Холанђани избегли једну кору од банане кијевских фалсификованих доказа, али - стали на другу

ЦЕО ЗАПАД 2014. ОПТУЖИО РУСИЈУ И ДОНБАС НА ОСНОВУ ДВА „ДОКАЗА“

- А ИСТРАГА ИХ И НЕ ПОМИЊЕ

• Нови кијевски „снимци“ представљају основу извештаја JIT (тима који је истраживао обарање малезијског Боинга), као што су својевремено фалсификовани „снимци Наливајченка“ (бившег шефа државне безбедности Украјине), представљали основу исхитрених закључака западних медија о „кривици“ Русије и „сепаратиста из Донбаса“
• Холанђани су емитовали укупно три наводно пресретнута разговора. Један од њих десио се тобоже, увече 16. јула, односно, дан пре трагедије „Боинга“. Неке особе „говоре на руском“ (добро, да поверујемо да су то били „проруски побуњеници“) разматрају могућност да ујутру, 17. јула, добију „Букове“ ради одбране од бомбардовања „сушки“, то јест, ратних авиона Су
• При том, закључак о томе да, ипак, разговарају „проруски“, може се извести само на основу тога што један од саговорника говори да су његови борци „заузели Мариновку“. Али, украјински СНБО (Савет за националну безбедност и одбрану) тврдио је још 17. јула да се Мариновка налази под контролом украјинске армије. А JIT сматра да се „разговор две особе на руском“ дешава у седам сати увече, 16. јула. Односно, украјинске структуре силе тада су лагале?! Или сада лаже Истражни тим?
• У моменту трагедије, обе стране конфликта имале су на располагању „Букове“. Обе стране су до 17. јула 2014. са гневом тврдиле да су ти системи исправни и спремни за борбу и са још више гнева после 17. јула почели да тврде да су били неисправни и непогодни за употребу. Обе стране су имале мотиве да те ракете искористе у зони конфликта (што је, као што видимо, потврдила и JIT). А ми, можда, никада нећемо сазнати сву истину о томе ко је лансирао ракету
• Међутим, и пре годину дана и сада је јасно: ко год да је и из ког разлога пуцао, кривицу несумњиво сноси Украјина, која је знала да постоје „Букови“ код устаника (JIT то потврђује) и била обавезна да затвори ваздушни простор над Донбасом, али то није учинила. Зашто то није учињено? Није ли зато што су ратни авиони Украјине намеравали да искористе цивилне летелице као покривање за време налета на градове Донбаса?
• Иследници JIT су отворено изјавили да не намеравају да истражују то питање - тобоже, није у њиховој надлежности. Поставља се питање: па, у чијој је онда?

Пише: Владимир КОРНИЛОВ

        КАО што је познато, Заједничка истражна група (Joint Investigation Team, или скраћено - JIT) одржала је живописну презентацију закључака прелазне етапе у истрази обореног малезијског „Боинга“ над Донбасом користећи при том мноштво слика и видео материјала.

        Шта се ново сазнало из тог извештаја?

        Ради одговора на ово питање вратимо се на дан трагедије - 17. јул 2014. Подсетимо се да је на Западу одмах био проглашен „кривац“.

        Буквално сутрадан већина европских, америчких и аустралијских новина изашла је са текстовима о умешаности или Русије или „проруских сепаратиста Донбаса. Сетимо се шта је са становишта Запада тада послужило као „доказ“ кривице. Управо у том тренутку, док су се остаци „Боинга“ још димили код Грабова, фигурирала су два таква „доказа“: неки кориснички налог који наводно припада једном од командира ДНР, Стрелкову-Гиркину, и сензационални „снимак Наливајченка“, које је шеф Државне безбедности Украјине показао буквално неколико сати након пада летелице. И то је све, у том тренутку западна штампа није могла ништа више да покаже, али то јој је било сасвим довољно.

        Било би потпуно логично претпоставити да та два важна „материјална доказа“ морају да буду предмет расправе Истражне групе. И ја сам чекао ту анализу у њеном извештају. Међутим, они не само да их нису анализирали, него их нису ни поменули. Јасно је да је налог био фалсификован (тешко је замислити да би у околностима најтежих борби Стрелков са уживањем четовао на Интернету). И још „снимак Наливајченка“ на којем неки гласови који, наводно, припадају представницима ДНР, и који су учинили јавном теорију о томе да су „Боинг“ оборили неки „козаци из Чернухина“.

        Па, то је супер-доказ! У сваком случају, он је био сасвим довољан да водеће холандско новинско издање De Telegraaf сутрадан изађе са огромним насловом „Убице“ наводећи поименице кога оно сматра „убицама“, то јест - читаво руководство ДНР укључујући и самог Стрелкова.

        Било би сасвим логично очекивати да је тај чврст доказ постао предмет озбиљне анализе. Иследници су вероватно затражили од СБУ оригинал „снимка“, извели техничку анализу, утврдили тачан датум и време разговора, установили ко су лица која су открила тајну трагедије, предузели мере да нађу та лица и детаљно их саслушали. Логично, зар не?

        Само, због нечег већ одавно ништа не чујемо ни о „снимцима Наливајченка“, ни о страшној теорији о „козацима из Чернухина“.

        Та верзија се не уклапа у званичну - тешко да би козаци могли да се снађу са „Буком“, а и Чернухино се налази на сасвим супротној страни од претпостављеног места лансирања кобне ракете. Али, где су у вези с тим закључци JIT? Зашто иследници нису објавили податке анализе тог фрапантног „доказа“? Зар зато што би у том случају морали директно да оптуже тадашњег шефа СБУ због лажи, због фалсификовања материјала у предмету и покушаја ометања истраге с намером да заметне траг.

        Кад би иследници указали на ту отворену примитивну лаж коју су одмах после трагедије на брзину склепали у Кијеву, онда би морали да признају да Служба државне безбедности Украјине „штанцује“ такве фалсификате. А ако се то призна, онда одмах настају сумње, никоме потребне, поводом нових аудио-снимака које је та Служба показала Истражној групи.

        Пошто није нашао времена да анализира фалсификоване „снимке Наливајченка“, JIT је за основу своје базе доказа узео „снимке Грицака“, новог шефа СБУ.

        У принципу, ако анализирамо све те „доказе“ које је током презентације показао истражни тим, онда постаје јасно да смо већину њих већ видели и читали на разним друштвеним мрежама и у „истрагама“ групе Bellingcat. Нови докази постали су управо „снимци“ СБ Украјине.

Анализа по тачкама

        Анализирајмо шта су то - уникатни докази.

        Дакле, истражни тим је саопштио дословце следеће: „Као илустрацију, наводимо неколико пресретнутих разговора између две особе које говоре на руском и које се боре на страни проруских побуњеника“.

        И ко су те «особе које говоре на руском“? Вероватно је истражни тим, након што је добио од СБУ аудио-снимке, питао за њихово порекло (иследници су признали да су сви „пресретнути разговори“ добијени из Кијева). Иначе, како другачије одредити да су то „особе које се боре на страни проруских побуњеника“, а нису пранкери, борци ВСУ или, тим пре (ужасно је чак и претпоставити), да то нису глумци који су снимали у неком студију СБУ?

        Међународни иследници били су дужни да пре објављивања таквих снимака утврде личности саговорника, јер - опет ће се наћи неки „козаци из Чернухина“. Дакле, најсмешније је то што JIT нема појма ко су ти људи и откуд су се нашли на „снимцима“.

        Произлази да су иследници прво објавили те занимљиве разговоре, и тек после тога поставили оглас о идентификовању саговорника. У том огласу они моле да им се помогне да установе личност неког Андреја Ивановича по надимку „Орион“ и Николаја Фјодоровича - „Делфина“. Није ли исправније прво установити личности, а тек онда оглашавати конкретне разговоре.

        Јер, шта ако нису „проруски побуњеници“, него, рецимо, официри ВСУ?

        И поред тога, управо ти нови кијевски „снимци“ представљају основу извештаја JIT, као што су својевремено фалсификовани „снимци Наливајченка“, представљали основу исхитрених закључака западних медија о „кривцима“ трагедије.

        Дакле, шта су нам показали иследници на представљеним снимцима?

        Они су емитовали укупно три разговора. Један од њих десио се наводно, увече 16. јула, односно, дан пре трагедије „Боинга“. Неке особе „говоре на руском“ (добро, да поверујемо да су то били „проруски побуњеници“) разматрају могућност да ујутру, 17. јула, добију „Букове“ ради одбране од бомбардовања „сушки“, то јест, ратних авиона Су.

        При том, закључак о томе да, ипак, разговарају „проруски“ а не „проукрајински побуњеници“, може се извести само на основу тога што један од саговорника говори да су његови борци „заузели Мариновку“. Али, украјински СНБО (Савет за националну безбедност и одбрану) и сви могући „информативни отпори“ тврдили су још 17. јула да се Мариновка налази под контролом украјинске армије. Судећи по подацима JIT,„разговор две особе на руском“ дешава се у седам сати увече, 16. јула. Односно, украјинске структуре силе тада су нас лагале?! Или сада лажу Истражни тим?

        Ипак, хајде да покушамо да се не удаљавамо од „једине правилне“ верзије коју је обзнанио JIT и да одбацимо сваку сумњу у то да се разговор десио 16. јула, у то да се он уопште десио и у то да су саговорници „проруски побуњеници“. Али, ако је то тако, онда ту стварно долазимо до најсензационалнијег закључка који би требало извести, али на који због нечег Међународна истражна група није обратила пажњу.

        Произлази да је 16. јула увече СБУ одлично знала да борци ДНР имају системе „Бук“ који могу да погађају ваздушне циљеве на великим растојањима. То потпуно одудара од објашњења Украјине о томе зашто све до пада „Боинга“ она није покрила ваздушни простор изнад зоне ратног конфликта.

        У складу са изјавама које су се до сада чуле од украјинских чиновника разног калибра, званични Кијев, наводно, није претпостављао да се у зони борбених дејстава налазе „Букови“ све до момента док није оборен „Боинг“.

        Сензационални „снимци“, ако се призна њихова аутентичност (а видимо да Истражна група ни не сумња у то), потврђују да је Кијев пресрео разговор „сепаратиста“ већ 16. јула, да је већ знао за планове да се 17. јула искористе „Букови“, али због нечег ничим није реаговао на ту важну информацију.

        Према томе, то још једном потврђује закључке Савета безбедности Холандије, који је директно и изричито оптужио Украјину због тога што није на време забранила летове цивилне авијације и сходно томе сноси директну одговорност за трагедију која се десила 17. јула 2014. Очигледно је да су се десила нека несинхронизована поступања украјинских структура силе, будући да су одлучили да доставе иследницима снимке разговора који доказују кривицу Украјине и демантују све претходне изјаве украјинских власти.

        Поред свега осталог, тај разговор потврдио је и још једну чињеницу, коју је украјинска страна редовно демантовала - варварско бомбардовање густо насељених региона Донбаса. Један од саговорника прича: „Авиони су тукли са 5 или 6 км, чак се нису ни чули… Тукли су, и то озбиљно“. Најзанимљивије је то што су и сами иследници у свом извештају отворено изјавили: „У време тих борби украјинска армија је извела много авио-удара да би зауставила офанзиву. Проруски борци су веома страдали: било је много губитака - и људских и материјалних“.

        А то значи да је, ипак, украјинска армија 15. јула бомбардовала Сњежное што је довело до знатног броја жртава међу војницима и цивилним становништвом. Ову чињеницу Украјина је упорно оповргавала све до данашњег дана. Али, као што се види, међународни иследници и овде су директно указали на извор поменутих бомбардовања.

        Сем тога, овај разговор доказује да су борци ДНР имали основа да штите од бомбардовања своје животе и животе цивилног становништва у зони конфликта. Подсећам да је пре мање од годину дана представник Стејт департмента САД, Марк Тонер, оправдавао обарање руског Су-24 изнад Сирије правом туркменских бојовника на самоодбрану. Односно, држећи се те логике, борци ДНР су такође имали такво право.

        Други веома кратак снимак који је представљен на презентацији потврђује да су у 9 сати ујутру, 17. јула неку „лепотицу“ (по свему судећи „Бук“) већ искрцавали у Доњецку, што такође није изазвало никакво реаговање Кијева који је дозволио летове над Донбасом.

        Трећи разговор следећих неидентификованих „особа које говоре на руском“ (уопште није јасно ко су они) не односи се директно на тему. Два човека у јуну 2015. коментаришу необичну изјаву фирме „Алмаз-Антеј“ о томе да је лансирање „Бука“ било однекуд из села Зарошћенско.

        По тврдњи самих иследника овај снимак је емитован да би доказао да, ако је тврдња „Антеја“ тачна, онда је злосрећни плотун изведен са територије коју су тада контролисали борци ДНР, иако један од саговорника говори да су тада тамо бивали и „укропи“ (како он назива украјинску армију). Сем тога, такође је занимљиво да наведена лица, која су наводно „проруски сепаратисти“, чак и према стању на дан 15. јула, нису знала одакле је лансирана ракета.

        Чудно је на основу тога изводити закључак да су управо они и обарали авион.

        Председник JIT саопштио је да је доста сведока потврдило да је 17. јула прошла борбена техника са „Буком“. Али, да ли су саслушани и сведоци присуства украјинских „Букова“ у зони конфликта? То - не знамо. И најважније: да ли је узето у обзир мноштво доказа (такође потпуно доступних на социјалним мрежама) о томе да су многи мештани видели поред несрећног „Боинга“ неке војне авионе?

        Према тврдњи JIT, након што су проучили податке радара, иследници нису открили поред „Боинга“ авион „који би могао да обори МН17“. Ипак, због нечег нису прецизирали: да ли је поред њега било војних авиона који су користили цивилну летелицу и њене путнике само као живи штит?

        Чини се да је то такође важна информација, је ли тако? Ипак, одлучили су да је за сада сакрију од јавности.

Доказ доказаног

        Дакле, резимирајући, може се рећи да се сви закључци међународне Истражне групе базирају на два основна извора: друштвене мреже и сервирање следећих у низу сумњивих „снимака“ из СБУ.

        У том контексту, веома су индикативне изјаве шефа Националног департмана за кривичне истраге Холандије, Вилберта Паулисена: „Ми смо доказали оно што је свако од нас знао и пре две године“.

        У реду, само, пре две године у основи тих „знања“ налазили су се сасвим други „снимци“ из СБУ, апсолутно другачијег садржаја, што није сметало иследницима да раде управо на тој верзији за коју су се по хитном поступку нашли и други „снимци“ те исте СБУ.

        Међутим, на основно питање - ко је конкретно крив за ову трагедију? - истрага не тражи одговор, концентришући се, како и сама признаје) на проналажење личности које су гађале и дале наредбу за коришћење „Букова“. При том JIT не пориче да је МН17 могао бити оборен и грешком, да циљ оних који су гађали није био цивилни авион.

        За разлику од многих мојих холандских и руских колега, ја сам позивао и позивам да се не жури са закључцима у вези са тим коме припадају „Букови“.

        У моменту трагедије, обе стране конфликта имале су на располагању „Букове“. Обе стране су до 17. јула 2014. са гневом тврдиле да су ти системи исправни и спремни за борбу и са још више гнева после 17. јула почели да тврде да су били неисправни и непогодни за употребу. Обе стране су имале мотиве да те ракете искористе у зони конфликта (што је, као што видимо, потврдила и JIT). А ми, можда, никада нећемо сазнати сву истину о томе ко је лансирао ракету.

        Међутим, и пре годину дана и сада је јасно: ко год да је и из ког разлога пуцао, кривицу несумњиво сноси Украјина, која је знала да постоје „Букови“ код устаника (JIT то потврђује) и била обавезна да затвори ваздушни простор над Донбасом, али то није учинила.

        Зашто то није учињено? Није ли зато што су ратни авиони Украјине намеравали да искористе цивилне летелице као покривање за време налета на градове Донбаса?

        Као што су иследници JIT отворено изјавили они не намеравају да истражују то питање - тобоже, није у њиховој надлежности. Поставља се питање: па, у чијој је онда? Како онда позвати на одговорност људе који су криви за тај ратни злочин?

        И зашто западни медији некако нерадо воде истрагу баш о том питању? Мислим да је одговор свима јасан: неће успети да за то оптуже Русију.

        Било са „снимцима“ СБУ, било без њих…

        Превела Ксенија Трајковић