Нападне ли Асада, Обама ће ратовати заједно са Ал Каидом и за – Ал Каиду

УПОЗОРЕЊЕ ВЕТЕРАНА БРИТАНСКОГ НОВИНАРСТВА РОБЕРТА ФИСКА, ОБЈАВЉЕНО У „ИНДЕПЕНДЕНТУ”

Женски одред Ал Каидине филијале Фронт ан-Нусра

• Уколико Барак Обама одлучи да нападне сиријски режим, то ће значити да он признаје – први пут у историји – да ће Сједињене Државе бити на истој страни са Ал Каидом
• Док америчке беспилотне летелице у Јемену и Пакистану убијају чланове Ал Каиде – а истовремено и гомиле мирних грађана – Ал Каида господи Камерону, Оланду и другим ситним генералима-политикантима може у Сирији пружити суштинску помоћ, радећи на уништавању непријатеља Ал Каиде
• Дакле, можете се и у свој последњи долар кладити да ће Ал Каида и Фронт ан Нусра бити једини циљеви које Американци у Сирији неће бомбардовати
• Нико не жели да чује извештаје из Бејрута да су три члана Хезболаха – који су ратовали на страни владиних снага у Дамаску – били отровани код Дамаска очигледно истим гасом и тог истог дана, вероватно у тунелима. Та тројица се тренутно налазе на лечењу у бејрутској болници
• Говоре нам да ће напад на Сирију бити кратак, обрни-окрени, пар дана. Бар Обама тако жели да мисли. Али, слутим да ће Обама – уколико ипак, одлучи да направи први корак – овог пута морати да бежи и бежи

         ВЕТЕРАН британског новинарства Роберт Фиск објавио је нови коментар који „ломи зубе“ руководству Сјеињених Држава због агресивне политике Вашингтона према Сирији.

         Јер, Фиск је на страницама лондонског листа "The Independent"- у тексту „Does Obama know he’s fighting on al-Qa’ida’s side?“ („Да ли Обама зна да ратује на страни Ал Каиде?“) . написао:

         „Уколико Барак Обама одлучи да нападне сиријски режим, то ће значити да он признаје – први пут у историји – да ће Сједињене Државе бити на истој страни са Ал Каидом.

         Сјајан савез! Зар он није исто као у „Три мускетара“ који су клицали „Сви за једног и један за све“, сваки пут када су одлазили у бој? 

         Такав, у суштини, и треба да буде борбени поклич када западни политичари крену у рат против Башара Асада.

         Људи који су 9/11 уништили неколико хиљада људи – кад напад реално почне - бориће се против Асада заједно са земљом чије су невине грађане сурово убијали пре 12 година!

         Какво ли је ово достигнуће за Обаму, Камерона, Оланда и остале ратоборне Пигмеје!

Роберт Фиск

         Пентагон и Бела кућа неће рекламирати свој нови савез – сумњам да ће то чинити и Ал Каида – иако и једни и други покушавају да униште Башара. Неће то радити ни Фронт ан-Нусра који је само једна од формација Ал Каиде. Међутим, овде, у суштини, настају занимљиве могућности.

         Можда би Американци требало да се обрате Ал Каиди за помоћ у извиђању. Јер, та групација већ изводи копнена борбена дејства, тј. чини нешто за шта Американци нису предодређени?  

         А можда Ал Каида може да  укаже на неке циљеве земљи која обично изјављује да они који подржавају Ал Каиду – а нису Сиријци – најтраженији људи на свету?

         У овоме, наравно, има доста ироније.

         Док америчке беспилотне летелице у Јемену и Пакистану убијају чланове Ал Каиде – а истовремено и гомиле мирних грађана – Ал Каида господи Камерону, Оланду и другим ситним генералима-политикантима може у Сирији пружити суштинску помоћ, радећи на уништавању непријатеља Ал Каиде.

         Дакле, можете се и у свој последњи долар кладити да ће Ал Каида и Фронт ан Нусра бити једини циљеви које Американци у Сирији неће бомбардовати.

         Наш прмијер ће аплаудирати свему што чине Американци,  солидаришући се тако са Ал Каидом, чије експлозије по Лондону су, како изгледа, помериле мозак.

         Вероватно је Камерон – с обзиром да међу савременим владама нема ни једне која је сачувала институционално памћење – заборавио колико ово што он и Обама најављују ових дана личи на на оно што су најављивали Буш и Блер пре десет година. Реч је о истим тврдњама без доказа које се изговарају са таквом самоуверенпшћу, али без било каквих доказа да би се у њих поверовало.

         У Ираку смо у рат ушли на основу лажи које су у промет пустили преваранти и афераши.

         Сада је ово рат на YouTube.

         То не значи да су ужасни кадрови са отрованим и убијаним сиријским цивилима фалсигиковани. То значи да ће сви докази који тврде супротно бити прећуткивани.

         Например, нико не жели да чује извештаје из Бејрута да су три члана Хезболаха – који су ратовали на страни владиних снага у Дамаску – били отровани очигледно тим истим гасом и тог истог дана, вероватно у тунелима. Та тројица се тренутно налазе на лечењу у бејрутској болници.

         Дакле, ако је сиријска армија употребила гас, како су онда могли бити отровани људи из Хезболаха? Нежељене последице?

         И кад већ говоримо о институционалном памћењу, нека дигну руку они наши врли државници, који знају како су прошли Американци кад су претходни пут изазвали сиријску армију? Кладим се да неће моћи да се сете.

         Подсећам: десило се то у Либану када је америчко Ратно ваздухопловство одлучило да бомбардује сиријске ракетне системе у долине Бека 4. Децембра 1983. године. Сећам се тога веома добро јер сам тада био у Либану.

         Тада је амерички ловац-бомбардер А-6 оборила сиријска ракета „Стрела“ – наравно, руске производње. А када је тај авион пао на територију Бека, пилот Марк Ленџ је био убијен, док је други пилот Роберт Гудман био заробљен и заточен у затвору у Дамаску.

         Џеси Џексон је тада био приморан да отпутује у Сирију да би га избавио готово једномесечног заточеништва и све то у светлу многобројних заклињања да је „неопходно ставити тачку на циклус насиља“.

         Још је један амерички авион – овог пута А-7 – оборила сиријска ватра, али је пилот успео да се катапултира над Медитераном, да би га потом из воде извукао либански рибарски брод. Његов авион је био уништен.

         Наравно, говоре нам да ће напад на Сирију бити кратак, обрни-окрени, пар дана. Бар Обама тако жели да мисли. Али, сетите се Ирака. Сетите се Хезболаха.

         Слутим да ће Обама – уколико ипак, одлучи да направи први корак – овог пута морати да бежи и бежи. 

         Превео: Горан Шимпрага