Је ли са Трампом данашња Стаљинградска битка завршена, а нова Јалта пред нама?

ПОЧЕЛА ЈЕ СА ОТПОРОМ СРБИЈЕ NATO, ИЗЛАСКОМ ПУТИНА НА ИСТОРИЈСКУ СЦЕНУ И ЈАЧАЊЕМ КИНЕ

• Либерална структура је била - изговарајући се људским правима - поразила или потчинила све своје супарнике и завела економско и медијско-вредносну тиранију глобалних размера. То је вероватно најмоћнија, глобално интегрисана групација - војно, медијски и економски - у познатој историји која је само пар историјских тренутака раније контролисала безмало читаву планету
• У такав свет је упао Доналд Трамп и победио у трци за председника најмоћније земље Запада, која је уједно и носилац либерално-интервенционистичке догме. Дошли смо до занимљивог парадокса да амерички председник, деценијама уназад задужен за поделе и сукобе, барем на тренутак постаје глобални народни ујединитељ
• Тиха већина у САД, Русији, Србији, Сирији, Мађарској и широм света се због његове победе још увек радује и нада, а инсталирани делови управљачких елита истих држава стрепе и тугују. Али, зар то, уз пуну дозе неопходног опреза, није својеврсно чудо?
• Она је само последњи у низу великих догађаја чије размере, неочекиваност и утицај тешко могу да се објасне искључиво рационалним елементима. Ти догађаји се пре могу квалификовати као огромна изненађења јер је захваљујући њима конзервативни део планете, годинама понижаван, исмејаван, разједињен и скоро у безнадежној ситуацији зауставио захукталу корпоративну камарилу. Шест се већ догодило или је у току, седми могу бити председнички избори у Француској…
• А после 7 светских чуда - догађаји сличног карактера, који ће уследити, неће више бити чудесни већ само логични. Постаће само неминовна последица чудесне промене глобалне цивилизацијске парадигме

Пише: Радован ТВРДИШИЋ

 

        ТРАМПОВА победа, на председничким изборима у САД (оверена коначно и електорским гласовима), избори у Бугарској, Аустрији, Молдавији и референдум у Италији - још једном нам показују колико је савремени свет безнадежно подељено место.

        Оно што је за једне нада - за друге је очајање.

        Оно што је за једне смрт - за друге је рађање.

        Оно што је за једне напредак - за друге је ентропија.

 

        И сви су у праву.

Цивилизација или антицивилизација

        Зависно од тога који вредносни систем заговарате данас, можете да бирате између две глобалне животне понуде.

        Једна је она која промовише конзервативан систем вредности заснован на поновном успостављању државних суверенитета, националних идентитета и породичних модела друштва.

        Симболички је представља Русија а персонализује Путин, сигурно најутицајнија глобална личност у прве две деценије 21. века.

        Ако вам се ова понуда не свиђа, можете одлучити да будете на страни светске наделите која се одазива на разна имена: либерали, неокони, корпоративисти, сорошоиди и сл.

        Та по броју минорна а по утицају застрашујућа група је зарад пљачке малог човека и своје апсолутне власти прописала нови систем (без)вредности.

        У том, флуидном, систему друштвена правила се у интересу „наделите“ мењају од ситуације до ситуације а по правилу су против сваког посебног идентитета и традиције.

        Срби су врло добро осетили све изопачености таквог система.

        Наравно да су САД биле несумњиви репрезент ове друге понуде и испоручивале су нам је преко гомиле охолих чиновника чијих имена и физиономија не желимо ни да се сећамо.

        Дакле: имамо две глобалне понуде, имамо њихове носиоце и имамо сукоб који варира од хладног рата у коме се живи до врућег мира у коме се умире.

        Због планетарне информационе премрежености - кључна специфичност овог светског сукоба је да линија фронта не пролази између граница држава, као некада, већ кроз саме државе, заједнице, институције па чак и породице.

Трампов потенцијални преврат

        Када у такав подељени свет бане Трамп, и притом победи у трци за председника најмоћније земље Запада, која је уједно и носилац либерално-интервенционистичке догме, долазимо до занимљивог парадокса у коме амерички председник, деценијама уназад задужен за поделе и сукобе, барем на тренутак постаје глобални народни ујединитељ.

        Тиха већина у САД, Русији, Србији, Сирији, Мађарској и широм света се због његове победе још увек радује и нада, а инсталирани делови управљачких елита истих држава стрепе и тугују.

        Па зар то, уз пуну дозе неопходног опреза, није својеврсно чудо?

        А Трампова победа је само последњи у низу великих догађаја чије размере, неочекиваност и утицај тешко могу да се објасне искључиво рационалним елементима.

        Ти догађаји се пре могу квалификовати као огромна изненађења јер је захваљујући њима конзервативни део планете, годинама понижаван, исмејаван, разједињен и скоро у безнадежној ситуацији зауставио захукталу корпоративну камарилу.

        Та либерална структура је претходно - изговарајући се људским правима - поразила или потчинила све своје супарнике и завела економско и медијско-вредносну тиранију глобалних размера

        Реч је о вероватно најмоћнијој, глобално интегрисаној групацији - војно, медијски и економски - у познатој историји која је само пар историјских тренутака раније контролисала безмало читаву планету.

        Још јуче су се политичке врхушке поражених земаља утркивале у подаништву а NATO, ЕУ, УН, ОЕБС, ММФ, Светска банка и сличне међународне институције послушно извршавале сваки западни налог, а већ данас живимо у битно измењеном свету у коме се традиционалисти радују серији догађаја који су, скоро па добијену, победу неокона претворили у предворје њиховог тешког пораза.

        Иако је јасно да рат још није готов, многи сматрају да је Стаљинградска битка завршена, а нова Јалта пред нама.

Седам геополитичких чуда

        Разлог за конзервативни оптимизам многи виде у чињеници да су се у последњих петнаестак година већ десила чуда чији ће пуни домашај осветлити тек нека будућа, објективнија историја.

Прво чудо

        Србија се супротставила NATO.

        За разумевање овог чуда није пресудна ни природа Милошевићеве владавине ни одредбе Кумановског споразума па чак ни непланирана истрајност отпора, већ чињеница да се нека држава уопште супротставила корпоративном Западу и то на врхунцу Клинтонове неоконске снаге. Тиме су Срби себе несумњиво изложили патњи и страдању, али су и купили време традиционално оријентисаном свету (а не само Русији како се често погрешно схвата), заслужили дивљење свих слободумних људи и можда кредит за будуће време.

Друго чудо

        Путин и сва гомила шамара које је нанео неоконима - од Чеченије преко Грузије и Крима до Сирије.

Марин Ле Пен - хоће ли поновити Трампов успех?

        Не сме се заборавити да Путин постаје премијер само 3 године по повлачењу „другог америчког министра спољних послова“ у лику Козирјева и за својих 17 година власти редефинише и васкрсава Русију изнутра и истовремено потпуно враћа њен геополитички значај споља.

        Тиме је бачено семе за алтернативну цивилизацијску понуду чији плодови убрзано дозревају. Вредности мултиполарности, суверене државе, традиционалних породичних заједница поново постају примамљиве за већину човечанства.

Треће чудо

        Континуитет економског и политичког јачања Кине која је својом постојаношћу тихо подривала апсолутност западне доминације.

        Ова кинеска река је тихо урушавала темеље западне економске доминације и стварала услове за глобалну економску алтернативу.

Четврто чудо: Економска криза

        Она је и последњим објективним посматрачима разоткрила лажљиву природу неолибералне догме о непогрешивој руци тржишта. Ту митску, али атрофиралу руку морала је да помери америчка држава и то пореским приходима обичног света.

        Тиме је подметнут експлозив под бајку о слободном и саморегулишућем тржишту, али је истовремено у ваздух одлетео и мит о свемогућем и свеконтролишућем Западу.

        Цар је био го иако се његова свита још увек понизно клањала.

Пето чудо: Брегзит

        Почетак краја ЕУ и илузије западног јединства.

        У преводу на језик обичног човека: ако Енглези напуштају бриселско друштво - онда то друштво и нема неку перспективу.

Шесто чудо: Трамп

        Упркос неопходној опрезности поводом његовог капацитета за суштинске политичке промене, већ самом победом у председничкој трци улази у историју као човек који је тешко ранио клинтоновску корпоративно-либералну звер и купио свету још мало релативног мира.

        После оваквог низа треба да се надамо још и седмом великом чуду у Француској.

        А после 7 светских чуда - догађаји сличног карактера који ће уследити неће више бити чудесни већ само логични.

        Постаће само неминовна последица чудесне промене глобалне цивилизацијске парадигме.

        А ми ћемо тада ући у нови историјски циклус у коме свет сигурно неће постати савршено, али ће вероватно бити боље место.