Меркелова се претвара - попут Обаме - у лидера чији крај мандата многи једва чекају

УНУТАР НЕМАЧКЕ ЕЛИТЕ ЈОШ НЕМА ЗАВЕРЕ ПРОТИВ АКТУЕЛНЕ КАНЦЕЛАРКЕ, АЛИ...

Ангела Меркел

• Засад још није припекло - али приговори немачке елите Меркеловој поводом санкција, прекомерног атлантизма и миграционе политике постепено се комбинују у експлозивну мешавину која на крају чак и Ангели може да „поквари весеље“
• Немачка канцеларка је у понедељак отказала одлазак на форум у Давос, а у уторак изјавила да „нико не може да се понаша тако као да може да се има јединствена валута без могућности релативно слободног преласка граница“ - односно, објаснила је да без отворених граница неће бити ни јединствене валуте
• Јасно је да Меркел жели не само да очува Шенген и евро, него и да ради на даљој интеграцији ЕУ у којој ће Немачка постати искључиви лидер. Ипак, питање је каква ће то бити Немачка - ако се разводни са још неколико милиона миграната са Истока и Југа, онда то сигурно неће одговарати већини Немаца
• Три четвртине Немаца изјашњава се за неодложно доношење закона који би обавезивао придошлице да се придржавају основних вредности немачког друштва, али проблем је у томе што је то неспојиво како са данашњим курсом А. Меркел, тако и са још увек доминантном немачком политиком мултикултуралности. Тако проблем избеглица постаје само индикатор проблема самог уређења немачког друштва и државе
• Проблем А. Меркел је у томе што она не може да одустане од свог курса миграционе политике, а такво настављање удара и по њеној партији и по читавој немачкој елити            

Пише: Петар АКОПОВ

        БАРИКАДЕ у Лајпцигу само су наставак таласа незадовољства миграционом политиком немачке владе. Иако се већ канцеларка Меркел и сама залагала за пооштравање законодавства о миграцијама тешко је поверовати у њену способност да ће изаћи на крај са проблемом избеглица, макар због тога што је миграциона криза достигла такве размере умногоме захваљујући баш њој.

        Протести против миграната запљуснули су улице у Лајпцигу на годишњицу оснивања партије PEGIDA (немачки медији упорно је називају антиисламском иако је то пре антимигрантска снага), сем митинга присталица те партије било je и сукоба екстремиста са полицијом.

        У неким градовима Немачке преко друштвених мрежа почињу да се формирају одреди самоодбране и узајамне помоћи и, мада је јасно да су то углавном виртуелне формације, та чињеница сама по себи потврђује присуство нервозе у друштву, чије три четвртине проблем миграната сматрају за главни проблем данашње Немачке. После догађаја у Келну, када се испоставило да полиција није способна да заштити његове мештанке од напада миграната, немачко друштво се још увек налази у стању пометености, али је већ јасно да се у свести маса десио преокрет.

        Тема ограничавања миграције постала је неоспорно главна - и већ је и канцеларка Меркел, која је прошлог лета „позвала“ све избеглице у Немачку, приморана да мења реторику. После Келна „настала је нова ситуација и зато морамо добро да размислимо како да ускладимо законодавство са промењеном реалношћу“, изјавила је ових дана Меркел, а њена партија CDU предложила је да се пооштре правила депортације.

        Поред осталог, избеглице ће губити право на прихватилиште у случају да су чак и условно кажњавани. Међутим, Меркел је против увођења квота - а то је главни захтев присталица ограничења миграције.

        Партнер у владајућој коалицији CDU, баварска Хришћанско-социјална унија, већ неколико месеци иступа за успостављање квоте од 200.000 избеглица годишње, док је прошле године Немачка примила милион.

        Криза је кулминирала у лето када се нагло повећао прилив миграната са Блиског Истока и из Африке, а суседне земље Немачке покушале да задрже доток оних који су хтели преко њихових територија да прођу у Савезну Републику Немачку. Тада је Меркел одлучила да прими све, иако је већ било јасно да се то ничим добрим неће завршити ни за Немачку у целини ни за саму канцеларку.

        И поред тога што је сама Меркел говорила о кризи мултикултуралности још 2005. - након што је тек ступила на дужност канцелара - данашња миграциона политика Немачке доприноси све већем урањању у сплет хаоса и конфликата. Штавише, предстојећег хаоса и будућих конфликата, а да ли је због тога сада лакше?

        Избеглице не намеравају да се адаптирају, а само немачко друштво није спремно да их трпи, утолико пре што се ове године очекује најмање још милион „нових Немаца“. Чак је и Меркел приморана да призна да се „сада изненада суочавамо са проблемом да избеглице пристижу у Европу, а ми смо, као што видимо, рањиви зато што за сада немамо поредак и контролу какве бисмо желели да имамо“.

        Ипак, то што се жали на лош поредак не значи да Меркел пристаје на одустајање од данашње миграционе политике - канцеларка је још увек сигурна да она може да споји неспојиво. Односно, курс на јачање Европске уније, немачко законодавство о избеглицама и њихово масовно прихватање, а такође и сопствена власт - све то, потребно је Ангели Меркел. Такве намере немају дугорочну шансу - питање је само у томе колико канцеларка има још времена да следи правац којим је раније ишла.

        Суседи Немачке незадовољни су због „немачког магнета“ - јер три хиљаде избеглица које свакодневно стижу на немачку земљу пробија се преко њихове територије. Шенген се не може укинути, то би био најјачи ударац европском јединству које и без тога пуца.

        Канцеларка је у понедељак отказала одлазак на форум у Давос, а у уторак изјавила да „нико не може да се понаша тако као да може да се има јединствена валута без могућности релативно слободног преласка граница“ - односно, објаснила је да без отворених граница неће бити ни јединствене валуте.

        Јасно је да Меркел жели не само да очува Шенген и евро, него и да ради на даљој интеграцији ЕУ у којој ће Немачка постати искључиви лидер. Ипак, питање је каква ће то бити Немачка - ако се разводни са још неколико милиона миграната са Истока и Југа, онда то сигурно неће одговарати већини Немаца.

        Јер, већ сада анкете јавног мњења бележе да 60 -70% становништва подржава предлог CSU да се уведу квоте за избеглице, а више од 40% сматра да ће последице прилива избеглица бити углавном негативне, а не позитивне (38% мисли другачије).

        Три четвртине Немаца изјашњава се за неодложно доношење закона који би обавезивао придошлице да се придржавају основних вредности немачког друштва, али проблем је у томе што је то неспојиво како са данашњим курсом А. Меркел, тако и са још увек доминантном немачком политиком мултикултуралности. Тако проблем избеглица постаје само индикатор проблема самог уређења немачког друштва и државе - Немци треба да се определе какву Немачку (дакле, и какву Европу) желе да граде.

        Они за то формално имају изборе за Бундестаг који ће се одржати за годину ипо, али, без обзира на пораст популарности евроскептика (рејтинг Алтернативе за Немачку креће се од 8-9%) и на десет процената подршке Левичара и Зелених, избори 2017. неће уздрмати темеље. Сада је у Немачкој велика коалиција - CDU-CSU и SPD. Отприлике четвртина бирача припада SPD, а CDU-CSU подржава 40% и они, теоретски, могу лако да сачувају коалицију и после избора.

Бундестаг

        Ипак, то је у теорији, а у пракси, јасно је да ће у случају настављања данашње миграционе политике не само расти популарност опозиције, него ће се продубљивати неслагања и унутар коалиције која, заправо, треба још и да опстане до избора. Баварски премијер и лидер CSU већ је претио могућим изласком из коалиције са CDU, у руководству саме партије А. Меркел има не мало противника (на челу са министром финансија и њеним претходником у руководству CDU, Волфангом Шојблеом, који је недавно назвао „неискусном смучарком која је изазвала лавину“), а SPD не пропушта прилику да критикује канцеларку.

        Рејтинг А. Меркел почео је да пада у јесен и први пут су, током њених десет година на дужности канцелара, почела озбиљна разматрања њене оставке, при том, не према резултатима избора 2017., него превремено, односно, најмање што прети канцеларки јесте - претварање у функционера коме истиче мандат. Проблем А. Меркел је у томе што она не може да одустане од свог курса миграционе политике, а такво настављање удара и по њеној партији и по читавој немачкој елити. Ако Меркел крене са увођењем квота - то ће бити губљење образа и признавање сопствене грешке; ако и даље остане при своме - страдаће и рејтинг владајућих партија и рејтинг европске интеграције у коју је управо она уложила толико снаге.

        Иначе, сасвим је могуће да је канцеларка већ донела одлуку за себе да не иде на изборе 2017., и зато је не брине њен лични рејтинг, што, узгред, тешко да може да утеши не само CSU, него и сараднике А. Меркел у CDU. Теоретски, може да настане ситуација у којој ће се бундестаг 2017. наћи подељен на неколико фракција тешко спојивих не само у велику, него чак и у обичну коалицију - посебно ако се има у виду раније незамисливи, али сада не више немогућ раскол CDU-CSU. Укупно шест партија - CDU, SPD, CSU, Левичари, Алтернатива за Немачку, Зелени, још може да се врати и FDP - од којих ниједна нема већину, али зато постоје озбиљна неслагања са свима осталима.

        Сада сви чекају регионалне изборе јер ће се за два месеца одржати избори за покрајинске парламенте (Ландтаг). Ако CDU изгуби гласове, то ће бити додатни стимуланс за јачање пост-меркеловских тенденција и владајуће партије, као и трвења у „великој коалицији“ у целини.

        Сем тога А. Меркел има још две теме на које нема сагласност партнера - то су преговори о Трансатлантском партнерству које она жели да заврши пре истека председничког мандата Обаме, и санкције против Русије за чије укидање се залажу и у SPD и у CSU. Баварски премијер и лидер CSU, Хорст Зехофер, 4. фебруара доћи ће код Владимира Путина, а први човек SPD и вице - канцелар, Зигмар Габријел, сусрео се са председником Русије крајем октобра.

        Наравно, за сада се унутар немачке елите није формирала „завера“ против канцеларке, али нема сагласности ни у односу на то ко може бити наследник А. Меркел, а због тога што CDU-CSU немају већину у парламенту, преврат у партији сам по себи ништа не решава.  

        Несумњиво је да је А. Меркел током 10 година на дужности канцелара и 15 година руковођења CDU стекла огромно искуство у борби унутар елите, али како показује управо најновија немачка историја , никакви лични квалитети и заслуге не спасавају канцелара од губитка фотеље, при том, и без пораза на изборима. Довољно је сетити се како су остали без својих дужности Лудвиг Ерхард, Вили Брант и Хелмут Шмит. Стога не треба рачунати да ће немачки естаблишмент у било ком случају дати А. Меркел да као канцелар мирно седи до јесени следеће године - ако „канцеларин опече“ послаће га на давно заслужени одмор.

        За сада још није припекло - али приговори немачке елите Меркеловој поводом санкција, прекомерног атлантизма и миграционе политике постепено се комбинују у експлозивну мешавину која на крају чак и Ангели може да „поквари весеље“.

        Превела Ксенија Трајковић