Калифорнија тешко да ће успети да се отцепи од САД, али неки увелико раде на томе

УМЕРЕНИЈИ ЖЕЛЕ ДА ИМ БУДЕ ПРИЗНАТО БАР ДА СУ ПОСЕБНА НАЦИЈА - КАЛИФОРНИЈЦИ

• После победе Доналда Трампа левичарски колеџи спустили су америчку заставу на пола копља. Затим су палили заставе. А сада су екстремни колеџи одлучили да забране америчку заставу уопште и самим тим „прогресивни“ кажњавају „патриоте“ због онога што се десило. Раскол је очигледан
• Дневни лист Lоs Angeles Times: Сутрадан после избора многи су изашли на улице са натписима: „Калифорнија је нација, а не држава“. Чак 13.000 добровољаца кренуло је да прикупља потписе за петицију о изласку из састава САД. Замисао је да се Калифорнија (можда и суседне државе - Орегон и Вашингтон за које би се вероватно изјасниле „за“) одвоје од Сједињених Држава Америке. Главни разлог је то што је Калифорнија одбацила Доналда Трампа већином гласова од око 62%
• Присталице одвајања најчешће указују да је економија Калифорније шеста у свету (по обиму БДП - око 2.496 билиона долара у 2015., према подацима ММФ - можда пета, ако се придодају Орегон и Вашингтон). Још тврде да ће њихова држава бити главни актер у светској трговини, посебно у пољопривреди и технологијама
• Новинар Дилан Париси један је од антитрамповаца који се противи напуштању САД. На страницама Daily Nexus упозорава: „Као калифорнијски либерал из околине Сан-Франциска, после избора био сам поносан на своју државу, а нова земља Калифорнија, изгледа ми као моје место за живот. Ја нисам економиста, нисам ни антрополог, али могу да видим да излазак из састава Сједињених Држава може да означи побољшање за посебну државу. Али, без обзира на то - не намеравам да убеђујем да треба ићи према Calexit“
• На контрастрани је један од аутора идеје о изласку из савеза држава - бизнисмен и један од оснивача Hyperloop (пројекат вакуум воза понуђен 2012.) Шервин Пишвар. Он је већ изјавио да жели да помогне Калифорнији да се одвоји од Сједињених Држава и председника Доналда Трампа. Чим су се завршили избори саопштио је да започиње легалну кампању за претварање Калифорније у независну нацију. Пишвар је изјавио да је за независну Калифорнију смислио ново име: Нова Калифорнија - New California

Пише: Елена ХАНЕНКОВА

        БИТИ изван себе - није добар начин за излаз из настале ситуације. Међутим, људи у Калифорнији као да не мисле тако, многи и не размишљају нарочито о будућности. Велике одлуке у стању афекта - нису добра тактика…

        Становништво те државе, активни борци за слободу, често су „придошли“ вундеркинди свих боја из разних крајева света. Они се сада понашају као тинејџери који су после учињених несташлука „покупили своје прње“ у чисте торбе и планирају ноћно бекство од родитеља.

        А шта је са сећањима очева, грађанским ратом, ратовањем дедова за независност и укидање ропства? - Сада је све заборављено: „дошао је шовиниста Трамп и отима нам…“ - само - шта им тако животно важно Трамп отима готово нико од њих не може јасно да дефинише.

        Они колутају очима и кроз зубе процеде: „Он није наш председник и готово!“ Ипак, какав ће бити силиконски „хипи-јапи“ рај у реалности?

        После победе Доналда Трампа левичарски колеџи спустили су америчку заставу на пола копља. Затим су палили заставе. А сада су екстремни колеџи одлучили да забране америчку заставу уопште и самим тим „прогресивни“ кажњавају „патриоте“ због онога што се десило. Раскол је очигледан.

        Он се дешава наочиглед свих: етички и вредносни. Тешко је веровати да су управо прогресивне-демократе сада заостале за политичким процесом у својој сопственој земљи.

        Републиканци већ одавно не „размахују цревном кошуљом“ и не вичу да су „дедови ратовали“. Они само желе да изграде своју земљу за своје потребе и стављају национални приоритет изнад сведозвољености.

        Међутим, деца новог миленијума желе да живе другачије, да имају посебну кућу и да се одвоје од родитеља и то је нормално. Али, шта ће то значити за државно уређење Сједињених Држава? - Шта је то? Сепаратизам или право нације на самоопредељење? Ако је нација - социјално - економско, културно - политичко и духовно заједништво са сопственом етиком, онда нема проблема на путу за ружичасту будућност. А ако је етничко заједништво? Проблем је у томе што је овај појам прилично расплинут, посебно ако се узме у обзир младост америчке нације где се такав проблем по свој прилици појавио први пут.

        Једно је јасно - гневним житељима Калифорније не недостаје страственог заноса…

        Становништво државе разљутило се због резултата председничких избора. Протести су се појавили готово у свим великим градовима и у многим универзитетским удружењима. Недавно је Сенат Калифорније објавио саопштење и обећао да ће чинити све што је у његовој моћи да одбаци сваки покушај федералног мешања у политику Калифорније. Хештаг - #notmypresident (није мој председник) појавио се код многих становника Калифорније и у Орегону у првим сатима после избора. И не чуди што је та енергија покренула машину под називом Calexit - покрет за излазак из састава земље.

        „Сутрадан после избора многи су изашли на улице са натписима: „Калифорнија је нација, а не држава“. 13.000 добровољаца кренуло је да прикупља потписе за петицију о изласку - објавио је дневни лист Lоs Angeles Times.

        „Замисао је у томе да Калифорнија (можда и суседне државе - Орегон и Вашингтон за које је вероватније да би се изјасниле „за“) треба да се одвоје од Сједињених Држава Америке. Главни разлог је - чињеница да је Калифорнија одбацила Доналда Трампа већином гласова од око 62%, што је највећа разлика у поређењу са било којом другом државом, као и то што се идеје огромне већине (скоро 40 милиона становника Калифорније) не подударају са идеалима осталог дела земље.

        Наравно, идеја о изласку за Калифорнију није нова (да и не говоримо о Тексасу који откад је ушао у САД покушава да се одвоји). Постоје организације као што је „yescalifornia.org“ које стичу свој политички капитал на обичним људским осећањима несигурности и панике (треба рећи и веома успешно) и шире информације о одвајању преко друштвених мрежа.

        Покрет је постепено стекао популарност и поверење, а велике националне информативне агенције размишљају о томе како ће конкретно изгледати Calexit.

        Упркос томе, сада је „излазак“ мало вероватан; биће потребни не само гласови бирача на референдуму у Калифорнији, него и амандмани на Устав. Сем тога, пре него што размотре дугорочне могућности становници Калифорније трба да почну од најважнијег питања - „Да ли ми заиста желимо да се одвојимо?“

        Треба почети од тога да би Калифорнија била једна од најнеобичнијих од свих земаља. Сетите се еколошке „утопије“, социјалне и медицинске помоћи. Сетите се LGBTQ и расног/верског уточишта мањина. Независна Калифорнија биће „претрпана“. А многи њени житељи сматрају да би одвајање од Федерације дало Калифорнији могућност да у потпуности реализује свој потенцијал.

        Присталице одвајања најчешће цитирају размере економије Калифорније. То је по величини шеста економија у свету (по обиму БДП - око 2.496 билиона долара у 2015., према подацима ММФ - можда пета, ако се придодају Орегон и Вашингтон). Њихова држава биће главни актер у светској трговини, посебно у пољопривреди и технологијама. Независност Калифорније пружиће јој могућност да „успоставља своја сопствена правила у трговини, која одговарају њеним јединственим економским условима, као и да контролише начин управљања својим ресурсима на локалном нивоу“ - пише новинар Дилан Париси на страницама Daily Nexus.

        Он истовремено упозорава: „То је стандардни сет заблуда којима се руководе сви новопечени „сепаратисти-индивидуалисти“. Међутим, такви говори пре подсећају на пароле пацова који беже са брода на фиктивни бал. Други аргументи у корист одвајања укључују квалитативне реформе државних школа путем одустајања од федералних услова у области образовања и у расподели новца (као и могући прекид традиције верског учења о стварању света), могућност да се изађе на крај са изазовима имиграције због чега је, како им се чини, неопходно да се ослободе од текуће правне и пореске политике и апсурдних војних расхода који приморавају Сједињене Државе да константно живе у дуговима.

        Као калифорнијски либерал из околине Сан-Франциска, после избора био сам - наставља Париси - поносан на своју државу, а нова земља Калифорнија, изгледа ми као моје место за живот. Ја нисам економиста, нисам ни антрополог, али могу да видим да излазак из састава Сједињених Држава може да означи побољшање за посебну државу која тежи јединственој социјално-економској политици. Али, без обзира на то ја не намеравам да убеђујем да треба ићи према Calexit. Спреман сам и да објасним због чега.

        Прво, као што сам раније већ поменуо, Доналд Трамп је у Калифорнији добио 33% гласова, а то значи да је отприлике четири милиона људи било довољно очарано њиме да на дан избора дођу на бирачка места ради конзервативног кандидата, иако су знали да ће он, свеједно, изгубити у овој држави. Те људе је лако и једноставно суочити са чињеницом, али ми треба да знамо да сама величина и разноликост наше државе значи да постоје читави региони Калифорније који редовно гласају за конзервативце и нереално је очекивати да ће ти људи само узети своје ствари и отићи.

        У свету се Napa Valley сматра за једног од најбољих произвођача вина високог квалитета - то је једна од малобројних области конзервативаца. Такође, многи фармери у Калифорнији идентификују себе са конзервативцима. Не треба да заборавимо да економија Калифорније, која све брже расте, делом зависи и од тих људи.

        Друго, наставља Париси, треба да погледамо и друге либерале у Сједињеним Државама, иако неки сматрају да Калифорнија нема право гласа на председничким изборима и да су често резултати већ одређени и гласови унапред пребројани… стога што се увек претпоставља да 55 гласова електора у Калифорнији обавезно одлазе за кандидата демократа. Без тих 55 гласова бирача убудуће готово неће бити могуће изабрати кандидата Демократске партије, да и не говоримо о томе да ће пре свега то „извести“ демократске представнике и сенаторе из Конгреса.

        Заједно са расколом Calexit би значио, посебно у Орегону и Вашингтону, да ће Републиканска партија доминирати у Сједињеним Државама. Пре свега, управо ће Калифорнија бити одговорна за ултрадесничарску политику у односу на друге либералне државе (као што су Њујорк и Илиноис), што може да доведе до масовне депортације, до ограничења права жена и LGBT и одсуства еколошких норми. Наша либерална утопија делиће границу са једном од најконзервативнијих земаља слободног света - Реганистаном.

        Наравно, да ме брину ватрене дискусије о Calexit као о правном покрету. То ме уверава да моја држава није роб лицемерја и приморава ме да се запитам како бих се ја уклопио у ту дивну реалност. На крају, Calexit може само да постане начин за окретање леђа проблему и да му омогући да постоји на другом месту, а то не сме да постане циљ прогресивног покрета“ - закључује Дилан Париси.

        За многе у Калифорнији јаук и плач сопственог народа за будући „зид слободе“ изгледају неспојиво са ситим животом и виртуелним ружичастим наочарима. За сада је у њима живо саосећање са браћом. Ипак, да ли ће увек бити тако?

        „Кад дође 2018. покушајмо да сконцентришемо наше напоре на то да се опет изборимо за Конгрес и да инсистирамо на прогресивном дневном реду. Америка рачуна на нас“ - пише Морган Ом у независном студентском листу Универзитета Џона Хопкинса.

        Међутим, не мисле сви тако, као ни један од аутора идеје о изласку из савеза држава - бизнисмен и један од оснивача Hyperloop (пројекат вакуум воза понуђен 2012.) Шервин Пишвар.

        Он је изјавио да жели да помогне Калифорнији да се одвоји од Сједињених Држава и председника Доналда Трампа. Чим су се завршили избори саопштио је да „формира легалну кампању за претварање Калифорније у независну нацију“. За CNBC Пишвар је изјавио да је озбиљан у својим намерама и да има назив за нову независну творевину.

        „То је највећа патриотска ствар коју ја могу да учиним“. Земља се налази на озбиљном раскршћу… Нови назив - Нова Калифорнија - New California“.

        Свој „план Калифорнија“ он описује као катализатор за покретање „националног дијалога“, будући да је земља стигла до „критичне тачке“. „Ми опет можемо да уђемо у савез држава након што Калифорнија постане (одвојена) нација“ - рекао је. „Као шеста економија у свету, економски мотор земље и испоручилац огромног процента федералног буџета Калифорнија има велики ауторитет“.

        Према његовим речима, Калифорнија треба да се „одупре системским проблемима које су открили ови избори“.

        „Луис Маринели - лидер групе која одавно подржава Calexit рекао је 2015. за Los Angeles Times да идеја - није у изласку из земље. „Ми не покушавамо да раскинемо, као 1860-их година, ми говоримо о Калифорнији коју треба признати као нацију у нацији, као Шкотску у Уједињеном Краљевству“ - каже Маринели. „Ми сматрамо да је Калифорнија више од обичне државе“.

        По речима издања Tech Crunch, Силиконска долина је спремна да „спакује своје играчке и оде“ задржавајући право да се врати ако оде „силеџија“ Трамп.

Шервин Пишвар

        Своју инспирацију Calexit црпи из немира у Тексасу 2012. када је та земља хтела да изађе из савеза држава након што је председник САД, Барак Обама, изабран за други мандат. Тада су успели да сакупе потписе више од 100.000 људи (потребан број) и да пошаљу петицију са молбом да се држави дозволи одвајање. Одбијање администрације демократа било је учтиво, али одлучно: „Извините, али не“.

        „Ми поштујемо здраву расправу, али нећемо дозволити да нас та дискусија раздвоји“ - одговорио је тада Џон Карсон, бивши директор Беле куће за односе са јавношћу. „Наши очеви-оснивачи прогласили су Устав Сједињених Држава „да би формирали дубљи савез“ радом на самоуправљању, који је сложен и често пун разочарења, али неопходан. Они су у том документу одредили право да гласачким листићима мењају нашу националну власт, право за које су се бориле генерације Американаца да би га обезбедиле за сваког, али нису одредили право на излазак (из Савеза)“.

        Године 1869. у предмету „Тексас против Вајта“ (који је постао преседан) суд је утврдио да Тексас остаје део САД и да Устав САД неће дозволити државама да једнострано излазе из састава држава, као и да су сви документи о одвајању које су донели законодавни органи бунтовних држава били „апсолутно неважећи“.

        Односно, Тексас је постао једна од Сједињених Држава и ушао у нераскидиви савез. Све обавезе вечног савеза и све гаранције републиканске власти у Савезу одмах су примењиване на државу. Акт који је завршио пријем у Савез био је нешто више од споразума који је ступио на снагу, то је било увођење новог члана у политички орган и то је било коначно. Савез између Тексаса и других држава постао је исто тако потпун и вечан, а такође и нераскидив, као и савез између држава-оснивача. Није било места за ревизију или анулирање, изузимајући револуцију или одобрење свих држава. Кад је постао држава - Тексас је пристао да ће помоћи „у формирању дубљег савеза“.

        „Калифорнија је свесна тога“ - пише издање News.mic. „Оно шта Калифорнија реално може да предузме јесте да покуша да спроведе референдум и ако већина подржи Calexit да пошаље делегата у Вашингтон да предложи амандман на Устав САД, који касније треба да потврде две трећине гласова у оба дома и у Сенату. И ако гласање буде у корист „Yes California“, онда ће питање доћи у владе свих 50 држава, а ако 38 од њих одобри амандман на закон „Тексас против Вајта“ држава може да изађе из Савеза.

        Или, да се тај корак одобри сазивањем конвенције држава и уз сагласност њих 38 да се постигне независност. Ипак, како је указао Tech Crunch, у том смислу прилично је бесмислено ослањати се на остале државе којима је неопходна економија Калифорније. Као и у случајевима са другим недавним покушајима државног раскола, вероватно и Калифорнију чека неуспех.

        Калифорнија није само „једна велика интерактивна платформа“, како је истакао Скот Шекфорд у часопису Reason Magazine. „Сепаратисти“ не намеравају да се одричу многих достигнућа лидера слободног света.

        „Независна Калифорнија наставиће да користи америчку валуту. Долар САД је - „међународна валута, а то значи да свака земља ако жели може да га користи, не тражећи дозволу власти САД“, као што то чине Еквадор, Салвадор и Британска Девичанска острва.

        Група Calexit постаје све популарнија, а људи у Калифорнији сматрају да се ујка Сем претворио у Робина Худа који узима више пореза од богатих и пропорционално га дели онима који су сиромашнији, као што је Мисисипи.

        „Ми имамо више људи него Канада, економија је јача него у Француској, а фарми има довољно да нахране пола света“ - изјављују калифорнијски егзалтирани житељи. Међутим, они не схватају да од владе у замену, такође добијају много.

        „Калифорнија и њена предузећа „дреше кесу“ за износ од око 330 милијарди федералних пореза, али обратно добијају око 350 милијарди долара. У тај износ се убраја зарада федералних службеника, плаћање трошкова за истраживања“ - цитира Линдзија Кошгарина (директора за статистичке анализе) издање Mercury News.

        „Највеће парче колача - 193 милијарде долара - чине федералне повластице: исплате социјалног осигурања, бонови за исхрану, осигурање за незапослене и донације Пела (за студенте). Сваке године из буџета за одбрану у Калифорнију одлази 72 милијарде долара. Поставља се питање: колико је она сама спремна да издваја за своје војне расходе - да и не говоримо о сопственој поштанској служби, програму социјалног осигурања и дипломатском сектору? Излазак само може да разори ову државу“ - рекао је Кошгарин. „Сву ту бирократију у Калифорнији очигледно потцењују“.

        Још средином новембра многи становници у Региону залива изјавили су да ће гласати против предлога о изласку. Лорен Вилсон, 21-годишњи републиканац, који је гласао за Хилари Клинтон, каже да његове колеге - сепаратисти пишу на Facebook да не желе ништа заједничко да имају са онима који нису гласали за Клинтон. „Уместо да покушају да раде заједно и да решавају наше проблеме изгледа да сви само желе да побегну зато што им се не допада оно што се десило“ - каже Вилсон у интервјуу за Mercury News.

        Превела Ксенија Трајковић