сервисе као што су Google, YouTube, Facebook, iTunes, Netflix итд. спајају стотине милиона корисника из целог света, компаније власнице тих сервиса биле би дужне да плаћају енормне суме телекомуникационим компанијама у земљама где живе корисници њихових садржаја - нпр., у Европи.
Не чуди да је ова замисао о интернет „царини" потекла од ETNO -а, групе која окупља европске телекомуникационе компаније, као што су „Vodafone Group", „Telecom Italia" и „France Telecom", јер су оне те у чије касе би се сливали приходи од претежно америчких испоручитеља интернет садржаја. Ако би овај предлог био прихваћен, био би то крај бесплатног трансфера података између земаља, а даваоци услуга били би практично опорезовани за доставу интернет садржаја у иностранство.
„Ово је врло забрињавајуће. Та би надокнада створила значајну правну и комерцијалну несигурност", коментарисала је Сели Шипман Вентворт (Sally Shipman Wentworth), директор при организацији „Internet Society".
Са друге стране група ETNO свој предлог правда мишљењем да би увођење надокнаде за иностране (највише америчке) портале осигурало повраћај улагања телекомима који су градили широкопојасну инфраструктуру, а коју сада бесплатно користе велике иностране компаније да би пласирале своје садржаје међународној јавности.
Велике компаније би могле да доскоче оваквој „интернет накнади" тако што би поставиле сервере у иностранству, чиме би изгубиле статус иностраних испоручиоца садржаја. Но, мање компаније које немају средстава за додатне сервере биле би присиљене да плаћају ову накнаду - ако би за то имале новца.
