Ишћенко: Све актуелније постаје питање - шта после Украјине?

НЕ САМО КИЈЕВСКУ ЕЛИТУ ЧЕКА УНИШТЕЊЕ И (ИЛИ) ИСТЕРИВАЊЕ ИЗ ЗЕМЉЕ

Навијачи ФК „Карпати” из Лавова

• Већ сада је јасно да ће режим Петра Порошенка морати да се трансформише у отворену диктатуру или ће га заменити туђа диктатура
• Мене су украјински политичари и експерти још и прошле године оптуживали да се бавим „кремаљском пропагандом“, а сада сами - у глас - говоре „распаду државе“ и да „Украјина неће доживети до 2019. године“
• Политички простор Украјине је 25 година био ограђен од сваке алтернативе. Зато су у њему остали само инфантилни „евроинтегратори“. Њихова главна идеја увек је једна те иста: „Кад се интегришемо у ЕУ - све ће бити добро. Сви ће нам давати новац: и Европа и Русија“. Међутим тај украјински пројекат се потрошио. Сада му је алтернатива - оргијање нацистичко-бандитског маргиналитета који тежи да систем разруши до темеља и подели све активе, а после - шта буде

Пише: Ростислав ИШЋЕНКО

        КАКО се продубљује украјинска криза, све актуелније постаје питање: шта после Украјине?

        Већ сада је јасно да ће режим Петра Порошенка морати да се трансформише у отворену диктатуру или ће га заменити туђа диктатура.

        Ова друга диктатура имаће несумњиве нацистичке црте, али ће бити „народнија“ од нацистичке диктатуре у Немачкој.

        Украјинска диктатура биће - диктатура градског дна и провинцијског криминала.

        Мене су украјински политичари и експерти још и прошле године оптуживали да се бавим „кремаљском пропагандом“, а сада сами - у глас - говоре „распаду државе“ и да „Украјина неће доживети до 2019. године“.

        Ово себи раније нису дозвољавали. Чак ни најумнији...

        Стабилне власти у Украјини у ближој будућности неће бити, а тенденције које воде њеном распаду - само ће се појачавати. Они који Украјином управљају извана - коначно ће остати без могућности да то даље чине.

        Право силе (војни аргументи) коначно ће постати пресудно у решавању украјинских проблема.

        За Русију ће се наметнути питање: мешати се активно у решавање украјинске кризе или не мешати?

        Ако избор буде немешање, мораће се ипак дати одговори и на ова питања:

        - како изоловати територију Украјине, да се њени проблеми не би преливали на друге земље?

        - шта радити са милионима сродног становништва?

        - шта чинити са милионима избеглица?  
               
        - неће ли на средњорочно таква стратегија бити скупља од оперативног мешања?

        У Украјини, иако има 42,5 милиона становника, тренутно не живи више од 30-35. Можда и мање.

        Неки тврде да за њу деиндустријализација није страшна јер је Украјина аграрна суперсила. Међутим, њена пољопривреда може да храни само 20 милиона људи.

        Политички простор Украјине је 25 година био ограђен од сваке алтернативе. Зато су у њему остали само инфантилни „евроинтегратори“.

        Њихова главна идеја увек је једна те иста: „Кад се интегришемо у ЕУ - све ће бити добро. Сви ће нам давати новац: и Европа и Русија“.

        Међутим тај украјински пројекат се потрошио. Сада му је алтернатива - оргијање нацистичко-бандитског маргиналитета који тежи да систем разруши до темеља и подели све активе, а после - шта буде.

        Таква елита не може извести Украјину из кризе нити спречити њено продубљивање. Она није у стању да управља земљом чак ни у условима релативне стабилности. Та елита прави систем којем је стално потребна ресурсна потпора извана.

        Њој је најважније да јој плаћају, а није најважније за шта - за неутралитет или за рат против Русије. Ратовала би и са Европом само да јој Москва плати...

        Све у свему, ситуација створена у Украјини нема позитивног решења.

        Победа алтернативне политичке силе довела би до замене наци-олигархијског двовлашћа нацистичко-бандитским једновлашћем које би практички моментално испровоцирало распад земље.

Украјински неонацисти

        Спољни фактори, који су у стању да у Украјини уведу ред, немају на кога унутар ње да се ослоне политички (не само Русија, него и ЕУ и САД).

        С обзиром на стање ствари, спољно мешање усмерено на очување Украјине као независне државе - напросто не може да буде успешно.

        Суседи Украјине сада могу само да гледају како да се заштите од претњи које долазе са њене територије. И да чекају промену околности.

        Радикализација сукобљених групација, са њиховом спремношћу да једне против других крену и на најсуровије мере, довешће до све веће мржње становништва према елити у целини и до њеног (елите) уништења и (или) истеривања из земље.

        Простор за појаву нове елите рашчишћаваће се у крајње тешким, чак и трагичним условима, али ће разарање државних структура, ликвидација неадекватне елите, смањивање становништва са решавањем питања преживљавања осталих имати за претпоставку да се људи, који у таквим условима на себе узму одговорност за управљање појединим заједницама ослањају на безусловну подршку грађана...

        Русија три године не може да преформатира мали чиновнички апарат Крима, који никако не жели да се растане са својим украјинским навикама. Огромну, а притом још цивилизацијски располућену Украјину - неће успети да преформатира чак ни Европска унија.

        Политички организам болује исто као и физички. Криза може довести до пропасти, а може и до оздрављења и стицања имунитета.

        Нико не може унапред рећи чиме ће се завршити процес у Украјини. Њена криза још није на врхунцу.