Лимонов: Плашљиви Французи су изборима само одложили свој дан Страшног Суда

МАКРОН ЈЕ САВ ВЕШТАЧКИ - ЕПРУВЕТНИ И СВЕТСКИ, КАО ДА ЈЕ ЗАЧЕТ

У БРАКУ ДВА БАНКОВНА РАЧУНА

Емануел Макрон са супругом

• Колико ли се само деструктивних снага нагомилало на територији Француске! Колико ли је опасних рана на њеном телу! Насмејани плејбој Макрон нема никакав значај у драми која се припрема
• Њега ће почистити вихорови моћних сила о којима ни он, а ни они који су му аранжирали победу користећи архаични систем гласања, ни појма немају
• Биће то вероватно овако: „мали бели (les petits Blancs, француска радничка класа) изгубиће наду да нешто за себе могу урадити путем избора и докачиће се са Арапима. А Макрон? Макрон ће негде побећи... Само посматрајте...

Пише: Едуард ЛИМОНОВ

        САМО што сам из Француске добио обавештење да се у Туру скупила гомила која узвикује „Марин! Марин!“ и ушла у физички сукоб са жандармеријом.

        Све изборне афише Емануела Макрона у том граду су поскидане и поцепане. Ти људи тврде да су сви гласали за Марин Ле Пен а да су резултати избора намештени за Макрона.

        Вероватно ће се изгаламити, разбити понеки излог и разићи (...)

        Да ли су француски изборни резултати штимовани или нису - не знамо. Зато, узмимо их како су објављени: Макрон - 65,82 осто, Марин Ле Пен - 34,18 осто.

        Ипак, подсетимо се прво резултата из првог круга у којем су четири кандидата - Макрон, Ле Пен, Фијон и Меланшон - подобијали (ако се сви проценти мало заокруже) по око 20 одсто гласова (...)

        Дан након избора, Француска је на тај начин била - расчетворена. Сваки од та четири кандидата имао је мање-више једнаке, али невелике шансе да постане председник Француске Републике.

        Да је Макронов ривал у другом кругу - уместо Ле Пен - био Жан-Лик Меланшон, нисам сигуран да би га Макрон победио јер је он до објављених 65,82 одсто дошао тако што је његовом проценту из првог круга (24 одсто) надодат 41 проценат бирача који су пожурили да се гласањем супротставе „фашизму“.

        Пошто је партија Национални фронт, коју предводи Марин Ле Пен, настала од крајње десног покрета - њу воле да представљају као „фашистичку претњу“. Ту партију је 1972. основао њен отац Жан-Мари Ле Пен као крајње десну. (А Меланшон нема репутацију „фашисте“ већ левичара, а против њих у Француској нема атавистичких предрасуда).

        Национални фронт настављају да сматрају крајње десном партијом и ево резултата: у другом кругу су сви навалили на њу са повиком који у политички заосталој Француској обједињује: „фашизам неће проћи!“.

        Нама нису потребни смоквини листови којима у Француској покривају своју политику. Хајде да их поскидамо.

        Лаж је да је Национални фронт крајње десна и фашистичка партија.

        Већ је 20 година како се бирачко тело Националног фронта изменило захваљујући два процеса у француском друштву: мондијализацији и деиндустријализацији. И усељавању у Француску јефтине неквалификоване радне снаге са севера Африке (Марока и Алжира).

        Доток миграната довео је до оштрог смањивања плата неквалификованим радницима-Французима, такозваним „petits Blancs“, - „малим Белцима“, како они сами себе називају. Бирачи Националног Фронта у 2017-ој су управо они - Les petits Blancs, - радничка класа. И незапослени.

        У прво време се и радничка класа играла мондијализације и гласала за Европу. Али су они који диринче, на крају, схватили да од Европе нису ништа добили, напротив - да им је Европа одузела раније благостање.

        Данас насиромашнији француски слојеви (les petits Blancs) користе Национални Фронт да би их чули.

        Они одавно немају довољно новца да живе у великим градовима. Зато не изненађује што је Ле Пен у Паризу освојила само око 10 одсто. Мали Бели живе по малим насељима где је живот јефтинији, па је Марин најбоље прошла у дубокој провинцији у коју се повукла радничка класа.

        Марин заслужује више јер - хтела она то или не - представља те још увек многобројне „мале Белце“.

        Макрон у суштини не заслужује 65 одсто гласова. Он заслужује оних 24 оје је добио у првом кругу. А додатних 41 одсто у другом кругу је добио захваљујући апсолутно трулом и застарелом изборном систему.

        Макрон припада класи нове буржоазије за коју је руска буржоазија - имајући себе у виду - смислила назив „креативна класа“.

        Француска „креативна класа“ зарађује око 6.000 евра месечно.

        Постоје подозрења да је у други круг намерно уведена Марин Ле Пен да би се Макрон домогао власти, да би могао да буде пласиран поклич „Зауставимо фашизам!“.

        Плејбој Макрон је туђи Француској много више него Национални фронт и њена кћерка Марин Ле Пен.

        Макрон је сав вештачки, он је епруветни и светски, као да је зачет у браку два банковна рачуна. Зато је у њему мало људског.

        Плашљиви Французи само су изборима одложили свој дан Страшног Суда. Али, он стиже.

        Колико ли се само деструктивних снага нагомилало на територији Француске! Колико ли је опасних рана на њеном телу!

        Насмејани плејбој Макрон нема никакав значај у драми која се припрема. Њега ће почистити вихорови моћних сила о којима ни он, а ни они који су му аранжирали победу користећи архаични систем гласања, ни појма немају.

        Биће то вероватно овако: les petits Blancs ће изгубити наду да нешто за себе могу урадити путем избора и докачиће се са Арапима. А Макрон?

        Макрон ће негде побећи...

        Само посматрајте.