Офанзива Украјинаца на Луганску Републику претрпела пораз

НАРЕДНИХ ДАНА ЋЕ ХУНТА У КИЈЕВУ ПОЧЕТИ ДА ТРАЖИ КРИВЦЕ И - ЛЕТЕЋЕ ГЛАВЕ

  • Прво су малаксала „јужна клешта“ којима је довод „кисеоника“ пресекла позиција на Саур Могили која је појавом батерија хаубица Д-30 и вишецевног бацача ракета постала практички неприступачна
  • Хунта је претрпела потпуни крах покушавајући да прекине канал снабдевања ДНР и ЛНР у троуглу Изварино-Краснопартизанск-Краснодон
  • Борбе су вођене две недеље. Огромни људски губици (већи су били само на јужном правцу), материјални губици и деморалисана војска, довели су до тога да је за Украјинце већ од 15. јула наставак офанзиве постао немогућ
  • Снаге ЛНР одсад ће покушавати да искористе плодове остварене победе и да заузму/униште што више војника и технике противника који одступа. Ово је далеко тежи задатак од оног који су до сада решавале, али успеси неће изостати
Пише: Борис РОЖИН
 

        СИНОЋ је постало извесно да ће групација хунте која је надирала на Луганск и гранични прелаз Изварино бити поражена.

        Суштински, инвазија хунте која је почела 1. јула с циљем да се устаницима коначно зада озбиљан ударац, има све елементе катастрофе.

        Део њених снага се нашао у оперативном окружењу са прекинутим комуникацијама. Уместо јединственог фронта, снаге хунте представљале су низ исцепканих и слабо координираних група које воде некакве тактичке операције слабо повезане у јединствен план затварања границе према Русији и опкољавања Луганска.

        Грешка хунте је што су њене штапске структуре сматрале да ће држањем широког фронта окружити територије ДНР и ЛНР и затворити границе, а да ће све остало бити ствар рутине.

        Претпостављале су да ће обруч који су формирале механизоване јединице бити у стању да пружа отпор лакој пешадији устаника која неће бити у стању да пређе на офанзивна дејства и пресецање канала снабдевања.  

        Творци тог плана, по свој прилици, нису претпостављали да ће устаници имати артиљерију и тенкове у довољном броју, а њихова појава је амбициозном плану донела велике минусе.

        Уместо тријумфа своје казнене операције, хунта се суочила са озбиљним борбама са применом тешке технике, а имајући у виду да су комуникације биле развучене (и да устаници одлично маневришу  по унутрашњим линијама) – то је брзо довело до исцрпљивања офанзивних могућности ударних групација хунте.

        Прво су малаксала „јужна клешта“ којима је довод „кисеоника“ пресекла позиција на Саур Могили која је појавом батерија хаубица Д-30 и вишецевног бацача ракета постала практички неприступачна, тако да је групација на југу зависила од танке линије снабдевања која је стално била под ватром. Покушаји да се групација снабдева ваздушним путем и да је ватром подржава авијација - довели су само до још већих губитака.

        Ујутро 16. јула армија хунте почела је са извлачењем из тог пакла, трпећи озбиљне губитке од моћне артиљеријске ватре устаника.  

        Имајући у виду да прстен блокаде није непробојан, значајне снаге хунте могу се извући, али ће њихови губици у људству и техници бити велики, а јединице које се успеју извући из пакла биће ограничено војно способне.

        За хунту је држање луганског аеродрома постало велики проблем.

        Он је поново потпуно опкољен, готово да не постоје линије снабдевања, док се његов гарнизон само повећао, а изложен је сталној артиљеријској и снајперској ватри. Обзиром да је пропала деблокада аеродрома, потпуно је вероватан покушај продор према својима пошто ће у оваквим околностима групација на аеродрому једноставно - чим потроши муницију и храну - бити принуђена на капитулацију.

        Северна групација је одступила од „линије“ која је пробијена на аеродрому. Она је оставила и насељена места укључујући и Александровку освојену уз велике губитке. Почело је делимично повлачење преко места Сћастје северно од Луганска.

        Због великих губитака, деморалисана украјинска војска није у стању да води офанзивна дејства против Луганска, док се око Металиста и Сћастја већ осећа да ће борци ЛНР прећи у одлучни контранапад.

        Хунта, додуше, покушава да изгради одбрамбени положај и да ослободи део снага и пребаци их на истурено место Лисичинск и да се тиме реваншира за пораз групе која је држала троугао Лисичанск-Северодоњецк-Рубежноје.

        Хунта је претрпела потпуни крах покушавајући да прекине канал снабдевања ДНР и ЛНР у рејону Изварино-Краснопартизанск-Краснодон.

        Борбе које су почеле још у јуну, вођене су две недеље, тако да су кључне тачке биле и остале у рукама устаника. Огромни људски губици (већи су били само на јужном правцу), материјални губици и деморалисана војска, довели су до тога да је већ од 15. јула наставак офанзиве немогућ, што је довело до брзог одступања на 30-40 километара.

        Јединице хунте су приликом повлачења трпеле тешке губитке од артиљеријске ватре, вишецевних бацача ракета и од дејстава извиђачко-диверзантских група ЛНР.

        Генерално, 16. јула хунта је на територији ЛНР изгубила оперативну иницијативу која је прешла на страну добровољаца.

        Без обзира на недостатак снага, они већ раде на уништењу опкољеног непријатеља и наносе му велике губитке у живој сили и техници.

        Кључни фактори који су осујетили план опкољавања ЛНР, којим је хунта упала у стратешки авантуризам, су:

        1. Појава многобројне артиљерије омогућила је заустављање напада прилично бројних механизованих колона и наношење великих губитака наступајућој непријатељској пешадији. Артиљерија је тренутно главно одбрамбено оружје устаника, које је за сада недовољно да би се организовао напад, али је сасвим довољно да се држи линије одбране.

        2. Јачање ПВО ЛНР омогућило је да се у значајној мери смањи значај авијације непријатеља. Уништење радара у априлу-мају није прошло без великог труда. Појављивање борбено способног „Бука“ било је велика подршка. Није био вишак ни употребљиви Су-25 који је само додао шлаг на торту.  

        3. Устаничка пешадија добила је противтенковска средства, као и оклопну технику, што јој је омогућило да држи стабилну одбрану.  

        4. Паметно командовање на тактичком нивоу – добровољци се нису либили да одморе тамо где је то било потребно и обрнуто, тамо где су морали, грчевито су држали тачке које нису смеле да падну.

        Генерално, испоставило се да је ниво пешадије ЛНР на далеко већем нивоу од пешадије хунте, без обзира што је хунта бројчано у предности.  

        5. Висок квалитет рада извиђачко-диверзантских група ЛНР на комуникацијама непријатеља (20-30 одсто свих губитака хунта је имала због удара по њеним комуникацијама и позадини). Такође треба истаћи добар рад државне безбедности ЛНР која је оперативно ликвидирала извиђачко-диверзантске групе непријатеља и групе за навођење које су покушавале да делују на територији Луганска.

        Снаге ЛНР одсад ће покушавати да искористе плодове остварене победе и да заузму/униште што више војника и технике противника који одступа. Ово је далеко тежи задатак од оног који су до сада решавале, али успеси неће изостати.

        Наредних дана у Кијеву ће почети да траже кривце и летеће главе.

        Основни резултат двонедељне борбе: ЛНР је успела да се за пола месеца праве војне офанзиве одбрани од регуларне армије.

        Република је ојачала и показала да има јаке зубе што је било потпуно неочекивано како за фашисте, тако и за неке дефетисте.

        Ова победа значи да ће рат потрајати још дуго и да ЛНР постепено прелази са „преживљавања“ у „контранапад“.  

        Јунацима одбране ЛНР све почасти и поштовање. Они су направили ствар током тешких двонедељних борби.

        Превод: Горан Шимпрага

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари