Међу муслиманима се полако формира коалиција против саудијског вехабизма

ЗАХУКТАВА СЕ И „ПРЕПИРКА“ ИЗМЕЂУ РИЈАДА И ТЕХЕРАНА ОКО УПРАВЉАЊА МЕКОМ И МЕДИНОМ

• Ајатола Али Хамнеи оптужио Саудијце да су „мали и ништавни сатана“ који се плаши да „угрозе интересе великог сатане - САД“. Притом је нагласио: „Због деспотског понашања саудијских владара према гостима Бога, свет ислама треба да из корена ревидира проблем управљања двама светим местима и питање хаџилука“
• На то је врховни муфтија Саудијске Арабије Абдул Азиз ал Шејх изјавио да Иранци уопште нису муслимани, јер су „потомци зороастријаца“, и самим тим да имају непријатељски однос према муслиманима, „нарочито према сунитима“. Министар спољних послова Ирана Џавад Зариф поводом тих речи је оптужио духовно руководство Саудисјке Арабије за „исповедање неканонских религиозних ставова и повлађивање екстремизму“
• Крајем августа ове године у Чеченију је допутовало више од 100 верских исламских личности из 30 земаља - Сирије, Либије, Јордана, Велике Британије, Индије, Египта, УАЕ, Турске, Јужноафричке Републике и других земаља. Они су учествовали на Светској исламској конференцији „Ко су то следбеници суне?“. У завршном документу су у „заблуделе секте данашњице“ сврстали и вехабије или „салафије“

Пише: Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ

        ЈАВНА препирка између Техерана и Ријада око организовања хаџилука и управљања исламским светим местима, Меком и Медином, захуктава се.

        Оно што је почело као верски конфликт и деловало као нова епизода раздора између шиитског Ирана и вехабијске Саудијске Арабије, буквално у року од неколико дана претворило се у геополитички проблем.

        Подстицај томе дат је још првом изјавом врховног вође иранске Исламске револуције ајатолаха Алија Хамнеија, који је оптужио Саудијце, „малог и ништавног сатану“, да се плаше да „угрозе интересе великог сатане - САД“.

        Ајатолах је изјавио да Ријад ствара и наоружава „зле текфире“, због чега свет ислама раздиру грађански ратови, у којима се „убијају и рањавају невини и пролива крв у Јемену, Ираку, Леванту, Либији и другим земљама“.

         „Због деспотског понашања саудијских владара према гостима Бога, свет ислама треба да из корена ревидира проблем управљања двама светим местима и питање хаџилука“.

        После овога су у вербални рат почеле да се укључују друге снаге.

        Техерану је одговорио министар унутрашњих послова и председник Савета за политику и безбедност Саудијске Арабије, престолонаследник Мухамед бин Најеф. Он је покушао да сведе смисао Хамнеијеве изјаве на тезу о заштити безбедности ходочасника. Принц је изјавио да „краљевина неће дозволити настанак било чега што је у супротности са обредом ходочашћа, што може да угрози безбедност и поремети живот ходочасника, били то Иранци или неко други“.

        Притом је оптужио иранске ходочаснике да они сами желе да „политизују хаџилук“, користећи га као могућност „да прекрше учење Ислама узвикивањем парола“.

        Можда би се све на овоме и завршило, да врховни муфтија Саудијске Арабије Абдул Азиз ал Шејх није подигао степен полемике на нови ниво.

        Он је изјавио да Иранци уопште нису муслимани, јер су „потомци зороастријаца“, и самим тим да имају непријатељски однос према муслиманима, „нарочито према сунитима“. Након тога је министар спољних послова Ирана Џавад Зариф оптужио духовно руководство Саудисјке Арабије због „исповедања неканонских религиозних ставова и повлађивања екстремизму“.

        Та оштра дискусија водила се у светлу једног значајног догађаја у Грозном.

Учесници исламске конференције у Грозном

        Крајем августа ове године у Чеченију је допутовало више од 100 верских исламских личности из 30 земаља - Сирије, Либије, Јордана, Велике Британије, Индије, Египта, УАЕ, Турске, Јужноафричке Републике и других земаља. Они су учествовали на Светској исламској конференцији „Ко су то следбеници суне?“.

        Међу гостима, наводи портал On Kavkaz, били су врховни имам Египта шејх Ахмад ат Тајеб, муфтија Шауки Ибрахим Абдулкарим Муса Алам, ректор утицајног исламског универзитета Ал Азхар Ибрахим аль Худхуд, као и проповедник који се сматра потомком пророка Мухамеда Хабиб - Али ал Џифри, Саудијац.

        На конференцији су усвојени документи који разјашњавају ко може да се сматра сунитом.

        Учесници конференције су објавили да су прави муслимани само они који се у теологији придржавају учења школе калама (ашарити и матуридити), који се придржавају учења једног од четири мезхеба, а такође иду „путем моралног усавршавања, који су указали велики учитељи, пре свега имами суфија“. Остали се сматрају заблуделима, наводи се у фетви, сврставајући у такве „заблуделе секте данашњице“ - вехабије или „салафије“.

        По мишљењу информативне агенције Папског института за стране мисије Asia News, одлука Светске исламске конференције је „весник важних догађаја“. Међутим, Asia News сматра да само то неће бити довољно.

        Отац-језуита Самир Халил Самир, који се специјализовао за проучавање ислама, сматра да је фетва одговор на захтев који је председник Египта Абдул-Фатах Халил Ас Сиси изнео у децембру 2014. године у разговору са богословима утицајног сунитског универзитета Ал Азхар. Подсетимо, ас Сиси је тада позвао своје саговорнике да узму учешће у обнављању учења о исламу и реформишу своје наставне програме у складу са захтевима савремене епохе.

        Међутим, „развод“ између сунитског ислама и вехабизма мора бити јасније и оштрије изражен. Исламски политиколог Камел Абдерахмани истакао је у интервјуу Asia News да пажљива анализа за сада не даје основа да се говори о суштинској разлици између сунизма и вехабизма. Иза тога се назире алузија да рад у оквиру Светске исламске конференције треба да буде не само настављено, него и пооштрено, а такође потврђено и на другим нивоима - можда у фетвама универзитета Ал Азхар, чијег се мишљења приджавају многи у исламском свету.

        Почетком ове године стручњак за ислам са универзитета у Берну, Рајнхард Шулце, коментаришући заоштравање саудијско-иранског конфликта везаног за извршење смртне пресуде шиитском имаму Нимру Бакр ал Нимру од стране Ријада, говорио је о „распаду исламског света“. Међутим, он сматра да још увек постоји шанса да се заустави потенцијални сунитско-шиитски сукоб, пошто је, по његовом мишљењу, реалнији сукоб између шиита и „радикалног пуританског сунитског правца - вехабизма, који је постао доминантно учење у Саудијској Арабији и државна вероисповест“.

        Стога, уколико светска јавност изврши притисак на Ријад, укључујући, евентуално, и санкције, тада ће се појавити нада да ће се верски рат угушити у зачетку. У супротном последице могу бити несагледиве, и не само када је у питању Блиски Исток.

        Прикључење угледних сунита тој борби шиитског Ирана против вехабија из Саудијске Арабије још увек их, наравно, не чини савезницима Техерана и не сведочи о њиховој жељи да прекину старо непријатељство са шиизмом.

        За сада се може говорити о подударању тактичких циљева, иако се обе стране воде сопственим мотивима, од верских до геополитичких. Али, и таква чудна алијанса“ је способна да покрене многе процесе на Блиском Истоку, са свим његовим престројавањима и прекрајањима.