Украјина као да се спрема да донесе „закон о вечитом рату“

ПРЕДСЕДНИК ПАРЛАМЕНТА НОВОРУСИЈЕ: СА КИЈЕВСКИМ НАЦИОНАЛИСТИМА - НЕМА ДОГОВОРА!

Пише: Олег ЦАРЈОВ, председник парламента Новорусије

• Кијевска власт не дозвољава никоме да је помири са Донбасом
• Али, с друге стране, званично објавити да се Мински споразуми неће реализовати, па поћи у напад на Донбас - то би значило показати се агресорима у очима Европе која, са своје стране, тражи како да се макар делимично помири са Русијом
• Донбас је већ направио разне уступке Кијеву, али су сви - и разумни и проблематични - нажалост бескорисни. Украјински посланици су у стању - буде ли потребно - да сроче и специјални закон о немогућности закључивања мира. Закон о вечном рату

        УКРАЈИНА чини све што може да Мински споразуми никада не буду преточени у стварност.

        Сасвим недавно су Доњецка и Луганска Република, како је и било договорено у Минску, заказале за јесен своје локалне изборе.

        И, из Кијева је одмах уследио одговор.

        У Врховној Ради се појавио нацрт закона под бројем 2258а који су иницирали посланици партија Баткившћина, Самопомоћ и Радикална партија, а са њима потпредседница парламента Оксана Сироид.

        Смисао тог закона је - забрана одржавања локалних избора на „окупираним територијама“. Тај „документ“ је истовремено уперен и против двеју народних република и против оних украјинских званичника који би можда ипак могли покушати да реализују мировне иницијативе.

        Мотиви националиста су разумљиви.

        Споразуми потписани у Минску неумољиво воде ка томе да Кијев мора признати ДНР и ЛНР, па макар то признање било у форми „посебног система самоуправе у појединим областима“, али од тога ипак не може побећи.

        За иницијаторе је неподношљива и сама идеја - макар и таквог - помирења (да се и не говори о интересима њиховим америчких ментора).

        Али, с друге стране, званично објавити да се Мински споразуми неће реализовати, па поћи у напад на Донбас - то би значило показати се агресорима у очима Европе која, са своје стране, тражи како да се макар делимично помири са Русијом.

        Зато се украјински националисти врпоље и покушавају да не дозволе успостављање мира, мада тако да се рат такође не објављује.

        Дакле: избори морају бити заказани, али притом морају бити - забрањени.

        Дакле: посебни статус Донбасу мора бити дат, али само после одласка „окупатора“ (а за њих су „окупатори“ сви који нису са њима сагласни).

        Дакле: Украјини је потребан мир, али се у пракси чини све да би и даље трајао рат.

        У свему има много, заиста много бесмислене демагогије.

        Са своје стране, Донбас је за протеклих годину дана чинио све могуће да избегне нову етапу конфликта.

        Понекад је руководство двеју република - желећи мир - чак радило и оно што је изазивало недоумице код њихових бирача.

        На пример, било би интересантно сазнати шта мисле становници Дебаљцева о изјави Дениса Пушиљина који је управо изјавио да је немогуће одржати изборе у Дебаљцеву - само зато што је тај град у септембру био у саставу зоне одговорности украјинских снага.

        Сви ови и овакви уступци - и разумни и проблематични - нажалост су бескорисни.

        Кијевска власт не дозвољава никоме да је помири са Донбасом.

        Уверен сам да су посланици Баткившћине, Самопомоћи и Радикалне партије - буде ли потребно - у стању и да сроче специјални закон о немогућности закључивања мира. Закон о вечном рату.

        Јер, док су они на власти - компромиса неће бити.