Мито украјинским посланицима у торби носи шеф Порошенковог обезбеђења

БИЗНИСМЕН-ПОЛИТИЧАР А. ОНИШЋЕНКО ПРЕДАО АМЕРИКАНЦИМА КОМПРОМАТ ПРОТИВ ПОРОШЕНКА

• Према причи Александра Онишћенка, Петар Порошенко је за две и по године на власти претворио Украјину у потпуно корумпирану државу. Посланици Врховне Раде за мито доносе одлуке које су му потребне, за за новац се именују шефови специјалних служби (Служба безбедности Украјине, државно тужилаштво...), а и расподељује буџет
• Онишћенко признао да је Порошенку – да би постао посланик и заштито властити бизнис – платио 6 милиона евра
• Новац за мито се добија методом вршења притиска на бизнис. Против великих компанија (део њих је наведен) покреће се кривични поступак, затим се председнику доноси потребан износ, и поступак се обуставља. Такође, председник Порошенко контролише систем јавних набавки, и сви победници тендера деле новац са њим
• Присвајају се и средства која издваја Међународни монетарни фонд. Њих Петар Порошенко усмерава у оне гране „привреде“ у којима њему блиски људи побеђују на тендерима и деле новац са њим. Поред осталог, грађански рат у Донбасу траје управо зато што све државне уговоре добијају одговарајуће компаније

Пише: Сергеј ГУРКИН

          АЛЕКСАНДАР Онишћенко је староседелац украјинског бизниса и украјинске политике. Његова главна пословна имовина је у гасној сфери. Што се тиче политике, ту је увек био опрезан: пре државног удара био је посланик Партије региона, после ње је био члан других посланичких група.

          Онишћенка су оптужили за више противправних радњи, између осталих, за противправно присвајање имовине.

          Не чекајући одузимање посланичког имунитета, он је побегао у ЕУ. Тамо су се с њим састајали представници украјинског председника и покушавали да „реше питања“ на леп начин. То им, по свој прилици, није успело, и Онишћенко је предао материјале који су му на располагању (о корупцији у највишим државним органима) тајним службама САД, а затим је још говорио о њима по медијима.

          За зналце, ништа суштински ново није саопштио. Посебна вредност његовог сведочења је у томе што то чини човек „изнутра“, који наводи презимена и нуди аудио-снимке.

          Елем, према Онишћенковој причи, Петар Порошенко је за две и по године на власти претворио Украјину у потпуно корумпирану државу. Посланици Врховне Раде за мито доносе одлуке које су му потребне, везане, између осталог, за именовање шефова специјалних служби (Служба безбедности Украјине, државно тужилаштво...) или расподелу буџета.

          Новац за мито се добија методом вршења притиска на бизнис. Против великих компанија (део њих је наведен) покреће се кривични поступак, затим се председнику доноси потребан износ, и поступак се обуставља.

          Такође, председник Порошенко контролише систем јавних набавки, и сви победници тендера деле новац са њим.

          Осим тога, присвајају се и средства која издваја Међународни монетарни фонд. Њих Петар Порошенко такође усмерава у оне гране „привреде“ у којима њему блиски људи побеђују на тендерима и деле новац са њим. Поред осталог, грађански рат у Донбасу траје управо зато што све државне уговоре добијају одговарајуће компаније.

          Успут Онишћенко помиње и неке друге детаље, од којих је сваки основ за покретање кривичног поступка.

          Тако је он сам, да би постао посланик и „заштитио свој бизнис“, платио Блоку Петра Порошенка 6 милиона долара.

          Према његовом сведочењу, комерцијализовани су и учешће у протестима и телевизијско извештавање о њима.

          Председник Украјине је наручио кампању против сопственог премијера, и она је коштала три милиона долара месечно, а трајала је годину дана.

          Поједини детаљи су посебно импресивни. На пример, како се мито носи посланицима: шеф председниковог обезбеђења ставља готовину у гривнама у спортске торбе, спушта се лифтом у гаражу и аутом их вози у Врховну Раду. Или, рецимо, прича о једном од сусрета већ избеглог Онишћенка са представником Порошенка: њих двојица су седели за столом са листом папира и рачунали ко је коме остао дужан — председник предузетнику (за спроведене кампање) или обрнуто?

          Онишћенкова открића су довела до панике у кијевским кабинетима — тамо дефинитивно нису очекивали да ће он кренути на све или ништа. А званично — тишина.

          Врховна Рада расправља да ли да позове цивилизовани свет да призна голодомор (глад у Украјини 30.их година).

          Већина украјинских медија се прави да никакав Онишћенко не постоји (који је, поврх свега, „агент Кремља“). Кривични поступци нису покренути. Све то само потврђује да су тврдње бегунца истините, ако не у целини, онда бар делимично.

          Не наилазећи на препреке у својим корупционашким радњама, Петар Порошенко је потпуно изгубио компас. Само тако се може објаснити напад на блиског му бизнисмена, који је уз то имао улогу посредника у корупционашким радњама, због чега има прилику да све отцинкари (што је и урадио). Како је објаснио сам Онишћенко, кључни фактор у доношењу одлуке било је то што Порошенко „увек и све заврне“ и никаквим његовим речима се више не може веровати.

Шапутање: Јулија Тимошенко и Александар Онишћенко

          Амерички државни органи су, саслушавши Онишћенка, прихватили пружене им материјале и већ покренули кривични поступак. Његова даља судбина је неизвесна.

          У најповољнијем сценарију по Порошенка, Запад добија нову „удицу“ за њега. А ако Доналд Трамп донесе одлуку да заврши са мутном украјинском причом, Порошенко ће остати и без власти, и без новца.

          Што се тиче грађана Украјине, Онишћенков случај би требало да их подсећа: људи који су дошли на власт помоћу крви и лажи нису само подигли пљачку до раблеовских размера (себи милијарде, грађанима — раст животних трошкова). Они још и хушкају грађане да убијају једни друге. Само зато што им то доноси додатну зараду.

          Сваки нови корупционашки скандал подиже улоге.

          Корумпирани политичари неће одједном постати чисти и добри — они ће само почети да узимају више и брже, настављајући да подгревају атмосферу. У тренутку када систем почне да се руши, никакво државно тужилаштво и СБУ више неће контролисати ништа.

          И још нешто упада у очи. Они су тако „застрашујуће удаљени од народа“, да чак ни онима који откривају афере не пада на памет да се позивају на интересе народа.

          Народ се налази ван оквира њихове слике света.

          Грађани Украјине би требало да се запитају: да није време да престану да бирају између криминалаца? Да признају да је конструкција под називом „Украјина“ просто неспособна да функционише?