Људе у целом свету највише дели однос према глобализацији

СВА ЗАПАДНА МЕЈНСТРИМ ШТАМПА УСТАЛА ПРОТИВ БРЕГЗИТА И ДОНАЛДА ТРАМПА

• Занимљиво је да телевизор, који је био основни напредак у масовним комуникацијама у ХХ веку, није постао, упркос многобројним предвиђањима, убица ни биоскопа (заједно са филмском индустријом), ни штампаних медија. Али, зато је интернет близу да постане такав „убица“. Штавише, он је на информационом небу истиснуо чак и телевизор
• Недавни избори у САД - су јасан и убедљив доказ ове тврдње. Сви мејнстрим амерички медији су на страни Хилари Клинтон. ТВ-кутија је такође била њено гласило. Међутим, победио је Доналд Трамп
• Средином 2000-их, десила се последња и најстрашнија мутација штампе. Она је прешла страну у цивилизацијском сукобу. Не у таквом сукобу какав је био хладни рат - тада готово сви медији на Западу, у најмању руку, нису симпатисали СССР. Не, почетком XXI века цивилизацијски раскол дешавао се у свакој земљи на свету, у сваком граду и бирачком округу. Људе је делио однос према глобализацији
• А глобална елита је завела мејнстрим медије, обећавши им посебно, привилеговано место у будућем „дивном новом свету“. Тада је штампа начинила свој најстрашнији грех - она је објавила рат не само онима који су се супротстављали глобализацији, него чак и онима који су покушали да скрену пажњу на њене алармантне последице. Стога је на британском референдум о чланству у ЕУ штампа стала на страну Брисела, а на прошлим изборима у САД - на страну једне од најкорумпиранијих породица на Западу
• Тамо где је објављен својевремено „крај историје“, изненада је почела нова историја, узбудљива и фасцинантна. Захваљујући невероватним догађајима на Западу, у свет се поново вратила политика, политика жива и интересантна. И то није могло да не оживи медије у свим крајевима света

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

        БЕЗМАЛО 40 одсто Американаца верује да су Бела кућа, CIA и Пентагон ступили у контакт са ванземаљским цивилизацијама, али то не утиче ни на изборно понашање, чак ни на свакодневни живот људи. Зашто?

        Пре 202 године, 28. новембра 1814. године, у Лондону се десио значајан догађај. Новине The Times први пут су штампане уз употребу аутоматске штампарске машине на парни погон.

        Јединствена машина, конструисана по налогу британског листа од стране Фридриха Кенига и Андреаса Бауера, била је право инжењерско чудо. Омогућавала је до 2.000 отисака на сат. Управо захваљујући овом технолошком продору новине су постале масовни производ.

        У суштини, 28. новембар се може сматрати рођенданом средстава масовних информација.

        Раније су новине биле скуп производ, доступан само представницима елите. Са појавом брзих штампарских машина оне су постале доступне практично свима. У сиромашним британским школама читање и писање почели су да уче на старим новинама.

        Модерне ротационе штампарије раде тридесет пута брже од чеда Кенига и Бауера, и даљи напредак у том правцу тешко да ће бити потребан.

        Папир је - нестајући носач масовних информација. На његово место долазе дигитални симболи.

        Вести дана - нису мирис свежег штампарске боје, већ слике на екрану рачунара, таблета, смартфона.

        Занимљиво је да телевизор, који је био основни напредак у масовним комуникацијама у ХХ веку, није постао, упркос многобројним предвиђањима, убица ни биоскопа (заједно са филмском индустријом), ни штампаних медија.

        Али, зато је интернет близу да постане такав „убица“. Штавише, он је на информационом небу истиснуо чак и телевизор.

        Недавни избори у САД - су јасан и убедљив доказ ове тврдње.

        Сви мејнстрим амерички медији су на страни Хилари Клинтон. ТВ-кутија је такође била њено гласило. Међутим, победио је Доналд Трамп.

        И многи стручњаци истичу да су онлајн медији и друштвене мреже одиграли у овој победи заначајну улогу.

        Поента није, међутим, у модерним технологијама. У сваком случају, не само у њима. Класични медији - који и сами користе интернет и друштвене мреже - доживљавају озбиљну кризу поверења од стране просечног читаоца.

        И то је колосални проблем у западном свету који је у великој мери изграђен управо на поверењу према мајнстрим штампи.

        Штампа није просто била „седма сила“, заједнички информациони терен и платформа за размену мишљења између елите и народа. Она је важан део друштвеног договара западних демократија.

        Такозвана жута штампа, пропагандне публикације маргиналних политичких покрета, завереничка литература - сви они такође имају право на живот, али не контролишу јавност. Они су производ личне потребе, који не утиче на социјално прихватљиво понашање.

        То је као порнографија. Масован производ, али који не мења масовно понашање.

        Многи људи воле да погледају порниће, али нико са здравом памећу неће пројектовати њихову једноставну причу на реалност. Ниједан посетилац поликлинике не очекује од симпатичне медицинске сестре предлог за секс, „док нема никога“. А ако очекује - онда такав пацијент треба да се обрати не терапеуту већ психијатру.

        Али, зато мејстрим медији слободно сексуално понашање регулишу у великој мери. Толерантан однос према ванбрачном сексу, истополним везама и свакаквим полним контактима - је у великој мери продукт рада „поузданих“ медија.

        Холивуд и белетристика су такође дали свој допринос. Међутим, управо медији, допуштају и забрањују табуе и одређују друштвене норме.

        А главни посао штампе је - одвајање истине од лажи и фикције.

        Узмимо, на пример теорије завера.

        Неке од њих су веома интересантне и предмет су интересовања многих, понекад веома великог броја људи, али на основу њих нико не гласа, не мења посао, место становања и не иде на протесте.

        Све се мења када се једна од таквих теорија изненада покаже истинитом... то јест - када у њену корист сведочи један или више поузданих медија.

        Тада последице могу бити веома озбиљне. Владе падају, светски моћници одлазе иза решетака, а научне установе бивају посрамљене.

        Ово је невероватан друштвени феномен.

        Како анкете показују у истим тим Сједињеним Америчким Државама, скоро 60 одсто Американаца верује да влада прикрива тајну о НЛО. Скоро 40 одсто је убеђено да су Бела кућа, CIA и Пентагон ступили у контакт са ванземаљским цивилизацијама, али то никако не утиче ни на изборно понашање, ни на свакодневни живот људи.

        Зашто?

        Зато што те исте анкете показују да су испитаници убеђени - да ако је то истина, о томе би писао некакав The New York Times. А с обзриом да он то не пише, све је то бесмислица.

        Замислите за тренутак како се црта социопсихолошка слика: председник САД комуницира са рептилоидима, али то апсолутно није битно, јер о томе не пишу новине и не говори се на телевизији.

        И за дуго време овај део друштвеног договора остаје непоколебљив - јавност верује мејнстрим медијима који утврђују границе дозвољеног дискурса, а медији се, заузврат, обавезују да у такав дискурс укључе све оно што може бити значајно и важно за друштво.

        То, да ово правило више не функционише у западним демократијама, веома су јасно показали Brexit и избори у Сједињеним Државама.

        Гласачи су масовно деловали супротно медијским препорукама. Штавише, они нису веровали медијима у најважнијем питању - у одређивању шта је главни проблем земље и друштва.

        Нама се, можда, свиђа да гледамо како су морално пропали западни медији, али у суштини постоји опасност да се та чињеница прецени.

        Јер, са њиховим пропадањем је практично нестао канал кроз који се може емитовати глас разума. Ово може да звучи помпезно, али величину катастрофе тек треба да схватимо.

        У најстрашнијим тренуцима хладног рата, у мрачним данима макартизма и у периодима дубоких политичких криза тај глас се кроз The New York Times, The Washington Post, ABC, CBS, NBC, итд ипак чуо.

        Сада је код западног човека осећај, малтене, супротан - да је разум надвладало лудило управо зато што је нестало поверење у мејнстрим медије.

        Наравно, штампа је сама крива због тога.

        Она је почела да намеће своју тачку гледишта друштву, самим тим се претварајући из масовног комуникатора у масовног пропагандисту и васпитача - тачно у складу са учењима бољшевичког лидера Владимира Уљанова (Лењина).

        Медији су постали нека врста затвореног елитног клуба полубогова, који диктирају како-треба-живети.

        То је већ било кршење неписаног уговора са јавношћу, али још увек не и катастрофа. Док су медији остајали независни, чак и огрезли у гордост, они су како-тако служили за јавно добро, критикујући власт моћних и критички оцењујући све процесе који се дешавају у свету.

        Средином 2000-их, десила се последња и најстрашнија мутација штампе.

        Она је прешла страну у цивилизацијском сукобу. Не у таквом сукобу какав је био хладни рат - тада готово сви медији на Западу, у најмању руку, нису симпатисали СССР. Не, почетком XXI века цивилизацијски раскол дешавао се у свакој земљи на свету, у сваком граду и бирачком округу.

        Људе је делио однос према глобализацији.

        А глобална елита је завела мејнстрим медије, обећавши им посебно, привилеговано место у будућем „дивном новом свету“.

        Тада је штампа начинила свој најстрашнији грех - она је објавила рат не само онима који су се супротстављали глобализацији, него чак и онима који су покушали да скрену пажњу на њене алармантне последице.

        Стога је на британском референдум о чланству у ЕУ штампа стала на страну Брисела, а на прошлим изборима у САД - на страну једне од најкорумпиранијих породица на Западу.

        Без обзира шта говориле западне колеге, то је неизбрисива срамота.

        У XIX и XX веку слично понашање поједине листове је доводило до банкрота, до злогласног локоута редакције, до професионалне смрти новинара.

        Али, не и данас. Јер улози су веома високи.

        Резолуција Европског парламента о супротстављању руској пропаганди (а, у ствари - конкурентским медијима) и позив да се ограничи циркулација „лажних вести“ на друштвеним мрежама (у стварности - сваке непогодне информације) - све су то покушаји глобалистичке елите да победи у медијском рату. У рату, који је, у ствари, већ изгубљен.

        Не, није изгубљен од стране „Путинове пропаганде“, ни од ТВ-канала RT, чак не ни од „белих расиста“ који су наводно запосели Breitbart.com.

        Овај организам је изгубио од тешке неизлечиве болести. Отказује орган за органом, и ништа више не помаже.

        Немојте мислити да ја верујем да су руски медији изашли као победници из глобалне битке за умове, која је грмела целе прошле године.

        Већина домаћих листова и ТВ-канала ову је битку безбедно преспавала или је ратовала тамо, где није било никаквог непријатеља. Десиле су се потпуно парадоксалне ствари - са правца главне офанзиве скидане су целе армије и слате у позадину.

        Међутим, руска штампа је имала много среће. И ма колико чудно звучало, нама је поново помогло иностранство. Тамо где је објављен својевремено „крај историје“, изненада је почела нова историја, узбудљива и фасцинантна.

        Захваљујући невероватним догађајима на Западу, у свет се поново вратила политика, политика жива и интересантна. И то није могло да не оживи медије у свим крајевима света.

        А још чуднији тужни пример нас подсећа да на нешто, што ни у ком случају не смемо заборавити.

        Од 1814. године, у срцу феномена који се зове масовне комуникације, налази се мали човек са својим проблемима, радостима и надањима.

        И тај човек, иако често не разуме политичку замршеност, непогрешиво осећа лаж и ароганцију.

        Стога руска штампа мора искористити ову бесплатну лекцију, као што руска дипломатија мора искористи прозор могућности који се отворио са избором Доналда Трампа за председника САД.

        Превео: Срђан Ђорђевић