Могућ и рат за 200 милијарди кубних метара природног гаса

ЦЕО СВЕ У НЕИЗВЕСНОСТИ КАКО ЋЕ СЕ ЗАВРШИТИ ТЕРИТОРИЈАЛНИ СПОР ИЗМЕЂУ КИНЕ И ЈАПАНА

• У време Денг Сјаопина Кина је била слаба – у сваком смислу - да би се супротставила источном суседу кога су подржавале свемоћне САД. А сада је ојачала толико да се не боји заоштравања односа ни са Токијом ни са Вашингтоном 
• Министар одбране Кине Лан Гуанле већ је изјавио да кинеска власт „задржава право да примени било које даље кораке према Јапану” и да разматра све могуће варијанте решавања спора са Јапаном, укључујући и војне
• Главни аргумент против војног сукоба у Источно-кинеском мору јесте могућност да Пекинг изврши економски пресинг на Јапан. У сваком случају, економски извори блиски партијском врху Кине почели су да говоре да би Кина могла да искористи јапанске облигације ако оружје (Кина је највећи кредитор Јапана и држи око 230 милијарди долара јапанских хартија од вредности)

Аутор: Кирил Бенедиктов

         МНОГОЉУДНЕ антијапанске демонстрације у Кини трају више од недељу дана. Јапанска амбасада је окружена масом демонстраната који је гађају јајима, флашама са водом и разним смећем. У Кини су 1985. године разјарени Кинези такође камењем гађали јапанско трговинско представништво и пљачкали јапанске супермаркете.

         У почетку су власти овакве појаве спречавале, али у многим случајевима очигледно се ради о неконтролисаном изливу националног гнева, што потврђују оштре мере које власти предузимају да би растерале протестанте на југу земље (примењују се сузавац и водени топови).

         Кинези имају шта да замере Јапану. Острва Сенекаку, због којих почиње да букти садашњи конфликт, одузета су Кини 1895. на основу тзв. Симоносекског сопоразума. Кинези споразум називају „споразум Магуан” и он је још гори од оног који ми Руси можемо назвати „бестидним Брестским миром”.

         Наравно, 1978. године Денг Сјаопин је великодушно дозволио Јапанцима да „владају Сенкаку острвима и 30 година”, међутим, није тешко израчунати да је тај рок истекао 2008. године. Док се интерес Пекинга према ненасељеним стенама у Источно-кинеском мору пробудио далеко раније, још `99, године када су у рејону острва пронађене огромне залихе (до 200 милијарди кубних метара) природног гаса.

         Међутим, у време Денг Сјаопина Кина је била слаба – у сваком смислу - да би се супротставила источном суседу кога су подржавале свемоћне САД. А сада је ојачала толико да се не боји заоштравања односа ни са Токијом ни са Вашингтоном.  

         У међувремену, напетост у Источно-кинеском мору расте. У спорне воде окои острва Сенкаку само што није ушла огромна флотила од хиљаду кинескиг бродова.

         Огромна, али не борбена – ради се о рибарским бродовима међу којима наводно има много малих, а и веома ситних чамаца. За јапанске бродове обалске страже које патролирају у водама око острва - то није никакав противник. Проблем за Токио је у томе што у акваторији острва однедавно патролијају и два одреда кинеских ратних бродова из флотиле поморског извиђања. И уколико Јапанци одлуче да примене силу, Кинези ће вероватно узвратити истом мером.

         Истовремено, министар одбране Кине Лан Гуанле већ је изјави да кинеска власт „задржава право да примени било које даље кораке према Јапану” и разматра све могуће варијанте решавања спора са Јапаном, укључујући и војне.

Кирил Бенедиктов

         Бројни експерти сматрају да Кина неће ући у војни конфликт, упозоравајући да сличан начин решавања територијалних спорова није карактеристичан за кинеску стратегију. А потврду за то налазе и у истраживању америчког политиколога Тејлора Фравела „Снажна граница – безбедна земља: сарадња и конфликти у контексту кинеских територијалних спорова”.

         У том истраживању Фравел је анализирао податке из 23 територијална конфликта Кине од 1949. г. Њих 17 је решено дипломатским путем, а при том је Пекинг већину спорова решио у своју корист, чак 50 одсто. Закључак Фравела: без обзира што Кина изјављује да су њен суверенитет и територијални интегритет  свети појмови и да нема никаквих уступака поводом њих, он је ипак у стварности спреман да поново исцрта државне границе на карти ради реализације других циљева.

         Са друге стране, ова схема има них важних изузетака као и онај познати конфликт на острву Даманском. И тешко да је случајно кинески политиколог Ван Саоса, размишљајући о територијалном спору због острва (његов чланак носи назив „Како Кина решава територијалне спорове: Непознате у једначини Даојујдао”, а објављен је у листу Economic Observer још крајем августа, тј. до заоштравања конфликта) наводи управо овај пример као илустрацију тезе да уступци по неким питањима могу само привемено да смире ситуацију и избегну оружани сукоб. Али, и да, исто тако, могу да поставе темпирану бомбу у будућности.

         И сам Фравел у свом последњем чланку „Цртајући линије по води” признаје да постоји велика вероватноћа оружаног конфликта између кинеске и јапанске морнарице – не само због спорних острва, колико због 12 морских миља територијалних вода око њих. „Уколико не победе хладне главе – пишет  Фравел — даља концентрација бродова који покушавају да контролишу теритиријалне воде око острва, може довести до губитка контроле над ситуацијом, што ни једна страна не жели. Остаје само нада да ће победити хладне главе”.

         Али, војни начин решавања конфликта не треба искључити. Међутим, разуме се, за Кину је прихватљивији дипломатски пут. Зато Пекинг не показује само мишиће, већ и позива међународне организације, доказујући своје право на спорна острва.

         Тако су Генералном секретару УН биле предате табеле са координатама и поморским картама острва и суседним територијалним водама. Али, гомилање кинеског војног присуства у региону базиран је управо на овом дипломатском акту.

         Главни аргумент против војног сукоба у Источно-кинеском мору јесте могућност да Пекинг изврши економски пресинг на Јапан. У сваком случају, економски извори блиски партијском врху Кине почели су да говоре да би Кина могла да искористи јапанске облигације ако оружје (Кина је највећи кредитор Јапана и држи око 230 милијарди долара јапанских хартија од вредности).

         Зато плес два велика далекоисточна Змаја има добре шансе да се заврши мирном поделом спорних територија између Пекинга и Токија. Уколико, наравно, једну од страна не издају живци.

         (Известија)

         Превео

         Горан Шимпрага