Клинтонова у Мисурију: Хоћу победу у свим државама да црни мајмун не помисли да га се бојим

ПРЕДСЕДНИЧКА КАМПАЊА ИЗБАЦИЛА НА ПОВРШИНУ СУКОБ У ВРХУ ДЕМОКРАТСКЕ ПАРТИЈЕ

Хилари Клинтон

• Уочи другог суперуторка председник САД Барак Обама дао је интервју листу „Атлантик“ у којем је јавно погазио концепцију спољне политике Хилари Клинтон. Изјавио да се поноси тиме што 2013. није дозволио бомбардовање Асадове Сирије и самим тим демонстрирао своју доктрину спољне политике САД која је добила назив „Не чинити прљаве глупости“
• Одмах је постало је јасно да ови амерички избори неће проћи без компоненте - силе, а Берни Сандерс, који је са Обамом у пријатељским односима, у последњим интервјуима прилично отворено је алудирао супер-делегатима да подржавајући Клинтоновој - помажу криминалцу да избегне правосуђе и да реализује државни преврат
• Изгледа да су Обамини емисари потом стигли до држава Јута и Ајдахо и објаснили изборним комисијама да демократски прајмериз - није седељка демократских бирократа већ начин за остваривање континуитета државне власти у САД. Након тога је Сандерс у Јути добио 80% гласова, у Ајдаху 78%, а она остатак - што отприлике одговара стварној популарности Хилари Клинтон
• Она на све начине помаже републиканцима да за свог председничког кандидата не изаберу Доналда Трампа, али њихов врх почиње да све више размишља како ће на то гледати десетине милиона Американаца који су гласали за Трампа, утолико пре што та варијанта готово гарантује улазак Клинтонове у Белу кућу, а њу отворено мрзи већи део републиканаца који ће сигурно оптужити естаблишмент због издаје. Последице нису предвидиве јер већина Американаца неће поверовати да је Клинтон, у случају да победи, да је поштено добила изборе

Пише: Александар БРОДСКИ

        ДОК је прошле недеље читав свет пратио Трампове победе, током другог суперуторка у САД десили су се веома симболични догађаји на демократским предизборима у Сент-Луису и Мисурију где је током бројања гласова Берни Сандерс дуго времена водио са малом разликом, а онда се Хилари Клинтон одједном нашла испред њега. Међутим, када су у централну изборну комисију стигли подаци са последњих изборних јединица испоставило се да су Берни Сандерс и Хилари Клинтон добили једнак број гласова, са разликом од једва 0,1%. При том је Хилари, ипак, победила!

        Слична ситуација била је у Илиноису, родном крају Клинтонове, али је она у тој држави од самог почетка водила са малом разликом и на крају престигла Сандерса за свега два делегата за конгрес странке који ће одлучивати о номинацији за председника САД.

        Ствар је у томе што је држава Мисури постала симбол терора оних који су у САД дошли на власт после Трумановог државног преврата, а сада вуку Хилари Клинтон у Белу кућу. Симбол терора против народа САД који се „осмелио“ да 1940. гласа за Франклина Делано Рузвелта, што је САД и учинило једним од оснивача антихитлеровске коалиције.

        Ти људи су управо у Мисурију демонстративно изазвали неуспех Рузвелтових социјалних програма након што су мало кориговали финансијско-архитектонске планове великог америчког архитекте Миноруа Јамасакија. На крају се Пруит Игоу, један од првих региона социјалног стамбеног простора за тамнопуте раднике, који су дошли у Сент-Луис у време и уочи рата да раде у фабрикама наменске производње, показао неприкладним за становање и постао зона апсолутне доминације наркотика и младих бандита.

        Уочи другог суперуторка председник САД Барак Обама дао је интервју листу „Атлантик“ у којем је јавно погазио концепцију спољне политике Хилари Клинтон, која је дотад успешно наметана читавом свету. Он је изјавио да се поноси тиме што 2013. није дозволио бомбардовање Асадове Сирије и самим тим демонстрирао своју доктрину спољне политике САД која је добила назив „Не чинити прљаве глупости“.

        Овим интервјуом он је отворено објавио рат свом бившем државном секретару и многи су очекивали да ће се Хилари Клинтон уплашити и зауставити своју изборну машину. Међутим, она је очигледно у последњем тренутку, ипак, телефонирала у Мисури и темом обраћања изазвала скандал: „Ја хоћу ову државу! Ја данас хоћу све државе, до последње, да тај црни мајмун не би помислио да га се плашим!“.

Сандерс са Обамом

        Одмах је постало је јасно да ови амерички избори неће проћи без компоненте - силе, а Берни Сандерс, који је са Обамом у пријатељским односима, у последњим интервјуима прилично транспарентно је алудирао супер-делегатима да подржавајући Клинтоновој - помажу криминалцу да избегне правосуђе и реализује државни преврат.

        У уторак су Обамини емисари очигледно стигли до држава Јута и Ајдахо и објаснили изборним комисијама да демократски прајмериз - није седељка демократских бирократа већ начин за остваривање континуитета државне власти у САД. Након тога је Сандерс у држави Јута добио је 80% гласова, а у Ајдаху 78%, што отприлике одговара стварној популарности Хилари Клинтон. То је први пут било јасно у држави Мичиген где је, упркос свим анкетама, Сандерс зауставио почетни победнички ход Клинтонове.

        Истовремено, управо у Мичигену се показало да се испитивања јавног мњења подешавају према унапред задатом резултату који се у Мичигену променио у последњем тренутку када је за неколико дана више од сто хиљада грађана те државе потписало петицију са захтевом да се ухапси Бил Клинтон због кршења изборног закона и Бог зна колико још хиљада грађана из других држава, иако на то нису имали право.

        На републиканским изборима наставља се борба „аутсајдера“ Трампа и Круза са последњим преосталим представником естаблишмента - гувернером Охаја Џоном Кејсиком.

        Своју изборну кампању Трамп је концентрисао на Аризону дајући Јуту Крузу, очигледно по договору који су постигли у октобру. Победник предизбора у тим државама преузима све делегате државе, а пропорција делегата у њима отприлике одговара популарности Трампа и Круза, што још једном потврђује да такав договор постоји.

        Теоретски, таква тактика омогућава Трампу да у првом кругу сакупи потребни минимум и да осујети план естаблишмента да украде његову победу помоћу обједињавања такозване вођене конвенције Републиканске партије.

        Ради се о томе да Трамп сада има 739 гласача док за номинацију у првом кругу он треба да сакупи најмање половину од укупног броја гласача. Односно, у преосталим државама он треба да сакупи још најмање 496, а у њима ће укупно бити изабрана 944 делегата за конгрес републиканаца који ће одлучивати о номинацији.

        Зато Трамп у преосталим државама мора да добија просечно 53% гласова и то би било више него реално када би му остао само један супарник. Ипак, настављајући кампању Кејсик донекле повећава број гласова без обзира што нема шансе за победу на класичан начин, а када се бројање сведе на појединачно, онда ти гласови могу да имају одлучујућу улогу.

        Ако Трамп не сакупи збирно 1237 гласова, ако заостане макар и за један глас, онда, по закону, на конвенцији гласачи могу да гласају за било кога. Поред осталог могу да гласају за председавајућег конгреса, Пола Рајана, који је 2012. требало да постане потпредседник администрације Мита Ромнија да се тада на Источну обалу САД није обрушио ураган „Сенди“.

        Уопште, кључ за разумевање садашњих избора налази се у кампањи 2012., када је Барак Обама избацио Била Клинтона из своје кампање након што је он на предизборном митингу демократа дошао као Обамин повереник и почео да описује заслуге кандидата републиканаца Мита Ромнија. Али, то још није ништа, будући да је турски председник Ердоган саопштио 15 минута пре почетка првих тв-дебата да је сиријска артиљерија гађала турске градове и да он захтева да се активира 5. члан Статута NATO-а. Стога је изузетни говорник, Барак Обама, изашао на тв-дебату мислећи да је Трећи светски рат већ почео и тако изгубио дуел са инертним Ромнијем који је очигледно био спреман за такав обрт догађаја и навикнут да лаже без икаквих ограничења рачунајући да Обама неће моћи да се сконцентрише и раскринка лажи.

Мит Ромни

        После тих тв-дебата Обама није успео да се опорави, а испитивања јавног мњења недвосмислено су показивала да ће он у дуелу са Ромнијем изгубити председничке изборе, све док му ураган „Сенди“ није пружио могућност да се покаже као талентован лидер који интересе земље ставља изнад интереса партије. Он је посебно подржао гувернера - републиканца Криса Кристија у борби са поплавама у Њу-Џерсију и експедитивно му ставио на располагање резерве федералне владе. То је омогућило гувернеру Њу-Џерсија да веома ефикасно организује спасилачке операције у држави која је више од других страдала од урагана „Сенди“. При том су управо коментари Криса Кристија о Бараку Обами учинили да Обама постане председник, а он је сада Трампов помоћник.

        То чини Криса Кристија једним од малобројних канала који повезују Трампа са Обамом у њиховој борби са Хилари Клинтон и Митом Ромнијем.

        Ердоганова улога у председничкој кампањи 2012. омогућава да се схвати повезаност његових наређења, која су могла испровоцирати прави светски рат, са позивима Хилари Клинтон да се уведе зона забране лета изнад Сирије и да се обарају руски бомбардери који су, наводно, улазили у ваздушни простор Турске о чему је она говорила у интервјуу PBS.

        Сем тога, та улога омогућава да се схвати шта чека свет ако естаблишмент Републиканске партије успе да организује вођену конвенцију у Кливленду и зашто турски брод који превози расути терет удара у носаче моста преко Керченског залива у тренутку кад читав свет жали за погинулима у Бриселу.

        Нема сумње да је управо Хилари Клинтон организовала горе поменути наступ Била Клинтона и говор Ердогана уочи тв-дебата и да сада организује „вођену конвенцију“ републиканаца у Кливленду.

        У таквој ситуацији естаблишмент републиканаца, наравно, рачуна да љубазно разговара са делегатима на конвенцији у Кливленду, али све више њих постепено почиње да размишља о томе како ће на резултате тих разговора гледати десетине милиона Американаца који су гласали за Трампа, утолико пре што та варијанта готово гарантује избор Хилари Клинтон, а њу отворено мрзи већи део републиканаца који ће сигурно оптужити естаблишмент због издаје.

        Последице тих поступака нису предвидиве, утолико пре што већ сада већина Американаца не верује у искреност Хилари Клинтон, а посебно што у случају да победи, они никада неће поверовати да је она поштено добила изборе.

        Уз то, присталице Сандерса нису спремне да признају њену победу часном, чак у већој мери него републиканци, посебно након што је она пред камерама демонстрирала своје презрење према духу закона и органску неспособност да искрено одговори макар на једно питање. А када су је директно питали - да ли је некад лагала амерички народ - њено понашање док је на то одговарала толико је изненадило Американце да је њихово поверење према њој једноставно престало да постоји.

        У таквој ситуацији, амерички народ који енергично подржава Трампа и Сандерса, показује се де-факто као савезник руског народа који се бори са бауком нацизма у Украјини и канибалима у Сирији који свој сатанизам прикривају исламистичком јереси и уништавају традиционални ислам.

        То са своје стране наводи на сећање на 1940. годину када су Американци за председника САД изабрали Френклина Делано Рузвелта, што је учинило амерички и совјетски народ савезницима у борби са хитлеровском Немачком. А садашње савезништво, упркос различитим мишљењима, које се неочекивано појавило, наводи нас да се поново запитамо: како се десило да су два народа који су сломили нацизам, постали непријатељи после победе очигледног пакла на земљи и какви су избори у САД потребни Русији у 2016. години.

        Превела Ксенија Трајковић