Либија је у стању полураспада, централна власт постоји номинално

РУСКИ ЕКСПЕРТ ЗА СЕВЕР АФРИКЕ ВЕНИАМИН ПОПОВ О УЗРОЦИМА ТРАЈУЋЕ НЕСТАБИЛНОСТИ У ТРИПОЛИЈУ

• Пре неколико дана Киренаика је објавила да намерава да оснује сопствену националну нафтну компанију, а тамо се налазе главна налазишта. Пре тога фезанске власти изјавиле су да оснивају сопствену војску. То је „полураспад” зато што централна власт постоји номинално
• За две године Киренаика не успева да се договори са Триполијем, извршен је напад на амбасаду Русије, а бојовници су киднаповали либијског премијера. Како може тако нешто  да се деси? Централна власт нема полуге за притисак на сепаратисте. Племена су много јача, у најмању руку, имају сопствене добро наоружане војне формације
• Запад – пре свих, Француска и Британија – гледао је на Либију као на добар плен. Прво због њене јединствене нафте која је практично без сумпора па је не треба прерађивати. Друго, тамо је добра земља и најбогатија жетва на Блиском Истоку. Треће, Либија држи безмало две хиљаде километра Средоземног мора. Либија је због свега  била одличан ратни трофеј

         „ЛИБИЈА не може да живи у константној опасности – смањује се експлоатација нафте, а у вези с тим и приходи. Зато је потребно да се осигура безбедност и, као што пишу све арапске новине, ако власти не успеју да разоружају бројне наоружане одреде, земља ће се и даље распадати” – изјавио је за московски лист ВЗГЉАД дипломата Вениамин Попов, бивши руски амбасадор у Либији и директор за спољну сарадњу Фонда за подршку исламске културе.

ВЗГЉАД: Централне власти Либије дале су наоружаним групама три дана да напусте Триполи. Повинују ли се бојовници захтевима власти?

ПОПОВ: Можемо само да претпостављамо. Много оружја, које се налазило у земљи, запленила су племена и поједине групе и они сада покушавају да своје услове диктирају централној влади. Власт није умела да на одговарајући начин формира војску и полицију и зато је сада тешко рећи шта ће даље бити. Они који су започели то пушкарање, такозвани добровољци, Мисурати, започели су га зато што је убијен њихов вођа.

Тај догађај довео је до великог броја жртава, око педесет људи је убијено и више од четиристо рањено. У једном од квартова Триполија десио се прави покољ. Мисуратски устаници изјављују да ће за 72 сата напустити Триполи, али истовремено  и да ће опозвати своје представнике у највишем народном савету и у влади. Рекао бих да је то „период полураспада”.

 Пре неколико дана Киренаика је објавила да намерава да оснује сопствену националну нафтну компанију, а тамо се налазе главна налазишта. Пре тога фезанске власти изјавиле су да оснивају сопствену војску. То је „полураспад” зато што централна власт постоји номинално.

 Либија не може да живи у константној опасности – смањује се експлоатација нафте, а у вези с тим и приходи. Зато је потребно да се осигура безбедност и, као што пишу све арапске новине, ако власти не успеју да разоружају бројне наоружане одреде, земља ће се и даље распадати.

         ВЗГЉАД: Претвара ли се Либија у другу Сомалију? Постоји ли неки начин да се заустави цепање њене територије на засебне парцеле кланова?

         ПОПОВ: Толико је писано о томе да се Либија претвара или у Сомалију или у Авганистан, у земљу у којој командири на терену практично одређују живот људи. Све су то последице НАТО бомбардовања. Као јединствена држава Либија је постојала од 1951. г. и таква је била и у време краља и у време Гадафија. Сад су дошли бојовници и шта се десило са земљом?

         Прошло је две године и још увек не могу да успоставе ред. Сем саме Либије, практично је поцепана на два дела још и суседна држава Мали. Директна последица тих операција је и настајање жаришта напетости од Алжира до Сомалије. То се шири као болест и тешко је рећи које ће земље још захватити.

         Политичари су морали не само да руководе него и да размишљају о резултатима свог деловања, да покушају да предвиде могући развој догађаја. За догађаје који се одвијају у много чему кривицу сносе Енглеска и Француска

         Американци сада покушавају да сазнају ко је убио њиховог амбасадора и друге дипломате, за информацију о томе нуде десет милиона долара и још увек ништа не могу да нађу, а прошло је више од годину дана. У наше време војна инвазија не доноси добро, не може се у двадесет првом веку деловати методама деветнаестог.

         ВЗГЉАД: Могу ли се упоредити снаге националне армије и различитих командира на терену, укључујући и бројност и наоружање?

         ПОПОВ: „Добровољци Мисурати” имају тешко наоружање, арсенал који је припадао трупама пуковника Гадафија. Није случајно да се још увек либијско оружје налази у Сирији где га користе „опозиционари”. Сада се не зна ко је, заправо, тамо јачи.

         Да је имала могућности, централна власт би одавно протерала бојовнике који господаре по регионима Либије. А ако у Бенгазију оснују своју нафтну компанију, сасвим је логично да ће они одбити да снабдевају Триполи. Шта ће њима централна власт?  Све су то озбиљни кораци ка коначном распаду. Многи Либијци су бежали од рата у иностранство, у суседне земље и може се рећи да реална армија не постоји.

         ВЗГЉАД: Имају ли либијске власти неку могућност да спрече енергетски колапс? Да ли је могућ конфликт великих размера између Бербера, који контролишу либијска налазишта, и националне армије?

         ПОПОВ: Бербери су различита племена, они имају другачије националне заједнице. Ја сада не бих употребио реч „колапс”, нико не жели у потпуности да заустави добијање нафте, они једноставно хоће да присвоје део профита за себе То је опасан пут, један од оних који доводе до распада земље.

         За две године Киренаика се није договорила са Триполијем, извршен је напад на амбасаду Русије, а бојовници су киднаповали либијског премијера. Како може тако нешто  да се деси? Централна власт нема полуге за притисак на сепаратисте. Племена су много јача, у најмању руку, имају сопствене добро наоружане војне формације. Шта ће даље бити – тешко је рећи. Многи предлажу да се одрже нови избори да би се основала нова, енергичнија и способнија власт.

         ВЗГЉАД: Да ли је било могуће све то спречити? Например, је ли био могућ компромис између Гадафија и устаника 2011. године? Зашто Запад није подстицао устанике на национално помирење?

         ПОПОВ: У почетку је било много покушаја да се постигне договор. Многи су, рачунајући и арапске земље, покушавали да посредују између устаника и власти Гадафија. То су били како специјални представници као, например, из Јордана, тако и друге мисије које су улагале одређене напоре, као што су представници Афричког савеза. Било је и Европљана који су лично познавали Гадафија. Ја мислим да је Запад, пре свега Енглеска и Француска, сматрао Муамера Гадафија за веома непожељног партнера који је претио многим раскринкавањима и другим непријатностима. За њих је решење да га уклоне било довољно прихватљиво.

         Када су се Гадафијеви тенкови приближавали Бенгазију НАТО авиони су бомбардовали те колоне, а по свему судећи - баш пре тога Гадафи је хтео да покуша да преговара са устаницима. Он им је нудио сопствене зоне и остало, али највероватније да западне земље то нису желеле.

         Они су сматрали Либију за добар плен, за јединствену земљу. Као прво, због јединствене нафте, практично без сумпора, коју не треба прерађивати. Друго, тамо је добра земља и најбогатија жетва на Блиском Истоку. Треће – скоро две хиљаде километра Средоземног мора, односно перспективе за развој су веома добре, рачунајући и древне историјске споменике у унутрашњости земље. Либија је била одличан ратни трофеј.

         Превела

         Ксенија Трајковић