Најтежи случај инцеста откривен у Аустралији

ПРОНАЂЕНО 40 ОДРАСЛИХ ОСОБА И ДЕЦЕ У ТРОШНИМ ПРИКОЛИЦАМА,

ДВА ШАТОРА И ДВЕ ШУПЕ, БЕЗ ВОДЕ И КАНАЛИЗАЦИЈЕ

Камп у којем живи породица

• Кроз четири генерације браћа и сестре, стричеви и тетке међусобно имали сексуалне односе
• На једном кревету спавао је кенгур, иструло поврће лежало је у фрижидеру, а прљавштином су биле прекривене све површине. Вреће смећа, електричне жице биле су разбацане около, као и моторне тестере. Није било тоалета, нити тушева

        УЗНЕМИРУЈУЋА тајна откривена је у аустралијској долини у близини Сиднеја. Деценијама су се браћа и сестре, стричеви и тетке упуштали међусобно у сексуалне односе и рађали децу у изолованој заједници која је недавно откривена.

        Резултат инцестуозних односа су деца с урођеним инвалидитетом, неспособна за разумљив говор, са успореним интелектуалним развојем.

        Кроз четири генерације браће и сестре, стричеви и тетке међусобно су имали сексуалне односе, а децу су васпитавали у врло сиромашним, нехигијенским условима за живота.

        Пронађена дјеца живјела су у шупи пуној прљавштине. Већина њих имају деформисане дјелове тијела. Рецимо, један дјечак болује од тешког облика псоријазе те има проблема с ходом. Други дјечак имао је проблеме са слухом и видом.

        Деветогодишња девојчица, која има оштећен слух и не зна да пише, замуцкује док прича и има озбиљне проблеме у говору, није знала како да се окупа или осуши пешкиром. Такође, не зна да користи тоалет папир. Она И не зна шта је тоалет папир.

        Шокантно откриће генерацијама злостављане деце објављено је данас у Даилy Телеграпху. Наиме, Суд за децу Њу Саут Велса дозволио је објаву приче у јавности, што представља својеврсни преседан.

        Име сакривене долине држи се у тајности, а породица је добила псеудоним Колт како би се заштитио идентитет малолетих особа.

        Детаљи биједног живота ове култне заједнице објављени су јер је суд сматрао да грађани морају сазнати за најтежи случај инцеста који је икад откривен.

        Инцестуозна породица селила се често, из Јужне Аустралије у Викторију, Западну Аустралију, па назад у околину Сиднеја. Последња генерација развратнога култа никада не би била откривена да мештани градића нису дојавили да у оближњим брдима живе деца која не иду у тамошњу школу.

        Локални мештанин испричао је за један дневни лист у Сиднеју да је повремено виђао две жене и десетак деце како излазе из аутомобила, улазе у продавницу, обављају куповину, а затим одлазе.

        „Никада нису били уредни. Тамо где су живели није било ни струје, нити воде“, испричао је.

        Полиција и социјални радници били су шокирани када су стигли на локацију где су чланови култа били смјштени. Живели се на удаљености 32 километра од најближег насеља. Пронашли су 40 одраслих особа и деце који су живели у трошним приколицама, два шатора и две шупе, без воде и канализације.

        На једном кревету спавао је кенгур, иструло поврће лежало је у фрижидеру, а прљавштином су биле прекривене све површине. Вреће смећа, електричне жице биле су разбацане около, као и моторне тестере. Није било тоалета, нити тушева.

        „Никада нећу заборавити оно што сам тамо видела“, сведочила је једна полицајка. У том тренутку није била свесна да су чланови култа које је видела потомци пра-прадеда и пра-прабаке који су били брат и сестра.

        Кроз генерације се практиковао инцестуозни однос, а томе су учили и децу која су се међусобно упуштала у сексуалне односе чим су била довољно стара.

        Резултат такве репродукције је застој у развоју код многе деце, те бројни физички хендикепи. Само је једна девојчица (5) има родитеље који нису у крвном сродству.