Народи Украјине, предвођени Доњецком, победиће Кијев

ПОБЕДА СЕ КУЈЕ У ПОЗАДИНИ, А СВЕ ПОТРЕБНЕ ОДЛУКЕ СУ

ВЕЋ ДОНЕТЕ И РЕАЛИЗУЈУ СЕ У ТИШИНИ

• Зашто током лета 2015. године украјинска армија није напала? Зато што нема снаге да заузме Доњецк. Зашто током лета 2015. године Војска Новоросије није напала? Зато што нема снаге да освоји Кијев
• Аргументи да ће ДНР и ЛНР, по угледу на Крим, ући у састав Русије су погрешни - да је то било могуће, онда би Доњецк и Луганск одавно били у Руској Федерацији. Али, и аргументи да ће ДНР и ЛНР постојати као непризнате републике, такође су погрешни - све непризнате творевине су слабе на војном плану: ни Придњестровље, ни друге непризнате републике немају армију од 40000 војника, 500 тенкова и стотине топова, а ДНР и ЛНР управо таквом снагом располажу!
• Лето 2016. године - најбоље време за велике победе устаника Донбаса. Али пешадије ће Војска Новоросије увек имати мање него Оружане снаге Украјине, што значи - неопходно је доминирати техником, а тренутно је на фронту овакво стање: 500 тенкова Новоросије - наспрам 600 тенкова Украјине! Следећег лета армија Украјине имати око хиљаду тенкова, па устаници Донбаса - ако желе победу - морају на бојно поље извести најмање 1500, можда и више - две-три хиљаде тенкова

Пише: Константин ШЋЕМЕЛИЊИН

        НИЈЕДНА од страна у сукобу у Донбасу нема никакав лукави план. То би морали да схвате сви. Не постоји ништа: постоји пустиња, иза које је - само крвави рат.

        Нико никога није издао, није предао, није помогао; не постоји никакав „лукави план“, нема „прецизне калкулације“ или нечег сличног.

        Постоји само свест да се води грађански рат, да је непријатељ једнак по снази, а да ће победник бити само један!

        Зашто током лета 2015. године украјинска армија није напала?

        Зато што нема снаге да заузме Доњецк.

        Зашто током лета 2015. године Војска Новоросије није напала? Зато што нема снаге да освоји Кијев.

        Ниједној од страна у сукобу нису потребни појединачни градови, иако руководства Украјине, Доњецке и Луганске Републике говоре о заузимању неких насеља.

        Док једна страна коначно не победи, све тачке се освајају или контролишу само привремено.

        Ситуација у Украјини је изузетно јасна и страшна: привући што више присталица и уништити што више противника - том циљу је сада подређено све.

        Аргументи да ће ДНР и ЛНР, по угледу на Крим, ући у састав Русије су погрешни - да је то било могуће, онда би Доњецк и Луганск одавно били у Руској Федерацији.

        Аргументи да ће ДНР и ЛНР постојати као непризнате републике, такође су погрешни - све непризнате творевине су слабе на војном плану: ни Придњестровље, ни друге непризнате републике немају армију од 40000 војника, 500 тенкова и стотине топова, а ДНР и ЛНР управо таквом снагом располажу!

        Аргументи да ДНР треба да ослободи Мариупољ и Славјанск и да ће тада „све бити добро“ - такође су погрешни - добро неће бити, јер би онда ВСУ спровела општу мобилизацију и кренула у поновно заузимање Мариупоља и Славјанска?

        Евромајдан је победио на изненађење многих проруских снага у Украјини, зато су они, који су против евромајдана били принуђени да одговоре, то јест да играју из другог плана а не из првог!

        У првом плану сада играју САД и ЕУ - јер су оне довеле евромајдан до победе!

        План САД и ЕУ у вези са Украјином био је једноставан: прво асоцијација са ЕУ, а затим улазак у ЕУ и NATO. Асоцијацију су потписали, али због рата процес приступања Украјине ЕУ је успорен.

        Тај план је једноставан, општепознат и никако није лукав.

        Донбас се успротивио том процесу и устао на побуну: необучени, ненаоружани устаници почели су да се одупиру, не много моћној, али ипак армији Украјине, наоружаној свом потребном борбеном техником.

        Где ту видите детаљно промишљен „лукави план“ Доњецка и Луганска?

        Засад не постоје никакви „лукави планови“, већ само јасна свест о томе да ће све бити одлучено на бојном пољу и да се треба припремити за битку, за шта уосталом и служи примирје под именом „Минск-2“.

        Већ сам писао да је лето 2016. године - најбоље време за велике победе устаника Донбаса. Зато, на сва питања из ДНР и ЛНР постоји само један одговор: „Треба победити на бојном пољу“.

        Избори, санкције, блокаде, оптужбе - све је то увод у фазу активних бојевих дејстава, које сукобљене стране и даље не могу да започну због недостатка снаге.

        Ако не знаш шта ће се десити - погледај оно, шта се већ десило.

        Ниједан грађански рат није завршен примирјем, па се неће завршити ни овај.

        Када су 1812. године француске армије кренуле на Москву, оне су победиле у неким биткама, али су изгубиле рат у целини.

        Када су немачке армије 1941. године успешно кренуле на Москву, Вермахт је изгубио главну ствар - могућност да победи у рату.

        Када је 2014. године Украјина потписала примирје „Минск-1“, Оружане снаге Украјине су изгубиле могућност да окончају рат победом.

        Стања малодушности, које повремено овладавају становништвом Донбаса, потпуно су природна, јер на њих утичу недостатак победа и покушаји да се све реши мирним путем, односно - да се Донбас врати назад у Украјину.

        Сврха примирја и „гурања Донбаса назад у Украјину“ је имитација мировног процеса, само да се он не претвори у крвави рат пре времена, али ништа више од тога.

        У суштини, којим снагама располаже Кијев?

        Пешадије ће Војска Новоросије увек имати мање него у Оружане снаге Украјине, што значи - неопходно је доминирати техником. А ситуација је тренутно на фронту оваква: 500 тенкова Новоросије - наспрам 600 тенкова Украјине!

        Следећег лета ће армија Украјине имати око хиљаду тенкова, тако да устаници - ако желе победу - морају на бојно поље извести најмање 1500, можда и више - две-три хиљаде тенкова.

        Хиљаде тенкова при стандардној цени тенка од неколико милиона долара - то је неколико милијарди долара, плус треба наћи некога ко ће дати (продати, поклонити) такву оклопну армаду! Осим тога, потребно је још много другог оружја, граната, муниције, хране, горива и медикамената.

        У принципу, рат је - скупа работа, а победа се припрема у позадини. Управо тиме се сада баве обе стране у сукобу.

        Зато не треба мислити ни о чему: сви, који је требало да донесу одлуке, већ су их донели, а они, који су дужни да их спроводе - раде то у строгој тајности.

        И, све ће бити добро: народи Украјине, предвођени Доњецком, победиће Кијев, а затим ће на општенационалном референдуму изабрати своју будућност.

        Превео: Срђан Ђорђевић