Хоће ли сукоб између Трампа и републиканске врхушке решити излазак милиона на улице?

НА ЊЕГА СУ КРЕНУЛИ ПОД ДЕВИЗОМ: РЕПУБЛИКАНСКА ПАРТИЈА ЈЕ ПРОПАЛА – СПАСИМО АМЕРИКУ

• Лист The Washington Post, који контролишу неоконзервативци, објавио је текст под насловом „Да бисмо спасили нашу демократију од Трампа - Партија мора да заузме курс на брокерски конгрес“. Од тада је практично у свим америчким медијима кренула хајка против Трампа, а преко бројних „одбора за политичко деловање“ почело је готово неконтролисано финансирање
•  „Брокерски конгрес“ не номинује за председника САД онога ко добије навише гласова на прајмериз. Али, то је за партију крајње рискантна ствар због чега се такви преседани и дешавају изузетно ретко. Републиканци су последњи пут доживели нешто слично 1976., када је у борби Реган-Форд „брокерски конгрес“ дао победу Форду који је потом изгубио од Картера
• Трамп не престаје да даје обећања у стилу: „Ми морамо да објединимо нашу партију. Ми ћемо учинити нешто што ће Републиканску партију претворити у највећу политичку силу у свету“. А естаблишменту прети: „Ако ме не буду кандидовали на конгресу, милиони озлојађених Американаца изаћи ће на улице…  Ја представљам огроман број – много, много, милиона људи, од којих ће многи први пут гласати… Мислим да ће бити таквих проблема какве још нисте видели…“
• Трамп је једини кандидат обе партије, који иступа против ратних планова „неоконзервативаца“. Он изјављује да неће допустити да амерички порески обвезници више улажу новац у рат. То је једини прави разлог мржње „неокона“ према Трампу. Али, у томе је прави разлог популарности самог Трампа
• Чини се да су обични амерички патриоти коначно увидели злослутну реалност. Међутим, бојим се да ће данашња „партија рата“ успети (можда чак и путем „ресетовања“ читавог политичког система Америке) да „заустави Трампа“, да успостави контролу над Белом кућом и самим тим да учини још један велики корак у правцу новог глобалног рата…

Пише: Владимир МОЖЕГОВ

         НАКОН што је парола „Зауставити Трампа“ постала водећи меме садашње америчке политичке сезоне,већ половином прошлог месеца постало је коначно јасно како конкретно естаблишмент намерава да реализује свој програм.

         Већ следећег дана после „суперуторка“, 15. марта, када је Трамп победио у у још четири државе, лист The Washington Post, који контролишу неоконзервативци, објавио је текст под насловом „Да бисмо спасили нашу демократију од Трампа - Партија мора да заузме курс на брокерски конгрес“.

         У америчком политичком жаргону „Брокерски конгрес“ је назив завршне партијске конференције на којој се фактички одвијају нови избори. То је могуће ако према резултатима прелиминарног гласања фаворит не добије потребну већину (50% + 1 глас).

         Будући да је процедура „брокерског конгреса“ крајње замршена и отвара широк простор за закулисне манипулације, на крају све решавају партијски функционери, непревазиђени мајстори таквих интрига.

         Разуме се да естаблишмент није јуче дошао на идеју да „заустави Трампа“ путем одржавања брокерског конгреса.

         Још почетком децембра прошле године The Washington Post је известио да је одржан незванични сусрет двадесетак партијских функционера (међу којима су били председник националног комитета Републиканске партије РајнсПрибс, лидер републиканске партије у сенату Мич Маконел, руководиоци партијских одбора, опуномоћена лица Мита Ромнија, Џеба Буша и Марка Рубија), на којем је и разрађена генерална стратегија: рушити Трампа на све начине и не дозволити му да скупи 1237 гласова који су неопходни за аутоматско кандидовање.

         Од тада је практично у свим америчким медијима кренула хајка против Трампа, а преко бројних „одбора за политичко деловање“ почело је готово неконтролисано финансирање.

         Ипак, треба знати да је „брокерски конгрес“ – за партију  крајње рискантна ствар због чега се такви преседани и дешавају изузетно ретко.

         Републиканци су последњи пут доживели нешто слично 1976., када је у борби Реган-Форд „брокерски конгрес“ дао победу Форду. Тада је унутрашњи рат толико пољуљао партију да је на општим националним изборима Форд изгубио од младог демократе Картера којег су сви сматрали за слабог супарника.

         У садашњим околностима, неминован резултат “брокерског конгреса“ биће раскол. Може се, заправо, испоставити да се партија поцепала и престала да постоји. Али, чак ни то не зауставља одлучност републиканске елите.

         Још почетком марта више од стотину истакнутих неоконзервативаца потписали су отворени анти-трамповски манифест у којем су обећали да ће по сваку цену уништити Трампа.

         Убрзо су уследиле потпуно невероватне претње да се гласа за кандидата конкурената.

         „Хилари је – суштински мање зло“ – изјавио је Елиот Коен који је организовао потписивање анти-трамповског манифеста.

         Одмах после тога се у The Washington Post-у  разлегао прави ораторијум његовог сарадника Роберта Когана: „Шта сад да радимо? Републиканска идеја ускоро ће се претворити у рушевине. Посао који није урадила партија завршиће други.  А бившим републиканцима остаје један једини избор – да гласају за Хилари Клинтон. Партија се више не може спасити, али још увек може да се спаси земља“.

         Пратећи Коганов тон, а и да подржи пријатеља, наступио је Бил Кристол: „Ми нећемо заједно с масом пливати куд нас струја носи. Ми ћемо чврсто стајати на земљи на којој се вијоре заставе и светли оружје“.

         Шта значи сав тај импресивни спектакл? Ево шта он треба да значи.

         Ако не буде других средстава да „зауставимо Трампа“, упозоравају неоконзервативци, они ће ради његовог уништења пустити да оде на дно и читав брод Републиканске партије, да би се затим чамцима за спасавање пребацили на брод демократа. Знајући историју неоконзервативаца, јасно је да то нису само речи.

         А Трамп?

         Тај неуморни оптимиста не престаје да даје обећања да ће чврсто повезати републиканце: „Ми морамо да објединимо нашу партију. Ми ћемо учинити нешто што ће Републиканску партију претворити у највећу политичку силу у свету“ – изјављује он обраћајући се, наравно, не функционерима, него обичним бирачима.

         А естаблишменту прети: „Ако ме не буду кандидовали на конгресу, милиони озлојађених Американаца изаћи ће на улице…  Ја представљам огроман број – много, много, милиона људи, од којих ће многи први пут гласати… Мислим да ће бити таквих проблема какве још нисте видели…“

         Исто тако је одлучно расположен и његов најближи сарадник Тед Круз:

         „Естаблишмент је очајан. Наравно! Све његове питомце… бирачи одбацују једног за другим. Због тога се и појавио овај „велики план“  - да се организује споразумна конвенција да би брокери власти из Федералног округа Колумбије могли да прогурају кандидата који им одговара. Али, ево шта ћу вам ја рећи. Ако се то деси, једноставно, у читавој земљи биће устанак…“

         Истина, за естаблишмент се формира компликована ситуација. Јер, оба „непролазна“ кандидата добијају највећи део гласова. У том склопу махинације са кандидовањем „трећег“ изгледаће крајње неправедно.

         Али, све то не значи да ће се естаблишмент помирити са поразом. Нико на свету неће добровољно предати власт. На крају, није због тога потрошено толико снаге и започето толико ратова (рачунајући светске), да се пред сам крај клоне. То само значи да ће ради спасавања сопственог пројекта његови актери бити спремни за очајничке и најодлучније кораке у својој историји.

         У вези с тим чини се умесним да за тренутак оставимо садашње догађаје и да се сетимо драме која се одиграла пре 76 година на Републиканском конгресу и времена исто тако судбоносног као што је садашње. 

         Врело лето 1940. године… У Европи већ скоро годину дана пламти рат. У Америци, као никад, јака изолационистичка расположења.

         Без обзира на широку анти-немачку пропаганду - амерички народ одлучно је настројен против мешања у европске послове. Сви још увек памте Први светски рат који ће, како је обећао Вилсон, бити „рат ради прекидања свих ратова“ и не желе да се уплићу у нову авантуру.

         Сем тога, и код куће су ствари жалосне. Не види се излаз из економске депресије. Године 1939. индекс индустријске производње износио је само 90 процената од нивоа из 1932., а незапосленост се стабилно држи на нивоу од 17%. Реална достигнућа „новог курса“ само су скандалозни пораст бирократије, невиђени раст буџетског дефицита и диктаторско понашање председника.

         У време толико неуспешне унутрашње политике, Рузвелтово кандидовање за трећи мандат само појачава сумње да иза уверавања о „очувању неутралности Америке“ сазревају сасвим другачији планови.

         Ради чега је општеевропски рат био потребан Рузвелту и његовом изузетном окружењу? Вероватно ради онога због чега је он потребан и данашњим неоконзервативцима - ради постизања планетарне власти…

         Враћајући се у данашњи дан видимо да је Трамп једини кандидат обе партије, који данас иступа против ратних планова „неокона“.

         Њиховој неутољивој жеђи (скривеној у омиљеној религијско-морализаторској патетици „борбе добра и зла“) он супротставља само здрав разум изјављујући да неће допустити да амерички порески обвезници више улажу новац у рат.

         То је нерекламирани, али једини прави разлог мржње „неокона“ према Трампу.

         И у томе је прави разлог популарности самог Трампа. Чини се да су обични амерички патриоти коначно увидели злослутну реалност. Међутим, то сазнање још увек је, нажалост, сувише расплинуто, а тотална власт штампе и историјских митова (као и у време Рузвелта) сувише јака. Стога је и наша прогноза понајпре суморна.

         У сваком случају, данашња „партија рата“ успеће да (можда чак и путем „ресетовања“ читавог политичког система Америке) „заустави Трампа“, да успостави своју контролу над Белом кућом и самим тим да учини још један велики корак у правцу новог глобалног рата…

         Превела

        Ксенија Трајковић