The National Interest: Америка има најмоћнију војну машину у историји, али не може да добије рат

„ЧАК СЕ И УСПЕШНЕ АМЕРИЧКЕ ОПЕРАЦИЈЕ - ПОПУТ ОНЕ У ЛИБИЈИ - ПРЕТВАРАЈУ У КАТАСТРОФУ“

• Британски коментатор Фреди ГРЕЈ: Сједињене Државе су себи присвојиле улогу светског жандарма, али из тога ништа добро није изашло. Када Америка објави да јој је циљ да шири слободу, богатство и безбедност - то се завршава смањивањем нивоа слобода, просперитета и безбедности
• Он у тексту „Вене супериорност Европе, Велике Британије и Америке“ указује да је Кина гигант, који повећава своју моћ, али џин чије су међународне амбиције „загонетне и закукуљене“. Указује да Русију често проглашавају за „државу у слабљењу“, па наглашава: „Упркос свему, она своје стратешке циљеве достиже, чак и тамо где друге светске силе доживљавају крах“
• Греј још једном „очитом константом“ актуелне међународне ситуације сматра „залазак Европе“: „Европска унија је парализована дуговима и преживљава озбиљну политичку кризу. Њен израз је одлука Лондона да се одвоји од ЕУ. Иако је друга највећа економска сила у свету, ЕУ се и даље готово потпуно ослања на добру вољу и војну моћ САД“

        СЈЕДИЊЕНЕ Државе нису у стању да добију ни један рат иако су најмоћнија војна машинерија у целој историји човечанства - оценио је британски коментатор Фреди Греј.

        Учинио је то у тексту „Вене супериорност Европе, Велике Британије и Америке“ који је објављен у америчком листу The National Interest.

        По његовој процени, САД су себи присвојиле улогу светског жандарма, али из тога ништа добро није изашло:

        „Када Америка објави да јој је циљ да шири слободу, богатство и безбедност - то се завршава смањивањем нивоа слобода, просперитета и безбедности“.

        Греј у истом тексту додаје: „Чак и операције у другим земљама, које су несумњиво успешне за саме САД, као што је било у Либији 2011-те, на крају се претворе у катастрофу“.

        Греј из овога извлачи закључак да се „век доминације Сједињених Држава на светској арени - бар у досадашњем виду - примиче свом крају. Монополарни моменат, који је наступио по окончању Хладног рата, заменио је пост-поларни светски поредак у којем ништа није онако како изгледа.“

        Аутор текста „Вене супериорност Европе, Велике Британије и Америке“ указује да је Кина гигант, који повећава своју моћ, али џин чије су међународне амбиције „загонетне и закукуљене“.

        Греј наводи да Русију често проглашавају за „државу у слабљењу“, па наглашава: „Упркос свему, она своје стратешке циљеве достиже, чак и тамо где друге светске силе доживљавају крах“.

        Британац је уверен да „мека сила“ Кремља данас има потенцијал какав није имала током последњих 30 година.

        Он још једном „очитом константом“ актуелне међународне ситуације сматра „залазак Европе“:

        „Европска унија је парализована дуговима и преживљава озбиљну политичку кризу. Њен израз је одлука Лондона да се одвоји од ЕУ. Иако је друга највећа економска сила у свету, ЕУ се и даље готово потпуно ослања на добру вољу и војну моћ САД“.

        Греј - слично Доналду Трампу - сматра да би ЕУ требало да буде захвалнија САД што су на себе преузеле лавовски део финансијских обавеза према NATO.

        Према његовим речима, Сједињеним Државама не би превише сметали „незахвални савезници“ у NATO да њихова водећа улога у свету није доведена у питање.