Олигархијска диктатура ЕУ ломи Грчку да нико не би кренуо њеним путем

БРИСЕЛ НАСТОЈИ ДА СПРЕЧИ ДОЛАЗАК НА ВЛАСТ УНУТАР ЕУ ВАНСИСТЕМСКИХ ПАРТИЈА

• Евротројка (Европска комисија, Еврогрупа и Европска централна банка), која представља руководство Европе, напросто не жели никакав споразум са Грчком јер тежи да реши много значајније општеевропске проблеме. Најважнији је: не дозволити да на власти у земљама ЕУ буду антисистемске, леве или десне политичке снаге сличне оној која се домогла власти у Грчкој
• Реална идеологија ЕУ није демократија већ – олигархијска бирократска диктатура. Управо та диктатура и настоји да сломи Грчку да би унапред онемогућила побуну европског демоса који је незадовољан тиме куда олигархијско бирократско руководство води Европу

         Пише: Сергеј МАРКОВ, директор Института за политичке студије

         ЕВРОПСКА олигархија жели да сломи Грчку другима за наук.

         Грчка, са своје стране, не жели да излази ни из еврозоне ни, утолико пре, из Европске уније јер је то бременито великим потресима.

         Грци су навикли да живе у ЕУ и са евром, али траже компромисније услове изласка из кризе, не онако оштре какви су били издиктирани Летонији, Ирској, Португалу и неким другим змљама.

         Грчка себе с разлогом сматра једним од старих чланова ЕУ и сматра да су Грци већ много шта жртвовали ради рефрми које је тражила Евротројка поверилаца (Европска комисија, Еврогрупа и Европска централна банка), да су већ довољно платили за те реформе и да се њихов животни стандард више не сме снижавати.

         Да би водили преговоре са Евротројком тврђе, Грци су на изборима гласали за антисистемске партије, па је на чело владе дошао леви лидер Алексис Ципрас који је, мада је преговарао тврђе, ипак био вољан да постигне компромис.

         Ципрас је био спреман да пристане на већину захтева Тројке, али не на све, а Тројка не само да ни у чему практично није Грчкој изашла у сусрет ни за корак, него је још заоштрила своју позицију.

         Због чега?

         Зато што Евротројка, која представља руководство Европе, напросто не жели никакав споразум са Грчком јер тежи да реши много значајније општеевропске проблеме. Најважнији је: не дозволити да на власти у земљама ЕУ буду антисистемске, леве или десне политичке снаге сличне оној која се домогла власти у Грчкој.

         У Шпанији ове године може доћи на власт коалиција Подемос која је слична грчкој коалицији. А ако грчка влада антисистемских партија успе да се избори за повољнији споразум са Евротројком него што су успевале грчке системске партије (Нова демократија и ПАСОК) – онда ће тим путем кренути, сасвим природно, и друге европске земље.

         Евротројка – демонстрацијом тврдих захтева Грчкој – управо покушава да онемогући масовни долазак на власт антисистемских партија.

         Евротројка жели да се Ципрасова влада сложи са екстраоштрим захтевима да би саму себе дискредитовала у очима грчких бирача јер би се испоставило да није умела да реализује обећања дата бирачима, па би – уз њихова гневна проклињања – отишла у историју, изгубивши сву популарност.

         Евротројка може дозволити излазак Грчке из еврозоне, са свим непријатним последицама за обичне Грке. Њу могу задовољити и уступци грчке владе и излазак Атине из еврозоне. Евротојки је потребно  демонстрационо кажњавање Ципраса и понижавање вансистемске владе Грчке да друге земље ЕУ не би кренуле грчким путем.

         Европска унија према Грчкој води исту политику као према Русији поводом украјинске кризе. Јер, Русија не жели конфликт са ЕУ и тежи компромису, па је већ направила много уступака ради мирног разрешења украјинске кризе, али Европска унија инсистира на показном понижавању Русије. На томе да она рукскојезично сстановништво Донбаса остави под влашћу екстремистичке кијевске владе, исто као што од владе Грчке тражи да за наук другима понизно прихвати све жешће захтеве из Брисела.

         Информације које су „цуреле“ из преговарачких тимова – сведоче да је Евротројка, када је компромис био близу, поставила нове и суровије услове. Ципрас је у таквој ситуацији одлучио да посегне за демократијом – официјелном идеологијом ЕУ – и да одржи референдум.

         Ципрас се нада да Евротројка после референдума, ако га подржи већина Грка, неће моћи да се држи досадашњег курса заоштравања захтева јер че морати да води рачуна о демократски израженој вољи Грка.

         Изгледа да нас убрзо чека судар Евротројке и Грка који су свој избор направили на демократски начин.

         Али, зашто Евротројка не жели компромис?

         Зато што она само изражава вољу олигархијских кругова који данас владају Европом.

         Изражавајући се класичним терминима Карла Маркса, може се рећи да је у савременој Европи успостављена класна диктатура финансијске олигархије и бирократије. Зато бројни социјални слојеви не могу уопште да утичу на доношење принципијелних одлука, а зато опада учешће грађана земаља ЕУ на изборима.

         Зато је и спољна политика земаља ЕУ- на пример у Украјини – у супротности са њиховом официјелном демократском идеологијом.

         Реална идеологија ЕУ није демократија већ – олигархијска бирократска диктатура. Управо та диктатура и настоји да сломи Грчку да би унапред онемогућила побуну европског демоса који је незадовољан тиме куда олигархијско бирократско руководство води Европу