КАЗАКОВ: Путинови последњи потези показују да он верује у устаничку армију југоистока

РУСКИ ЛИДЕР, КАО И ОБИЧНО, НАПРАВИО НЕ САМО ИСПРАВАН, ВЕЋ И БЛАГОВРЕМЕНИ ПОЛИТИЧКИ КОРАК

• Експерт за југоисток бивше Украјине Александар КАЗАКОВ: Украјинској казненој армији у распаду (али и даље армији!) супротставља се Армија југоистока на којој су казнене експедиције већ поломиле толико зуба да ускоро неће имати чиме да угриза.  Зато је сада далеко паметније пружати материјално-техничку и сваку другу подршку растућој добровољачкој армији него наставити са претњама Кијеву оружаном интервенцијом

         МНОГЕ је – и у Донбасу и у Русији – у први мах збунило и учинило незадовољним стављање ван снаге одлуке горњег дома руског парламента која је Владимиру Путину давала мандат да, у случају потребе, пошаље војску у Украјину.

         Појавила су се страховања да Москва руски југоисток Украјине „пушта низ воду”, „одбацује”, „напушта”.

         Паника је ипак изостала. Захвљаујући и овој анализи политиколога и експерта за проблеме југоистока бивше Украјине Александра Казакова.

         „Сви су од самог почетка знали да Русија неће слати војску. Зашто онда не укинути одлуку као политички аргумент у разговорима са Европом у коју је Путин убрзо потом отпутовао?

         Поготово што су нам аргументи потребни у нашој, за сада невојној борби са САД која се, на европском тлу, наставља. У ситуацији када полако почињемо са враћањем позиција.  

         Шта је суштина „одлуке од 1. марта”? Зашто је она била донета?

         Зато што је украјинска армија почела казнену операцију на југоистоку, а против казнене армаде (подвлачим армаде) борила се тада шачица добровољаца.

         У случају да је казнена експедиција Укра (устанички израз за Украјинце који подржавају кијевску хунту) почела масовна етничка чишћења – а да ли данас има оних који верују да то није било могуће? Русија би била дужна да пошаље мировни контингент и заустави избезумљене бандеровце.  

         А какво стање имамо данас?

         Украјинској казненој армији у распаду (али и даље армији!) супротставља се Армија југоистока на којој су казнене експедиције већ поломиле толико зуба да ускоро неће имати чиме да угриза.  

         Укидање „одлуке од 1. марта” говори само да је Русија признала борбену способност добровољачке армије Југоистока.

         Зато је сада далеко ефикасније (и политички сврсисходније) пружати материјално-техничку и сваку другу подршку растућој добровољачкој армији него наставити са претњама оружаном интервенцијом Русије Кијеву.   

         Све у свему, Путин је, као и обично, направио не само исправан, већ и благовремени политички корак.

         У започетим консултацијама између Кијева и ДНР/ЛНР, Русији је боље да буде посматрач него учесник. А још боље јој је да буде снажан гарант да ће бити поштоване обавезе (које буде преузео званични Кијев). Ако консултације пропадну и оружана борба буде настављена, тек тада ће Русија моћи да југоистоку пружи далеко већу подршку уколико сама буде имала мање проблема и слабих тачака у својој борби против Запада”.

       Г. Шимпрага