Ишћенко: Стартно дугме општеевропског конфликта налази се у Кијеву

НИЈЕ СЛУЧАЈНО ШТО ЈЕ РУСИЈА ПОЛОВИНУ СВОГ ВОЈНОГ ПОТЕНЦИЈАЛА УСМЕРИЛА ПРЕМА ЗАПАДУ

  • Русија на западном правцу има војни потенцијал који је довољан да се - наравно, не без губитака - стигне не до Кијева и Лавова или Варшаве, него и до Атлантика. За два-три месеца. У име чега се онда изводи даље повећавање ударне моћи на западном правцу, са њеним усавршавањем?
  • Поготово што војна моћ Русије окренута према Западу до 2025-2030. може бити удвостручена. Уз незнатно повећање бројности јединица, а суштински - за рачун још модернијег наоружања и увођења нових система за управљање ратним дејствима и нових принципа ратовања
  • Само што је Михаил Денисенко, који себе назива „патријархом Кијевским и целе Украјине“, изјавио да ће добијање томоса о аутокефалности његову „цркву“ не само ојачати свим верницима Украјинске православне цркве повезане са Московском патријаршијом, него је и претворити у „једину закониту украјинску цркву“. Јасно је да све ово Денисенко не може извести без насиља. А посезање за насиљем ће бити почетак религиозног грађанског рата у Украјини
  • Бројност и надмоћ групације на западном правцу треба да, поред осталог, онемогуће САД да у конфликт укључе своје трупе дислоциране по Европи... Да буду јак аргумент који ће натерати све могуће провокаторе да трипут размисле пре него што нешто предузму
Пише: Ростислав ИШЋЕНКО
 

        ПО званиним подацима, на простору Кавказа до Балтика сконцентрисана је војна моћ еквивалентна десет дивизија под командом три армијска штаба. А ове би требало додати војни потенцијал Крима, ваздушно-десантне дивизије и специјалне снаге, као и Балтичку и Црноморску ратну флоту и Каспијску флотилу, Средоземну ескадру и групу јединица у Сирији.

        Русија је на Западном стратешком правцу сконцентрисала више од половине свог бојевог потенцијала. А Министарство одбране РФ форсирано даље јача тај сегмент националне војне моћи.

        Јасно је да се то не догађа зато што је Сергеј Шојгу одлучио да се игра „рата“, нити зато што премијер Дмитриј Медведев нема у шта друго да улаже новац државног буџета. Не ради се ни о томе да Владимир Путин јавно демонстрира мирољубивост, а потајно спрема неко зло.

        Распоређивање такве и толике војске - опремљене по стандардима ратног времена и снабдевене најсавременијим оружјем, са градњом од нуле касарни и полигона - веома је скупо задовољство. Поготово за земљу под санкцијама...

        Биће да Русија са запада очекује реалну војну опасност.

        Каква је то опасност?

        Наши „уважени партнери“ не претерују нарочито кад тврде да ни једна европска армија NATO, а ни све заједно, нису у стању да се супротставе оружаним снагама Русије.

        За Русију није проблем да спречи дотурање војне помоћи (трупа и оружја) - морем и ваздухом - у европске атлантске луке и војне базе.

        САД нису у стању да у Европи сконцентришу осетно већи контингент од садашњег. Не зато што је то прескупо (неке земље би то дотирале саме) већ због проблема у снабдевању веће групације.

        Русија на западном правцу има војни потенцијал који је довољан да се - наравно, не без губитака - стигне не до Кијева и Лавова или Варшаве, него и до Атлантика. За два-три месеца.

        У име чега се онда изводи даље повећавање ударне моћи на западном правцу, са њеним усавршавањем?

        Поготово што војна моћ Русије окренута према Западу до 2025-2030. може бити удвостручена. Уз незнатно повећање бројности јединица, а суштински - за рачун још модернијег наоружања и увођења нових система за управљање ратним дејствима и нових принципа ратовања.

        Свему овоме треба придодати нуклеарни арсенал који сваки напад на Русију чини самоубилачким.

        Почнимо од малог и блиског.

        Само што је Михаил Денисенко, који себе назива „патријархом Кијевским и целе Украјине“, изјавио да ће добијање томоса о аутокефалности његову „цркву“ не само ојачати свим верницима Украјинске православне цркве повезане са Московском патријаршијом, него је и претворити у „једину закониту украјинску цркву“.

        Јасно је да све ово Денисенко не може извести без насиља. А посезање за насиљем ће бити почетак религиозног грађанског рата у Украјини.

        Кад би га Цариградска патријаршија признала за канонску цркву, добио би неке додатне предности, али Денисенко има лимитирано време, а његови не могу да чекају бесконачно дуго. И њему и њима је потребно да „питање“ решавају пре краја новог изборног циклуса у Украјини.

   Михаил Денисенко

        А пошто у Украјини може доћи и до превремених избора - у другој половини ове године, и Денисенко мора да жури да не закасни.

        Због свега, у Украјина може добити вишеслојни конфликт: на грађански рат у Донбасу могу „налећи“ унутаркијевски грађански конфликт и религиозни рат.

        У таквој ситуацији ни Русија ни западни суседи Кијева не би могли да остану по страни...

         Мешање неких чланица ЕУ у украјинску кризу заоштрило би до крајности противречности унутар ЕУ и довело у питање не јединство Запада, које је Трамп сахранио на последњем самиту G7, него јединство саме Европске уније и стабилност режима у неким државама-чланицама.

        Европа је, вољно или невољно, била иницијатор и катализатор распада Украјине, а сада ризикује да понови њену судбину...

        И Русија, и САД у Европи имају исувише озбиљне интересе да би пустиле да ствари иду „својим током“, па су и њихово мешање и сукоб интереса такође неизбежни...

        У ситуацији смо када се свет који знамо може срушити као кула од карата. На целом простору од Атлантика до Нарве и Дона.

        Сваки покушај стабилизације ситуације у раној етапи кризе - док се ЕУ не претвори у Сомалију, Авганистан или Украјину - тражи од Русије да одмах пружи руку Немачкој као економском и политичком центру Европе без чијих потенцијала би борба са европском кризом била Сизифов посао.

        Немачка је војно слаба земља, али њен значај за контролу над Европом не схвата само Русија, него и САД које би биле објективни противник Москве у борби за право опредељивања будућности континента.

        Зато је Русији неопходно да са крила пробије коридоре према Немачкој...

        Бројност и надмоћ групације на западном правцу треба да, поред осталог, онемогуће САД да у конфликт укључе своје трупе дислоциране по Европи...

        У овом случају се не би радило о агресији већ о обезбеђивању виталних интереса како Русије тако и ЕУ, са осујећивањем упадања Европе у дуготрајни крвави хаос који уништава и економију и становништво.   

        Зато растућа моћ војне групације на западном правцу може да буде јак аргумент који ће натерати све могуће провокаторе да трипут размисле пре него што покушају да остваре своје преступне замисли.

        То је разлог што групација мора не само изгледати застрашујуће него и бити реално способна да постављене задатке решава у најкраћим могућим роковима...

        Због геополитичке ситуације, створене око Украјине којој је Запад својим потезима придавао вештачки кључни значај, управо се у Кијеву налази стартно дугме општеевропског конфликта.

        А судећи по свему: тешко да ће са постојећим политичким и дипломатским могућностима - бити могуће мирно деактивирати тај „експлозив“...

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари